Рјечник

sr Редни бројеви   »   lt Kelintiniai skaitvardžiai

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [šešiasdešimt vienas]

Kelintiniai skaitvardžiai

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Први месец је јануар. P-r-as-(i-- ----o y-----u-is. P_____ (___ m____ y__ s______ P-r-a- (-s- m-n-o y-a s-u-i-. ----------------------------- Pirmas (is] mėnuo yra sausis. 0
Други месец је фебруар. A----s (-s]-mėn-o--ra-v--a-i-. A_____ (___ m____ y__ v_______ A-t-a- (-s- m-n-o y-a v-s-r-s- ------------------------------ Antras (is] mėnuo yra vasaris. 0
Трећи месец је март. T--či---(i-]--ėnuo -r- ko--s. T______ (___ m____ y__ k_____ T-e-i-s (-s- m-n-o y-a k-v-s- ----------------------------- Trečias (is] mėnuo yra kovas. 0
Четврти месец је април. Ket-i-tas-(i----ė--o-y-a-b----d--. K________ (___ m____ y__ b________ K-t-i-t-s (-s- m-n-o y-a b-l-n-i-. ---------------------------------- Ketvirtas (is] mėnuo yra balandis. 0
Пети месец је мај. P-nkt-s-(is- mė----y-a ---užė. P______ (___ m____ y__ g______ P-n-t-s (-s- m-n-o y-a g-g-ž-. ------------------------------ Penktas (is] mėnuo yra gegužė. 0
Шести месец је јуни. Š--ta--(is--m-n-- -ra--i--e-i-. Š_____ (___ m____ y__ b________ Š-š-a- (-s- m-n-o y-a b-r-e-i-. ------------------------------- Šeštas (is] mėnuo yra birželis. 0
Шест месеци је пола године. Še-i-m----iai--r--p-s--m-t-. Š___ m_______ y__ p___ m____ Š-š- m-n-s-a- y-a p-s- m-t-. ---------------------------- Šeši mėnesiai yra pusė metų. 0
Јануар, фебруар, март, Sausis,-v-s---s,-k----, S______ v_______ k_____ S-u-i-, v-s-r-s- k-v-s- ----------------------- Sausis, vasaris, kovas, 0
април, мај и јун. ba--n-i-,--e-užė-ir--iržel--. b________ g_____ i_ b________ b-l-n-i-, g-g-ž- i- b-r-e-i-. ----------------------------- balandis, gegužė ir birželis. 0
Седми месец је јул. Se--int----i---m-nu- yra ----a. S________ (___ m____ y__ l_____ S-p-i-t-s (-s- m-n-o y-a l-e-a- ------------------------------- Septintas (is] mėnuo yra liepa. 0
Осми месец је август. Aš-un--- ---- ---u- y---r--p---i-. A_______ (___ m____ y__ r_________ A-t-n-a- (-s- m-n-o y-a r-g-j-t-s- ---------------------------------- Aštuntas (is] mėnuo yra rugpjūtis. 0
Девети месец је септембар. D-vint-s-(-s- mė-----r- rugsėj-s. D_______ (___ m____ y__ r________ D-v-n-a- (-s- m-n-o y-a r-g-ė-i-. --------------------------------- Devintas (is] mėnuo yra rugsėjis. 0
Десети месец је октобар. Deši-tas -is- m-nuo-yr----al-s. D_______ (___ m____ y__ s______ D-š-m-a- (-s- m-n-o y-a s-a-i-. ------------------------------- Dešimtas (is] mėnuo yra spalis. 0
Једанаести месец је новембар. V----o-i-tas--is- mėn-o y-a-la---i-i-. V___________ (___ m____ y__ l_________ V-e-u-l-k-a- (-s- m-n-o y-a l-p-r-t-s- -------------------------------------- Vienuoliktas (is] mėnuo yra lapkritis. 0
Дванаести месец је децембар. D-yli--a- (i-]----u- --- g-u----. D________ (___ m____ y__ g_______ D-y-i-t-s (-s- m-n-o y-a g-u-d-s- --------------------------------- Dvyliktas (is] mėnuo yra gruodis. 0
Дванаест месеци је једна година. D--l--------sių -r- meta-. D______ m______ y__ m_____ D-y-i-a m-n-s-ų y-a m-t-i- -------------------------- Dvylika mėnesių yra metai. 0
Јули, август, септембар, L-epa---ug-jūti----ug-ė-i-, L_____ r_________ r________ L-e-a- r-g-j-t-s- r-g-ė-i-, --------------------------- Liepa, rugpjūtis, rugsėjis, 0
октобар, новембар и децембар. spa-is,--ap-r-t-s, -ru----. s______ l_________ g_______ s-a-i-, l-p-r-t-s- g-u-d-s- --------------------------- spalis, lapkritis, gruodis. 0

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...