Рјечник

sr Радити   »   sk Práca

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [päťdesiatpäť]

Práca

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Шта сте по занимању? Ak- m--- p--------? Aké máte povolanie? 0
Мој муж је по занимању доктор. Mô- m-- j- p-------- l----. Môj muž je povolaním lekár. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Pr------ a-- z-------- s----- n- p-------- ú-----. Pracujem ako zdravotná sestra na polovičný úväzok. 0
Ускоро ћемо добити пензију. Čo----- d-------- d-------. Čoskoro dostaneme dôchodok. 0
Али су порези високи. Al- d--- s- v-----. Ale dane sú vysoké. 0
И здравствено осигурање је високо. A z-------- p-------- j- v-----. A zdravotné poistenie je vysoké. 0
Шта желиш једном постати? Čí- b- s- r-- c---- b--? Čím by si raz chcel byť? 0
Ја желим постати инжењер. Ch--- b- s-- b-- i---------. Chcel by som byť inžinierom. 0
Желим да студирам на универзитету. Ch--- š------- n- u---------. Chcem študovať na univerzite. 0
Ја сам приправник. So- p---------. Som praktikant. 0
Ја не зарађујем много. Ne------- v---. Nezarábam veľa. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Pr------ v z--------. Praxujem v zahraničí. 0
Ово је мој шеф. To-- j- m-- š--. Toto je môj šéf. 0
Имам драге колеге. Má- m----- k------. Mám milých kolegov. 0
У подне увек идемо у кантину. Na-------- i---- v--- d- j------. Napoludnie ideme vždy do jedálne. 0
Ја тражим радно место. Hľ---- p----. Hľadám prácu. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Už r-- s-- n-----------. Už rok som nezamestnaný. 0
У овој земљи има превише незапослених. V t---- k------ j- v---- v--- n-------------. V tejto krajine je veľmi veľa nezamestnaných. 0

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?