Рјечник

sr нешто смети   »   ku Jê hatin, karîn

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73 [heftê û sê]

Jê hatin, karîn

Изаберите како желите да видите превод:   
српски курдски (курмањи) Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? Ê-î --s--r -i -o---o-ina t- y- ti-im-ê---heye? Ê__ d_____ j_ b_ a______ t_ y_ t________ h____ Ê-î d-s-û- j- b- a-o-i-a t- y- t-r-m-ê-ê h-y-? ---------------------------------------------- Êdî destûr ji bo ajotina te ye tirimpêlê heye? 0
Смеш ли већ пити алкохол? Ê-î-de-t------b- v--w--i-- -e -- -------he-e? Ê__ d_____ j_ b_ v________ t_ y_ a_____ h____ Ê-î d-s-û- j- b- v-x-a-i-a t- y- a-k-l- h-y-? --------------------------------------------- Êdî destûr ji bo vexwarina te ye alkolê heye? 0
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? Ê---d---ûr j- bo-derke--na--e-y--d-rve-ê---lê- --y-? Ê__ d_____ j_ b_ d________ t_ y_ d______ w____ h____ Ê-î d-s-û- j- b- d-r-e-i-a t- y- d-r-e-ê w-l-t h-y-? ---------------------------------------------------- Êdî destûr ji bo derketina te ye derveyê welêt heye? 0
смети jê-hat-n- k-r-n j_ h_____ k____ j- h-t-n- k-r-n --------------- jê hatin, karîn 0
Смемо ли овде пушити? Em----a--- l--v----i-areyê --k--i-? E_ d______ l_ v__ c_______ b_______ E- d-k-r-n l- v-r c-x-r-y- b-k-ş-n- ----------------------------------- Em dikarin li vir cixareyê bikêşin? 0
Сме ли се овде пушити? L- --r--i-a-e -ê k--and-n? L_ v__ c_____ t_ k________ L- v-r c-x-r- t- k-ş-n-i-? -------------------------- Li vir cixare tê kêşandin? 0
Сме ли се платити кредитном картицом? Bi--ar-a q-edi-------a-în? B_ q____ q______ t_ d_____ B- q-r-a q-e-i-ê t- d-y-n- -------------------------- Bi qarta qrediyê tê dayîn? 0
Сме ли се платити чеком? Bi ç--ê-tê-d-yîn? B_ ç___ t_ d_____ B- ç-k- t- d-y-n- ----------------- Bi çekê tê dayîn? 0
Сме ли се платити само готовином? Bi-te-ê -êşin--ê --yîn? B_ t___ p____ t_ d_____ B- t-n- p-ş-n t- d-y-n- ----------------------- Bi tenê pêşin tê dayîn? 0
Смем ли телефонирати? Ez-d--ari- tê-efon-k- b-ki-? E_ d______ t_________ b_____ E- d-k-r-m t-l-f-n-k- b-k-m- ---------------------------- Ez dikarim têlefonekê bikim? 0
Смем ли нешто питати? Ez--i---i--t-ş--k---i-i----? E_ d______ t______ b________ E- d-k-r-m t-ş-e-î b-p-r-i-? ---------------------------- Ez dikarim tiştekî bipirsim? 0
Смем ли нешто рећи? E- -ik------iş-e-î--ibêj-m? E_ d______ t______ b_______ E- d-k-r-m t-ş-e-î b-b-j-m- --------------------------- Ez dikarim tiştekî bibêjim? 0
Он не сме спавати у парку. Ew --ka---l--p---ê --k-ve. E_ n_____ l_ p____ r______ E- n-k-r- l- p-r-ê r-k-v-. -------------------------- Ew nikare li parqê rakeve. 0
Он не сме спавати у ауту. E- --kare-di ---m-b--ê-----ak--e. E_ n_____ d_ o________ d_ r______ E- n-k-r- d- o-o-o-î-ê d- r-k-v-. --------------------------------- Ew nikare di otomobîlê de rakeve. 0
Он не сме спавати на железничкој станици. Ew nik--- -i -stge-a-tr--- r-k--e. E_ n_____ l_ î______ t____ r______ E- n-k-r- l- î-t-e-a t-ê-ê r-k-v-. ---------------------------------- Ew nikare li îstgeha trênê rakeve. 0
Смемо ли сести? Em di----- rû--n? E_ d______ r_____ E- d-k-r-n r-n-n- ----------------- Em dikarin rûnên? 0
Смемо ли добити јеловник? E- --k-ri- ---t- --n--- -e-gi-i-? E_ d______ q____ m_____ w________ E- d-k-r-n q-r-a m-n-y- w-r-i-i-? --------------------------------- Em dikarin qarta menûyê wergirin? 0
Можемо ли платити одвојено? Em---kar---j--hev-cu-a -i---? E_ d______ j_ h__ c___ b_____ E- d-k-r-n j- h-v c-d- b-d-n- ----------------------------- Em dikarin ji hev cuda bidin? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 курдски (курмањи) (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!