П----т--ес---- ј-ну--и.
П_____ м____ е ј_______
П-в-о- м-с-ц е ј-н-а-и-
-----------------------
Првиот месец е јануари. 0 Prviot my-s-etz y--ј-----r-.P_____ m_______ y_ ј________P-v-o- m-e-y-t- y- ј-n-o-r-.----------------------------Prviot myesyetz ye јanooari.
В--риот-м-се--- -евруар-.
В______ м____ е ф________
В-о-и-т м-с-ц е ф-в-у-р-.
-------------------------
Вториот месец е февруари. 0 V-orio--myes--tz-ye--y--ro---i.V______ m_______ y_ f__________V-o-i-t m-e-y-t- y- f-e-r-o-r-.-------------------------------Vtoriot myesyetz ye fyevrooari.
Т-е---т---се- е -а-т.
Т______ м____ е м____
Т-е-и-т м-с-ц е м-р-.
---------------------
Третиот месец е март. 0 T---t-o- --e---tz ye---rt.T_______ m_______ y_ m____T-y-t-o- m-e-y-t- y- m-r-.--------------------------Tryetiot myesyetz ye mart.
П--тиот-ме--- -----.
П______ м____ е м___
П-т-и-т м-с-ц е м-ј-
--------------------
Петтиот месец е мај. 0 P---tio--m-e-ye-- ye -a-.P_______ m_______ y_ m___P-e-t-o- m-e-y-t- y- m-ј--------------------------Pyettiot myesyetz ye maј.
Деве--и-- месе- е-се----вр-.
Д________ м____ е с_________
Д-в-т-и-т м-с-ц е с-п-е-в-и-
----------------------------
Деветтиот месец е септември. 0 D-e---t---t-----yet- ye sy--t-emv-i.D__________ m_______ y_ s___________D-e-y-t-i-t m-e-y-t- y- s-e-t-e-v-i-------------------------------------Dyevyettiot myesyetz ye syeptyemvri.
Дв-на-с-ттио- -е-е- е ---е--р-.
Д____________ м____ е д________
Д-а-а-с-т-и-т м-с-ц е д-к-м-р-.
-------------------------------
Дванаесеттиот месец е декември. 0 D--n-y-s--tt--t -ye--e-z ye -y--y-m--i.D______________ m_______ y_ d__________D-a-a-e-y-t-i-t m-e-y-t- y- d-e-y-m-r-.---------------------------------------Dvanayesyettiot myesyetz ye dyekyemvri.
Матерњи језик је први који учимо.
Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо.
Највећи број људи има само један матерњи језик.
Сви други језици се уче као страни.
Наравно, има и људи који одрастају са више језика.
Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности.
Језици се често користе другачије.
Један језик се, на пример, користи на послу.
Други - код куће.
Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца.
Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо.
Центар за говор најефикасније ради у раним годинама.
Такође је важно и колико често га говоримо.
Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо.
Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро.
Један од њих је увек важнији.
Чини се да је експериментима ова теза и потврђена.
У једној студији су испитивани разни људи.
Половина испитаника је течно говорила два језика.
Кинески је био матерњи, а енглески други језик.
Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик.
Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском.
При томе им је мерена мождана активност.
У мозгу испитаника појавиле су се разлике.
Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга.
Код монојезичких испитаника ове активности није било.
Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке.
Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...