Рјечник

sr нешто желети   »   fr désirer qc.

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [soixante-dix]

désirer qc.

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
Желите ли пушити? Dés--e--vou- --mer ? D----------- f---- ? D-s-r-z-v-u- f-m-r ? -------------------- Désirez-vous fumer ? 0
Желите ли играти? D-s---z-vo-s-d-n--r ? D----------- d----- ? D-s-r-z-v-u- d-n-e- ? --------------------- Désirez-vous danser ? 0
Желите ли шетати? D---r-z-v--s -ou----omene--? D----------- v--- p------- ? D-s-r-z-v-u- v-u- p-o-e-e- ? ---------------------------- Désirez-vous vous promener ? 0
Ја желим пушити. J- -oud-a-s-fume-. J- v------- f----- J- v-u-r-i- f-m-r- ------------------ Je voudrais fumer. 0
Желиш ли цигарету? Veux-t--un- -i-are--e ? V------ u-- c-------- ? V-u---u u-e c-g-r-t-e ? ----------------------- Veux-tu une cigarette ? 0
Он жели ватру. I--vo-d-a---du-fe-. I- v------- d- f--- I- v-u-r-i- d- f-u- ------------------- Il voudrait du feu. 0
Ја желим нешто пити. J----ud--i- ---r- ------e-ch-se. J- v------- b---- q------ c----- J- v-u-r-i- b-i-e q-e-q-e c-o-e- -------------------------------- Je voudrais boire quelque chose. 0
Ја желим нешто јести. J- voudrai- --ng----uelq-e--h-s-. J- v------- m----- q------ c----- J- v-u-r-i- m-n-e- q-e-q-e c-o-e- --------------------------------- Je voudrais manger quelque chose. 0
Ја се желим мало одморити. Je v--d-a----- r-p-se-. J- v------- m- r------- J- v-u-r-i- m- r-p-s-r- ----------------------- Je voudrais me reposer. 0
Ја Вас желим нешто питати. J- -oudr--- -o-------n-er--uel--e-chos-. J- v------- v--- d------- q------ c----- J- v-u-r-i- v-u- d-m-n-e- q-e-q-e c-o-e- ---------------------------------------- Je voudrais vous demander quelque chose. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. J----ud-a-- ---s-d---nd-r--ue-que-c-ose. J- v------- v--- d------- q------ c----- J- v-u-r-i- v-u- d-m-n-e- q-e-q-e c-o-e- ---------------------------------------- Je voudrais vous demander quelque chose. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. J- -ou-rai- vo-s--n-i--r-à-que-q-- c-o-e. J- v------- v--- i------ à q------ c----- J- v-u-r-i- v-u- i-v-t-r à q-e-q-e c-o-e- ----------------------------------------- Je voudrais vous inviter à quelque chose. 0
Шта желите, молим? Qu- -és-re--v-u-,-s-i----us--la-t ? Q-- d------------ s--- v--- p---- ? Q-e d-s-r-z-v-u-, s-i- v-u- p-a-t ? ----------------------------------- Que désirez-vous, s’il vous plaît ? 0
Желите ли кафу? D---rez-v-us-u- -a-é ? D----------- u- c--- ? D-s-r-z-v-u- u- c-f- ? ---------------------- Désirez-vous un café ? 0
Или радије желите чај? Ou pré--re--vo----- th- ? O- p------------ u- t-- ? O- p-é-é-e---o-s u- t-é ? ------------------------- Ou préférez-vous un thé ? 0
Ми се желимо возити кући. N--- -ou-r-on- a-ler-à--- ------. N--- v-------- a---- à l- m------ N-u- v-u-r-o-s a-l-r à l- m-i-o-. --------------------------------- Nous voudrions aller à la maison. 0
Желите ли ви такси? D-s---z-vo-- -r--dre -n ---i ? D----------- p------ u- t--- ? D-s-r-z-v-u- p-e-d-e u- t-x- ? ------------------------------ Désirez-vous prendre un taxi ? 0
Они желе телефонирати. Il- vo-------- té--phon-r. I-- v--------- t---------- I-s v-u-r-i-n- t-l-p-o-e-. -------------------------- Ils voudraient téléphoner. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.