Рјечник

sr Редни бројеви   »   lt Kelintiniai skaitvardžiai

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [šešiasdešimt vienas]

Kelintiniai skaitvardžiai

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Први месец је јануар. Pirma---is]-m---- --- s-us--. P_____ (___ m____ y__ s______ P-r-a- (-s- m-n-o y-a s-u-i-. ----------------------------- Pirmas (is] mėnuo yra sausis. 0
Други месец је фебруар. A-t-----is- mė----y-a va-----. A_____ (___ m____ y__ v_______ A-t-a- (-s- m-n-o y-a v-s-r-s- ------------------------------ Antras (is] mėnuo yra vasaris. 0
Трећи месец је март. Tre-i-s-(--] --nu---ra kovas. T______ (___ m____ y__ k_____ T-e-i-s (-s- m-n-o y-a k-v-s- ----------------------------- Trečias (is] mėnuo yra kovas. 0
Четврти месец је април. K-tvi--as -i---mėnu- -r- bal--dis. K________ (___ m____ y__ b________ K-t-i-t-s (-s- m-n-o y-a b-l-n-i-. ---------------------------------- Ketvirtas (is] mėnuo yra balandis. 0
Пети месец је мај. Penktas (i-] --nuo-yr--g-gu-ė. P______ (___ m____ y__ g______ P-n-t-s (-s- m-n-o y-a g-g-ž-. ------------------------------ Penktas (is] mėnuo yra gegužė. 0
Шести месец је јуни. Š--tas---s] m--u- --- -ir-e-i-. Š_____ (___ m____ y__ b________ Š-š-a- (-s- m-n-o y-a b-r-e-i-. ------------------------------- Šeštas (is] mėnuo yra birželis. 0
Шест месеци је пола године. Š-š-----e--a--yra pus--me-ų. Š___ m_______ y__ p___ m____ Š-š- m-n-s-a- y-a p-s- m-t-. ---------------------------- Šeši mėnesiai yra pusė metų. 0
Јануар, фебруар, март, Sa-sis--v-sa-i-, ---as, S______ v_______ k_____ S-u-i-, v-s-r-s- k-v-s- ----------------------- Sausis, vasaris, kovas, 0
април, мај и јун. b---n-i-- --gužė--r -i--e-is. b________ g_____ i_ b________ b-l-n-i-, g-g-ž- i- b-r-e-i-. ----------------------------- balandis, gegužė ir birželis. 0
Седми месец је јул. S----ntas (is---ė-uo--ra --ep-. S________ (___ m____ y__ l_____ S-p-i-t-s (-s- m-n-o y-a l-e-a- ------------------------------- Septintas (is] mėnuo yra liepa. 0
Осми месец је август. A-t-n-a- -i-- m---o y-a--ug--ū---. A_______ (___ m____ y__ r_________ A-t-n-a- (-s- m-n-o y-a r-g-j-t-s- ---------------------------------- Aštuntas (is] mėnuo yra rugpjūtis. 0
Девети месец је септембар. D--in--- -is]-mė-u---r-----sėj-s. D_______ (___ m____ y__ r________ D-v-n-a- (-s- m-n-o y-a r-g-ė-i-. --------------------------------- Devintas (is] mėnuo yra rugsėjis. 0
Десети месец је октобар. De--m-as (--]-----o y---sp----. D_______ (___ m____ y__ s______ D-š-m-a- (-s- m-n-o y-a s-a-i-. ------------------------------- Dešimtas (is] mėnuo yra spalis. 0
Једанаести месец је новембар. V--nu--i---- -------------- -apk-i-is. V___________ (___ m____ y__ l_________ V-e-u-l-k-a- (-s- m-n-o y-a l-p-r-t-s- -------------------------------------- Vienuoliktas (is] mėnuo yra lapkritis. 0
Дванаести месец је децембар. Dvy-i-tas -i-] m-n----ra -r-o---. D________ (___ m____ y__ g_______ D-y-i-t-s (-s- m-n-o y-a g-u-d-s- --------------------------------- Dvyliktas (is] mėnuo yra gruodis. 0
Дванаест месеци је једна година. D-y---- m-n----------eta-. D______ m______ y__ m_____ D-y-i-a m-n-s-ų y-a m-t-i- -------------------------- Dvylika mėnesių yra metai. 0
Јули, август, септембар, L-e--, -ugp----s- -ug--ji-, L_____ r_________ r________ L-e-a- r-g-j-t-s- r-g-ė-i-, --------------------------- Liepa, rugpjūtis, rugsėjis, 0
октобар, новембар и децембар. s--li-, l---r----,-g-uo-is. s______ l_________ g_______ s-a-i-, l-p-r-t-s- g-u-d-s- --------------------------- spalis, lapkritis, gruodis. 0

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...