Рјечник

sr У банци   »   sk V banke

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [šesťdesiat]

V banke

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Ја желим отворити рачун. Chc-l-by-so- s--o-voriť --et. Chcel by som si otvoriť účet. C-c-l b- s-m s- o-v-r-ť ú-e-. ----------------------------- Chcel by som si otvoriť účet. 0
Овде је мој пасош. Tu je-môj---s. Tu je môj pas. T- j- m-j p-s- -------------- Tu je môj pas. 0
А овде је моја адреса. A -u--e moja --re-a. A tu je moja adresa. A t- j- m-j- a-r-s-. -------------------- A tu je moja adresa. 0
Ја желим уплатити новац на мој рачун. Ch-el b- som na s-o----e--v-ožiť ---iaz-. Chcel by som na svoj účet vložiť peniaze. C-c-l b- s-m n- s-o- ú-e- v-o-i- p-n-a-e- ----------------------------------------- Chcel by som na svoj účet vložiť peniaze. 0
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. Ch-el -- -o- -o -v-j-- ú-tu -y-r-- -en---e. Chcel by som zo svojho účtu vybrať peniaze. C-c-l b- s-m z- s-o-h- ú-t- v-b-a- p-n-a-e- ------------------------------------------- Chcel by som zo svojho účtu vybrať peniaze. 0
Ја желим узети изводе са рачуна. Chce- ----o- ---vy-dv----- ---is- - -čt-. Chcel by som si vyzdvihnúť výpisy z účtu. C-c-l b- s-m s- v-z-v-h-ú- v-p-s- z ú-t-. ----------------------------------------- Chcel by som si vyzdvihnúť výpisy z účtu. 0
Ја желим уновчити путнички чек. C---l -- s---v-pla-i- -----vný-še-. Chcel by som vyplatiť cestovný šek. C-c-l b- s-m v-p-a-i- c-s-o-n- š-k- ----------------------------------- Chcel by som vyplatiť cestovný šek. 0
Колики су трошкови? Ak- -eľ-é -ú-p-pl-t--? Aké veľké sú poplatky? A-é v-ľ-é s- p-p-a-k-? ---------------------- Aké veľké sú poplatky? 0
Где морам потписати? Kde ---------p--p--ať? Kde sa musím podpísať? K-e s- m-s-m p-d-í-a-? ---------------------- Kde sa musím podpísať? 0
Ја очекујем дознаку из Немачке. O--ká--m -re-od-- Nem--k-. Očakávam prevod z Nemecka. O-a-á-a- p-e-o- z N-m-c-a- -------------------------- Očakávam prevod z Nemecka. 0
Овде је мој број рачуна. Tu-je---s----ôjho -č--. Tu je číslo môjho účtu. T- j- č-s-o m-j-o ú-t-. ----------------------- Tu je číslo môjho účtu. 0
Да ли је новац стигао? P----i -ž-pe-iaze? Prišli už peniaze? P-i-l- u- p-n-a-e- ------------------ Prišli už peniaze? 0
Ја желим заменити тај новац. Chcel-by-s-m -a-eni- t-eto-p-n-a--. Chcel by som zameniť tieto peniaze. C-c-l b- s-m z-m-n-ť t-e-o p-n-a-e- ----------------------------------- Chcel by som zameniť tieto peniaze. 0
Ја требам америчке доларе. P-t--buj-m am---c-é-d--á-e. Potrebujem americké doláre. P-t-e-u-e- a-e-i-k- d-l-r-. --------------------------- Potrebujem americké doláre. 0
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. D---e-m--p--sím-mal----n-o--y. Dajte mi prosím malé bankovky. D-j-e m- p-o-í- m-l- b-n-o-k-. ------------------------------ Dajte mi prosím malé bankovky. 0
Има ли овде банкомат? Je--- ---kde--a--oma-? Je tu niekde bankomat? J- t- n-e-d- b-n-o-a-? ---------------------- Je tu niekde bankomat? 0
Колико новца се може подигнути? Koľko p-ň-z---ôž-m--y-r-ť? Koľko peňazí môžem vybrať? K-ľ-o p-ň-z- m-ž-m v-b-a-? -------------------------- Koľko peňazí môžem vybrať? 0
Које кредитне картице се могу користити? A---k--ditné-k--t- -- -ô-- pou--v-ť? Aké kreditné karty sa môžu používať? A-é k-e-i-n- k-r-y s- m-ž- p-u-í-a-? ------------------------------------ Aké kreditné karty sa môžu používať? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.