Рјечник

нешто смети   »   επιτρέπεται να κάνω κάτι

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73 [εβδομήντα τρία]

73 [ebdomḗnta tría]

+

επιτρέπεται να κάνω κάτι

[epitrépetai na kánō káti]

+

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   

српски грчки Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? Επ--------- κ----- ν- ο------ α---------; Επιτρέπεται κιόλας να οδηγείς αυτοκίνητο; 0
Ep--------- k----- n- o------ a---------? Epitrépetai kiólas na odēgeís autokínēto? 		+
Смеш ли већ пити алкохол? Επ--------- κ----- ν- π----- α-----; Επιτρέπεται κιόλας να πίνεις αλκοόλ; 0
Ep--------- k----- n- p----- a-----? Epitrépetai kiólas na píneis alkoól? 		+
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? Επ--------- κ----- ν- τ--------- μ---- σ-- ε--------; Επιτρέπεται κιόλας να ταξιδεύεις μόνος στο εξωτερικό; 0
Ep--------- k----- n- t--------- m---- s-- e--------? Epitrépetai kiólas na taxideúeis mónos sto exōterikó? 		+
     
смети επ--------- / μ---ώ επιτρέπεται / μπορώ 0
ep--------- / m---ṓ epitrépetai / mporṓ 		+
Смемо ли овде пушити? Μπ------ ν- κ--------- ε--; Μπορούμε να καπνίσουμε εδώ; 0
Mp------ n- k--------- e--? Mporoúme na kapnísoume edṓ? 		+
Сме ли се овде пушити? Επ--------- τ- κ------- ε--; Επιτρέπεται το κάπνισμα εδώ; 0
Ep--------- t- k------- e--? Epitrépetai to kápnisma edṓ? 		+
     
Сме ли се платити кредитном картицом? Μπ---- κ----- ν- π------- μ- π-------- κ----; Μπορεί κανείς να πληρώσει με πιστωτική κάρτα; 0
Mp---- k----- n- p------- m- p-------- k----? Mporeí kaneís na plērṓsei me pistōtikḗ kárta? 		+
Сме ли се платити чеком? Μπ---- κ----- ν- π------- μ- ε------; Μπορεί κανείς να πληρώσει με επιταγή; 0
Mp---- k----- n- p------- m- e------? Mporeí kaneís na plērṓsei me epitagḗ? 		+
Сме ли се платити само готовином? Μό-- μ------ μ----- ν- π------- κ-----; Μόνο μετρητά μπορεί να πληρώσει κανείς; 0
Mó-- m------ m----- n- p------- k-----? Móno metrētá mporeí na plērṓsei kaneís? 		+
     
Смем ли телефонирати? Μπ--- ν- κ--- έ-- τ---------; Μπορώ να κάνω ένα τηλεφώνημα; 0
Mp--- n- k--- é-- t----------? Mporṓ na kánō éna tēlephṓnēma? 		+
Смем ли нешто питати? Μπ--- ν- ρ----- κ---; Μπορώ να ρωτήσω κάτι; 0
Mp--- n- r----- k---? Mporṓ na rōtḗsō káti? 		+
Смем ли нешто рећи? Μπ--- ν- π- κ---; Μπορώ να πω κάτι; 0
Mp--- n- p- k---? Mporṓ na pō káti? 		+
     
Он не сме спавати у парку. Δε- ε---------- ν- κ------- σ-- π----. Δεν επιτρέπεται να κοιμηθεί στο πάρκο. 0
De- e---------- n- k-------- s-- p----. Den epitrépetai na koimētheí sto párko. 		+
Он не сме спавати у ауту. Δε- ε---------- ν- κ------- σ-- α---------. Δεν επιτρέπεται να κοιμηθεί στο αυτοκίνητο. 0
De- e---------- n- k-------- s-- a---------. Den epitrépetai na koimētheí sto autokínēto. 		+
Он не сме спавати на железничкој станици. Δε- ε---------- ν- κ------- σ--- σ----- τ-- τ-----. Δεν επιτρέπεται να κοιμηθεί στον σταθμό του τρένου. 0
De- e---------- n- k-------- s--- s------ t-- t-----. Den epitrépetai na koimētheí ston stathmó tou trénou. 		+
     
Смемо ли сести? Μπ------ ν- κ--------; Μπορούμε να καθίσουμε; 0
Mp------ n- k---------? Mporoúme na kathísoume? 		+
Смемо ли добити јеловник? Μπ------ ν- έ----- τ- μ----; Μπορούμε να έχουμε το μενού; 0
Mp------ n- é------ t- m----? Mporoúme na échoume to menoú? 		+
Можемо ли платити одвојено? Μπ------ ν- π--------- χ------; Μπορούμε να πληρώσουμε χωριστά; 0
Mp------ n- p--------- c-------? Mporoúme na plērṓsoume chōristá? 		+
     

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!