Рјечник

sr Редни бројеви   »   fr Les nombres ordinaux

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [soixante et un]

Les nombres ordinaux

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
Први месец је јануар. Le pre-i-- --is-est----vie-. L- p------ m--- e-- j------- L- p-e-i-r m-i- e-t j-n-i-r- ---------------------------- Le premier mois est janvier. 0
Други месец је фебруар. L- --u-iè-e-m--- e---f-v--er. L- d------- m--- e-- f------- L- d-u-i-m- m-i- e-t f-v-i-r- ----------------------------- Le deuxième mois est février. 0
Трећи месец је март. Le-tr-isiè-e -o----s- mar-. L- t-------- m--- e-- m---- L- t-o-s-è-e m-i- e-t m-r-. --------------------------- Le troisième mois est mars. 0
Четврти месец је април. Le-quatriè------- est --ril. L- q-------- m--- e-- a----- L- q-a-r-è-e m-i- e-t a-r-l- ---------------------------- Le quatrième mois est avril. 0
Пети месец је мај. Le c--qu-ème--oi- es-----. L- c-------- m--- e-- m--- L- c-n-u-è-e m-i- e-t m-i- -------------------------- Le cinquième mois est mai. 0
Шести месец је јуни. Le si---m- --i--est-j-in. L- s------ m--- e-- j---- L- s-x-è-e m-i- e-t j-i-. ------------------------- Le sixième mois est juin. 0
Шест месеци је пола године. Il-- - -ix ---s da-- -ne -e------ée. I- y a s-- m--- d--- u-- d---------- I- y a s-x m-i- d-n- u-e d-m---n-é-. ------------------------------------ Il y a six mois dans une demi-année. 0
Јануар, фебруар, март, J-n----- --v-i--,-ma-s, J------- f------- m---- J-n-i-r- f-v-i-r- m-r-, ----------------------- Janvier, février, mars, 0
април, мај и јун. a-r-l,--a-,---in. a----- m--- j---- a-r-l- m-i- j-i-. ----------------- avril, mai, juin. 0
Седми месец је јул. Le -e-t-è----o-s e-t -ui---t. L- s------- m--- e-- j------- L- s-p-i-m- m-i- e-t j-i-l-t- ----------------------------- Le septième mois est juillet. 0
Осми месец је август. L- --itièm- m------t --ût. L- h------- m--- e-- a---- L- h-i-i-m- m-i- e-t a-û-. -------------------------- Le huitième mois est août. 0
Девети месец је септембар. L- ne-vi--- moi- e-- -epte----. L- n------- m--- e-- s--------- L- n-u-i-m- m-i- e-t s-p-e-b-e- ------------------------------- Le neuvième mois est septembre. 0
Десети месец је октобар. L- di--è-e m-i- e-- -cto-r-. L- d------ m--- e-- o------- L- d-x-è-e m-i- e-t o-t-b-e- ---------------------------- Le dixième mois est octobre. 0
Једанаести месец је новембар. L- -nz--m--moi- es- nov---re. L- o------ m--- e-- n-------- L- o-z-è-e m-i- e-t n-v-m-r-. ----------------------------- Le onzième mois est novembre. 0
Дванаести месец је децембар. Le-d-uz-èm----i- --t d-c-mbre. L- d------- m--- e-- d-------- L- d-u-i-m- m-i- e-t d-c-m-r-. ------------------------------ Le douzième mois est décembre. 0
Дванаест месеци је једна година. Il---a----ze--ois --ns-u-- -n-ée. I- y a d---- m--- d--- u-- a----- I- y a d-u-e m-i- d-n- u-e a-n-e- --------------------------------- Il y a douze mois dans une année. 0
Јули, август, септембар, J-i-l-t----ût,-septem---, J------- a---- s--------- J-i-l-t- a-û-, s-p-e-b-e- ------------------------- Juillet, août, septembre, 0
октобар, новембар и децембар. oc--b--- n-ve---e-et-d-c--br-. o------- n------- e- d-------- o-t-b-e- n-v-m-r- e- d-c-m-r-. ------------------------------ octobre, novembre et décembre. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...