Рјечник

sr Редни бројеви   »   sk Radové číslovky

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [šesťdesiatjeden]

Radové číslovky

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Први месец је јануар. Pr-- mes--c je-ja-u-r. P--- m----- j- j------ P-v- m-s-a- j- j-n-á-. ---------------------- Prvý mesiac je január. 0
Други месец је фебруар. Dr-h--mes-a--je fe-r-á-. D---- m----- j- f------- D-u-ý m-s-a- j- f-b-u-r- ------------------------ Druhý mesiac je február. 0
Трећи месец је март. T--t- m-s-ac-j--m--ec. T---- m----- j- m----- T-e-í m-s-a- j- m-r-c- ---------------------- Tretí mesiac je marec. 0
Четврти месец је април. Š---t- --sia- je a--í-. Š----- m----- j- a----- Š-v-t- m-s-a- j- a-r-l- ----------------------- Štvrtý mesiac je apríl. 0
Пети месец је мај. Piat- -esi-- j- --j. P---- m----- j- m--- P-a-y m-s-a- j- m-j- -------------------- Piaty mesiac je máj. 0
Шести месец је јуни. Ši-s-y---s-ac j- j-n. Š----- m----- j- j--- Š-e-t- m-s-a- j- j-n- --------------------- Šiesty mesiac je jún. 0
Шест месеци је пола године. Šes--mes---o---e p-l ro-a. Š--- m------- j- p-- r---- Š-s- m-s-a-o- j- p-l r-k-. -------------------------- Šesť mesiacov je pol roka. 0
Јануар, фебруар, март, Ja-uár- febr-ár---ar-c, J------ f------- m----- J-n-á-, f-b-u-r- m-r-c- ----------------------- Január, február, marec, 0
април, мај и јун. a--íl- m-j --jún. a----- m-- a j--- a-r-l- m-j a j-n- ----------------- apríl, máj a jún. 0
Седми месец је јул. Si---y----ia--j- j--. S----- m----- j- j--- S-e-m- m-s-a- j- j-l- --------------------- Siedmy mesiac je júl. 0
Осми месец је август. Ôs-- -es--c-j--au-u-t. Ô--- m----- j- a------ Ô-m- m-s-a- j- a-g-s-. ---------------------- Ôsmy mesiac je august. 0
Девети месец је септембар. Dev--t----sia- je-s--temb-r. D------ m----- j- s--------- D-v-a-y m-s-a- j- s-p-e-b-r- ---------------------------- Deviaty mesiac je september. 0
Десети месец је октобар. D---a-- m-si-c j- -k-ó---. D------ m----- j- o------- D-s-a-y m-s-a- j- o-t-b-r- -------------------------- Desiaty mesiac je október. 0
Једанаести месец је новембар. Jede-ás-- m-si-c je -ov-mbe-. J-------- m----- j- n-------- J-d-n-s-y m-s-a- j- n-v-m-e-. ----------------------------- Jedenásty mesiac je november. 0
Дванаести месец је децембар. D-a--s---me--a--j- d-----er. D------- m----- j- d-------- D-a-á-t- m-s-a- j- d-c-m-e-. ---------------------------- Dvanásty mesiac je december. 0
Дванаест месеци је једна година. Dv--á---me----o- je ---en ro-. D------ m------- j- j---- r--- D-a-á-ť m-s-a-o- j- j-d-n r-k- ------------------------------ Dvanásť mesiacov je jeden rok. 0
Јули, август, септембар, J-l,---g-s-,-s--t-mbe-, J--- a------ s--------- J-l- a-g-s-, s-p-e-b-r- ----------------------- Júl, august, september, 0
октобар, новембар и децембар. októ-e-----vem-e-----ece--er. o------- n------- a d-------- o-t-b-r- n-v-m-e- a d-c-m-e-. ----------------------------- október, november a december. 0

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...