Рјечник

sr Редни бројеви   »   ro Numere ordinale

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [şaizeci şi unu]

Numere ordinale

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Први месец је јануар. Pri-a l-n- este--a-u-rie. P---- l--- e--- i-------- P-i-a l-n- e-t- i-n-a-i-. ------------------------- Prima lună este ianuarie. 0
Други месец је фебруар. A--oua-l----e--e fe-ru--ie. A d--- l--- e--- f--------- A d-u- l-n- e-t- f-b-u-r-e- --------------------------- A doua lună este februarie. 0
Трећи месец је март. A-tr-ia --nă---t- m--t-e. A t---- l--- e--- m------ A t-e-a l-n- e-t- m-r-i-. ------------------------- A treia lună este martie. 0
Четврти месец је април. A pa-ra--ună-es-- -pr---e. A p---- l--- e--- a------- A p-t-a l-n- e-t- a-r-l-e- -------------------------- A patra lună este aprilie. 0
Пети месец је мај. A cin------n--est---a-. A c----- l--- e--- m--- A c-n-e- l-n- e-t- m-i- ----------------------- A cincea lună este mai. 0
Шести месец је јуни. A--a-e- -un- -ste-iu--e. A ş---- l--- e--- i----- A ş-s-a l-n- e-t- i-n-e- ------------------------ A şasea lună este iunie. 0
Шест месеци је пола године. Ş-s- -u-i-în--meaz- --jumăta-e-d- a-. Ş--- l--- î-------- o j------- d- a-- Ş-s- l-n- î-s-m-a-ă o j-m-t-t- d- a-. ------------------------------------- Şase luni însumează o jumătate de an. 0
Јануар, фебруар, март, ianua---,--eb---ri-- mar-ie, i-------- f--------- m------ i-n-a-i-, f-b-u-r-e- m-r-i-, ---------------------------- ianuarie, februarie, martie, 0
април, мај и јун. apr---e--m---ş- -u---. a------- m-- ş- i----- a-r-l-e- m-i ş- i-n-e- ---------------------- aprilie, mai şi iunie. 0
Седми месец је јул. A---pte--lun- -st--i--i-. A ş----- l--- e--- i----- A ş-p-e- l-n- e-t- i-l-e- ------------------------- A şaptea lună este iulie. 0
Осми месец је август. A ---a-l-n- este-------. A o--- l--- e--- a------ A o-t- l-n- e-t- a-g-s-. ------------------------ A opta lună este august. 0
Девети месец је септембар. A --u--lună e--- se-te--ri-. A n--- l--- e--- s---------- A n-u- l-n- e-t- s-p-e-b-i-. ---------------------------- A noua lună este septembrie. 0
Десети месец је октобар. A-z-c-a lu-- est---ct--br--. A z---- l--- e--- o--------- A z-c-a l-n- e-t- o-t-m-r-e- ---------------------------- A zecea lună este octombrie. 0
Једанаести месец је новембар. A un-pr--ec-- lun- este --ie-bri-. A u---------- l--- e--- n--------- A u-s-r-z-c-a l-n- e-t- n-i-m-r-e- ---------------------------------- A unsprezecea lună este noiembrie. 0
Дванаести месец је децембар. A-două--re-ec-- l-nă -ste-dec-mbr-e. A d------------ l--- e--- d--------- A d-u-s-r-z-c-a l-n- e-t- d-c-m-r-e- ------------------------------------ A douăsprezecea lună este decembrie. 0
Дванаест месеци је једна година. Dois-----c--l-ni îns--e--ă-u- an. D---------- l--- î-------- u- a-- D-i-p-e-e-e l-n- î-s-m-a-ă u- a-. --------------------------------- Doisprezece luni însumează un an. 0
Јули, август, септембар, iu-----a-g--t, s-ptemb--e, i----- a------ s---------- i-l-e- a-g-s-, s-p-e-b-i-, -------------------------- iulie, august, septembrie, 0
октобар, новембар и децембар. o-t--brie----iemb---, -ec-m----. o--------- n--------- d--------- o-t-m-r-e- n-i-m-r-e- d-c-m-r-e- -------------------------------- octombrie, noiembrie, decembrie. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...