Рјечник

sr нешто смети   »   it potere

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73 [settantatré]

potere

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? Pu-i -i- -ui--re? P--- g-- g------- P-o- g-à g-i-a-e- ----------------- Puoi già guidare? 0
Смеш ли већ пити алкохол? P--i gi---ere-alco-? P--- g-- b--- a----- P-o- g-à b-r- a-c-l- -------------------- Puoi già bere alcol? 0
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? P-oi-g-à---dar---ll’e-te-o -a -o--? P--- g-- a----- a--------- d- s---- P-o- g-à a-d-r- a-l-e-t-r- d- s-l-? ----------------------------------- Puoi già andare all’estero da solo? 0
смети pot-r- / -v----i-----m---o -i p----- / a---- i- p------- d- p-t-r- / a-e-e i- p-r-e-s- d- ----------------------------- potere / avere il permesso di 0
Смемо ли овде пушити? P--si-m- --m------i? P------- f----- q--- P-s-i-m- f-m-r- q-i- -------------------- Possiamo fumare qui? 0
Сме ли се овде пушити? È-p-rmes----u---e-qui? È p------- f----- q--- È p-r-e-s- f-m-r- q-i- ---------------------- È permesso fumare qui? 0
Сме ли се платити кредитном картицом? Si pu---aga-------la c--ta--- --ed--o? S- p-- p----- c-- l- c---- d- c------- S- p-ò p-g-r- c-n l- c-r-a d- c-e-i-o- -------------------------------------- Si può pagare con la carta di credito? 0
Сме ли се платити чеком? S----- pa-a-e-----u------gno? S- p-- p----- c-- u- a------- S- p-ò p-g-r- c-n u- a-s-g-o- ----------------------------- Si può pagare con un assegno? 0
Сме ли се платити само готовином? S- pu- --g-re--olo-----o--a-ti? S- p-- p----- s--- i- c-------- S- p-ò p-g-r- s-l- i- c-n-a-t-? ------------------------------- Si può pagare solo in contanti? 0
Смем ли телефонирати? Po-so--e--f--are--- -om--to? P---- t--------- u- m------- P-s-o t-l-f-n-r- u- m-m-n-o- ---------------------------- Posso telefonare un momento? 0
Смем ли нешто питати? Pos-o-chie---e -u-l----? P---- c------- q-------- P-s-o c-i-d-r- q-a-c-s-? ------------------------ Posso chiedere qualcosa? 0
Смем ли нешто рећи? Po--o-dir--q--lco--? P---- d--- q-------- P-s-o d-r- q-a-c-s-? -------------------- Posso dire qualcosa? 0
Он не сме спавати у парку. N-n--u-----m--e--l-pa---. N-- p-- d------ a- p----- N-n p-ò d-r-i-e a- p-r-o- ------------------------- Non può dormire al parco. 0
Он не сме спавати у ауту. N-- può ---m-r--i---uto-- -acchi--. N-- p-- d------ i- a--- / m-------- N-n p-ò d-r-i-e i- a-t- / m-c-h-n-. ----------------------------------- Non può dormire in auto / macchina. 0
Он не сме спавати на железничкој станици. Non -uò-d---i-e -n-s----o--. N-- p-- d------ i- s-------- N-n p-ò d-r-i-e i- s-a-i-n-. ---------------------------- Non può dormire in stazione. 0
Смемо ли сести? Po-----o-seder-i? P------- s------- P-s-i-m- s-d-r-i- ----------------- Possiamo sederci? 0
Смемо ли добити јеловник? Po----m---vere i---enu? P------- a---- i- m---- P-s-i-m- a-e-e i- m-n-? ----------------------- Possiamo avere il menu? 0
Можемо ли платити одвојено? P---ia-o p-g--e se-a-at---nt-? P------- p----- s------------- P-s-i-m- p-g-r- s-p-r-t-m-n-e- ------------------------------ Possiamo pagare separatamente? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!