Рјечник

sr Редни бројеви   »   af Ordinale getalle

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [een en sestig]

Ordinale getalle

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Први месец је јануар. D-- ee-st- m--n---s--an-a-ie. D-- e----- m---- i- J-------- D-e e-r-t- m-a-d i- J-n-a-i-. ----------------------------- Die eerste maand is Januarie. 0
Други месец је фебруар. Di- t--ed- maa-d--s-F-b-uar-e. D-- t----- m---- i- F--------- D-e t-e-d- m-a-d i- F-b-u-r-e- ------------------------------ Die tweede maand is Februarie. 0
Трећи месец је март. D-e-derd- ma-n---s M--r-. D-- d---- m---- i- M----- D-e d-r-e m-a-d i- M-a-t- ------------------------- Die derde maand is Maart. 0
Четврти месец је април. D---v--rde --a-d is A-r-l. D-- v----- m---- i- A----- D-e v-e-d- m-a-d i- A-r-l- -------------------------- Die vierde maand is April. 0
Пети месец је мај. D-------e-m---d--- ---. D-- v---- m---- i- M--- D-e v-f-e m-a-d i- M-i- ----------------------- Die vyfde maand is Mei. 0
Шести месец је јуни. Die---sde m-a-- is----i-. D-- s---- m---- i- J----- D-e s-s-e m-a-d i- J-n-e- ------------------------- Die sesde maand is Junie. 0
Шест месеци је пола године. Se---a-nd---s-’- ha-w- ja--. S-- m----- i- ’- h---- j---- S-s m-a-d- i- ’- h-l-e j-a-. ---------------------------- Ses maande is ’n halwe jaar. 0
Јануар, фебруар, март, J-nu---e,-----u----,-M-ar-, J-------- F--------- M----- J-n-a-i-, F-b-u-r-e- M-a-t- --------------------------- Januarie, Februarie, Maart, 0
април, мај и јун. Apr--, M--,---n-e. A----- M--- J----- A-r-l- M-i- J-n-e- ------------------ April, Mei, Junie. 0
Седми месец је јул. Di---e---de m---d -s--ulie. D-- s------ m---- i- J----- D-e s-w-n-e m-a-d i- J-l-e- --------------------------- Die sewende maand is Julie. 0
Осми месец је август. D-------t- -a----i---ug-stus. D-- a----- m---- i- A-------- D-e a-t-t- m-a-d i- A-g-s-u-. ----------------------------- Die agtste maand is Augustus. 0
Девети месец је септембар. Die --g-n-e maand-is Se--embe-. D-- n------ m---- i- S--------- D-e n-g-n-e m-a-d i- S-p-e-b-r- ------------------------------- Die negende maand is September. 0
Десети месец је октобар. Di--t-e-de-m-an- -s -kt-be-. D-- t----- m---- i- O------- D-e t-e-d- m-a-d i- O-t-b-r- ---------------------------- Die tiende maand is Oktober. 0
Једанаести месец је новембар. D-e -l-de maa-d-is ---em-e-. D-- e---- m---- i- N-------- D-e e-f-e m-a-d i- N-v-m-e-. ---------------------------- Die elfde maand is November. 0
Дванаести месец је децембар. Die-t--alfde-----d-is D-se--er. D-- t------- m---- i- D-------- D-e t-a-l-d- m-a-d i- D-s-m-e-. ------------------------------- Die twaalfde maand is Desember. 0
Дванаест месеци је једна година. Twa-lf-m-an-e is -e---aar. T----- m----- i- e-- j---- T-a-l- m-a-d- i- e-n j-a-. -------------------------- Twaalf maande is een jaar. 0
Јули, август, септембар, Ju-ie- Au--s---,---ptem---, J----- A-------- S--------- J-l-e- A-g-s-u-, S-p-e-b-r- --------------------------- Julie, Augustus, September, 0
октобар, новембар и децембар. O-tober,---v-m--r-e- --semb--. O------- N------- e- D-------- O-t-b-r- N-v-m-e- e- D-s-m-e-. ------------------------------ Oktober, November en Desember. 0

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...