Рјечник

sr У ресторану 3   »   fr Au restaurant 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [trente et un]

Au restaurant 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Je v-u---i- -ne -nt---. Je voudrais une entrée. J- v-u-r-i- u-e e-t-é-. ----------------------- Je voudrais une entrée. 0
Хтео / хтела бих салату. Je --u-r----une ---ade. Je voudrais une salade. J- v-u-r-i- u-e s-l-d-. ----------------------- Je voudrais une salade. 0
Хтео / хтела бих једну супу. Je-voud---s--ne--oupe. Je voudrais une soupe. J- v-u-r-i- u-e s-u-e- ---------------------- Je voudrais une soupe. 0
Хтео / хтела бих десерт. Je---ud-a-s-u- d-s--rt. Je voudrais un dessert. J- v-u-r-i- u- d-s-e-t- ----------------------- Je voudrais un dessert. 0
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. J---o-dra-- une g-a-e-a--- -e-la --è-e-chanti---. Je voudrais une glace avec de la crème chantilly. J- v-u-r-i- u-e g-a-e a-e- d- l- c-è-e c-a-t-l-y- ------------------------------------------------- Je voudrais une glace avec de la crème chantilly. 0
Хтео / хтела бих воће или сир. J--v-u-r-i---- -r-i- -u d- --om---. Je voudrais un fruit ou du fromage. J- v-u-r-i- u- f-u-t o- d- f-o-a-e- ----------------------------------- Je voudrais un fruit ou du fromage. 0
Хтели / хтеле бисмо доручковати. N-u--v-ud--o-- pre--r-----pe-it--é-eun-r. Nous voudrions prendre le petit déjeuner. N-u- v-u-r-o-s p-e-d-e l- p-t-t d-j-u-e-. ----------------------------------------- Nous voudrions prendre le petit déjeuner. 0
Хтели / хтеле бисмо ручати. N--- vo-d---n----j-u---. Nous voudrions déjeuner. N-u- v-u-r-o-s d-j-u-e-. ------------------------ Nous voudrions déjeuner. 0
Хтели / хтеле бисмо вечерати. N----v-udr-on- dîn-r. Nous voudrions dîner. N-u- v-u-r-o-s d-n-r- --------------------- Nous voudrions dîner. 0
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? Q-e --sire--v-us -ou- le--e-i- -éj-uner ? Que désirez-vous pour le petit déjeuner ? Q-e d-s-r-z-v-u- p-u- l- p-t-t d-j-u-e- ? ----------------------------------------- Que désirez-vous pour le petit déjeuner ? 0
Кајзерице с мармеладом и медом? D---pet----p---- av-c -e--a-c--fitu------d- --e--? Des petits pains avec de la confiture et du miel ? D-s p-t-t- p-i-s a-e- d- l- c-n-i-u-e e- d- m-e- ? -------------------------------------------------- Des petits pains avec de la confiture et du miel ? 0
Тост с кобасицом и сиром? Des t-a-ts-ave---e la--a----s--e--d- f-om--e ? Des toasts avec de la saucisse et du fromage ? D-s t-a-t- a-e- d- l- s-u-i-s- e- d- f-o-a-e ? ---------------------------------------------- Des toasts avec de la saucisse et du fromage ? 0
Кувано јаје? Un --f-- la -o--e-? Un œuf à la coque ? U- œ-f à l- c-q-e ? ------------------- Un œuf à la coque ? 0
Јаје на око? Un---f--u--l-t ? Un œuf au plat ? U- œ-f a- p-a- ? ---------------- Un œuf au plat ? 0
Омлет? Un- ----e--- ? Une omelette ? U-e o-e-e-t- ? -------------- Une omelette ? 0
Молим још један јогурт. En-or---- -o--ur-, -’-- ---- ----t. Encore un yogourt, s’il vous plaît. E-c-r- u- y-g-u-t- s-i- v-u- p-a-t- ----------------------------------- Encore un yogourt, s’il vous plaît. 0
Молим још соли и бибера. En---e-----e---t ------v--, s--- -ous --aît. Encore du sel et du poivre, s’il vous plaît. E-c-r- d- s-l e- d- p-i-r-, s-i- v-u- p-a-t- -------------------------------------------- Encore du sel et du poivre, s’il vous plaît. 0
Молим још једну чашу воде. En-or---n-ve----d-ea-,--’-l -ou- pla-t. Encore un verre d’eau, s’il vous plaît. E-c-r- u- v-r-e d-e-u- s-i- v-u- p-a-t- --------------------------------------- Encore un verre d’eau, s’il vous plaît. 0

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!