Први---ме--ц е---ну-р-.
П----- м---- е ј-------
П-в-о- м-с-ц е ј-н-а-и-
-----------------------
Првиот месец е јануари. 0 P--i-t--ye---tz-y---ano--r-.P----- m------- y- ј--------P-v-o- m-e-y-t- y- ј-n-o-r-.----------------------------Prviot myesyetz ye јanooari.
В--р--т мес-ц-е----руа-и.
В------ м---- е ф--------
В-о-и-т м-с-ц е ф-в-у-р-.
-------------------------
Вториот месец е февруари. 0 V--------y--ye---y- f-e-r--ar-.V------ m------- y- f----------V-o-i-t m-e-y-t- y- f-e-r-o-r-.-------------------------------Vtoriot myesyetz ye fyevrooari.
Третио---есе- е м-р-.
Т------ м---- е м----
Т-е-и-т м-с-ц е м-р-.
---------------------
Третиот месец е март. 0 T-yet--t-my-s-e-z-ye---rt.T------- m------- y- m----T-y-t-o- m-e-y-t- y- m-r-.--------------------------Tryetiot myesyetz ye mart.
Д--е--иот-м-се- е -еп-емв-и.
Д-------- м---- е с---------
Д-в-т-и-т м-с-ц е с-п-е-в-и-
----------------------------
Деветтиот месец е септември. 0 D-e--e-t--t -y--y----ye---ept-emv-i.D---------- m------- y- s-----------D-e-y-t-i-t m-e-y-t- y- s-e-t-e-v-i-------------------------------------Dyevyettiot myesyetz ye syeptyemvri.
Дван---е-тиот ----ц-е -е--м-ри.
Д------------ м---- е д--------
Д-а-а-с-т-и-т м-с-ц е д-к-м-р-.
-------------------------------
Дванаесеттиот месец е декември. 0 Dva---es--t--o- myes--tz ye -----e--r-.D-------------- m------- y- d----------D-a-a-e-y-t-i-t m-e-y-t- y- d-e-y-m-r-.---------------------------------------Dvanayesyettiot myesyetz ye dyekyemvri.
Матерњи језик је први који учимо.
Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо.
Највећи број људи има само један матерњи језик.
Сви други језици се уче као страни.
Наравно, има и људи који одрастају са више језика.
Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности.
Језици се често користе другачије.
Један језик се, на пример, користи на послу.
Други - код куће.
Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца.
Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо.
Центар за говор најефикасније ради у раним годинама.
Такође је важно и колико често га говоримо.
Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо.
Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро.
Један од њих је увек важнији.
Чини се да је експериментима ова теза и потврђена.
У једној студији су испитивани разни људи.
Половина испитаника је течно говорила два језика.
Кинески је био матерњи, а енглески други језик.
Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик.
Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском.
При томе им је мерена мождана активност.
У мозгу испитаника појавиле су се разлике.
Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга.
Код монојезичких испитаника ове активности није било.
Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке.
Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...