к--те--- т-авень - ч-р----.
к------- т------ і ч-------
к-і-е-ь- т-а-е-ь і ч-р-е-ь-
---------------------------
квітень, травень і червень. 0 k-iten---------ʹ-i--he-venʹ.k------- t------ i c--------k-i-e-ʹ- t-a-e-ʹ i c-e-v-n-.----------------------------kvitenʹ, travenʹ i chervenʹ.
жо-те--,--истоп-- і------н-.
ж------- л------- і г-------
ж-в-е-ь- л-с-о-а- і г-у-е-ь-
----------------------------
жовтень, листопад і грудень. 0 zh--te--- -ys-op-- i hruden-.z-------- l------- i h-------z-o-t-n-, l-s-o-a- i h-u-e-ʹ------------------------------zhovtenʹ, lystopad i hrudenʹ.
Матерњи језик је први који учимо.
Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо.
Највећи број људи има само један матерњи језик.
Сви други језици се уче као страни.
Наравно, има и људи који одрастају са више језика.
Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности.
Језици се често користе другачије.
Један језик се, на пример, користи на послу.
Други - код куће.
Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца.
Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо.
Центар за говор најефикасније ради у раним годинама.
Такође је важно и колико често га говоримо.
Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо.
Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро.
Један од њих је увек важнији.
Чини се да је експериментима ова теза и потврђена.
У једној студији су испитивани разни људи.
Половина испитаника је течно говорила два језика.
Кинески је био матерњи, а енглески други језик.
Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик.
Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском.
При томе им је мерена мождана активност.
У мозгу испитаника појавиле су се разлике.
Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга.
Код монојезичких испитаника ове активности није било.
Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке.
Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...