П-в-о----се--е-ј-нуа--.
П_____ м____ е ј_______
П-в-о- м-с-ц е ј-н-а-и-
-----------------------
Првиот месец е јануари. 0 P-v-o- -y--ye-z ye ј-no----.P_____ m_______ y_ ј________P-v-o- m-e-y-t- y- ј-n-o-r-.----------------------------Prviot myesyetz ye јanooari.
Вт----т -ес-- --ф---у---.
В______ м____ е ф________
В-о-и-т м-с-ц е ф-в-у-р-.
-------------------------
Вториот месец е февруари. 0 V-o-i-t-myes---z-y--fye-r---ri.V______ m_______ y_ f__________V-o-i-t m-e-y-t- y- f-e-r-o-r-.-------------------------------Vtoriot myesyetz ye fyevrooari.
О-ми-т м-с-- е -вг-ст.
О_____ м____ е а______
О-м-о- м-с-ц е а-г-с-.
----------------------
Осмиот месец е август. 0 Os-i-t--y-s---- -- a-g--os-.O_____ m_______ y_ a________O-m-o- m-e-y-t- y- a-g-o-s-.----------------------------Osmiot myesyetz ye avguoost.
Е----ес-тти-- ---е- е ноември.
Е____________ м____ е н_______
Е-и-а-с-т-и-т м-с-ц е н-е-в-и-
------------------------------
Единаесеттиот месец е ноември. 0 Y-di---esy--ti-t my---etz-y---oyemv--.Y_______________ m_______ y_ n________Y-d-n-y-s-e-t-o- m-e-y-t- y- n-y-m-r-.--------------------------------------Yedinayesyettiot myesyetz ye noyemvri.
Д-анаес-т-и-т-мес-ц е --к-мври.
Д____________ м____ е д________
Д-а-а-с-т-и-т м-с-ц е д-к-м-р-.
-------------------------------
Дванаесеттиот месец е декември. 0 Dva-aye-y-tt-ot -yes---z ---dy--y-m-ri.D______________ m_______ y_ d__________D-a-a-e-y-t-i-t m-e-y-t- y- d-e-y-m-r-.---------------------------------------Dvanayesyettiot myesyetz ye dyekyemvri.
Матерњи језик је први који учимо.
Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо.
Највећи број људи има само један матерњи језик.
Сви други језици се уче као страни.
Наравно, има и људи који одрастају са више језика.
Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности.
Језици се често користе другачије.
Један језик се, на пример, користи на послу.
Други - код куће.
Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца.
Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо.
Центар за говор најефикасније ради у раним годинама.
Такође је важно и колико често га говоримо.
Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо.
Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро.
Један од њих је увек важнији.
Чини се да је експериментима ова теза и потврђена.
У једној студији су испитивани разни људи.
Половина испитаника је течно говорила два језика.
Кинески је био матерњи, а енглески други језик.
Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик.
Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском.
При томе им је мерена мождана активност.
У мозгу испитаника појавиле су се разлике.
Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга.
Код монојезичких испитаника ове активности није било.
Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке.
Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...