Knjiga fraza

bs trebati – htjeti   »   hy to need – to want to

69 [šezdeset i devet]

trebati – htjeti

trebati – htjeti

69 [վաթսունինը]

69 [vat’suniny]

to need – to want to

[karik’ unenal yev ts’ankanal]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Ja trebam krevet. Ես անկ-ղ--- կ-ր-ք ուն-մ: Ե- ա------- կ---- ո----- Ե- ա-կ-ղ-ո- կ-ր-ք ո-ն-մ- ------------------------ Ես անկողնու կարիք ունեմ: 0
Y-s -nko-h------i----nem Y-- a------- k----- u--- Y-s a-k-g-n- k-r-k- u-e- ------------------------ Yes ankoghnu karik’ unem
Ja hoću spavati. Ես --զ--մ--մ--ն-լ: Ե- ո----- ե- ք---- Ե- ո-զ-ւ- ե- ք-ե-: ------------------ Ես ուզում եմ քնել: 0
Y-s -z-m-y-- k--el Y-- u--- y-- k---- Y-s u-u- y-m k-n-l ------------------ Yes uzum yem k’nel
Ima li ovdje krevet? Այս-ե- -ահ---ա- կ--: Ա----- մ------- կ--- Ա-ս-ե- մ-հ-ա-ա- կ-՞- -------------------- Այստեղ մահճակալ կա՞: 0
Ayste---mah--akal --՞ A------ m-------- k-- A-s-e-h m-h-h-k-l k-՞ --------------------- Aystegh mahchakal ka՞
Ja trebam lampu. Ե-----գի---ր-ք --նե-: Ե- ճ---- կ---- ո----- Ե- ճ-ա-ի կ-ր-ք ո-ն-մ- --------------------- Ես ճրագի կարիք ունեմ: 0
Y-- ch--gi---rik---n-m Y-- c----- k----- u--- Y-s c-r-g- k-r-k- u-e- ---------------------- Yes chragi karik’ unem
Ja hoću čitati. Ե- -ւ--ւմ -մ --ր--լ: Ե- ո----- ե- կ------ Ե- ո-զ-ւ- ե- կ-ր-ա-: -------------------- Ես ուզում եմ կարդալ: 0
Ye--uzu------k-rd-l Y-- u--- y-- k----- Y-s u-u- y-m k-r-a- ------------------- Yes uzum yem kardal
Ima li ovdje lampa? Այստե---ր-գ---՞: Ա----- ճ--- կ--- Ա-ս-ե- ճ-ա- կ-՞- ---------------- Այստեղ ճրագ կա՞: 0
A--te-h----a- k-՞ A------ c---- k-- A-s-e-h c-r-g k-՞ ----------------- Aystegh chrag ka՞
Ja trebam telefon. Ես--եռա--սի -ա--ք-ունեմ: Ե- հ------- կ---- ո----- Ե- հ-ռ-խ-ս- կ-ր-ք ո-ն-մ- ------------------------ Ես հեռախոսի կարիք ունեմ: 0
Y---h-rr--ho-- ka-ik---n-m Y-- h--------- k----- u--- Y-s h-r-a-h-s- k-r-k- u-e- -------------------------- Yes herrakhosi karik’ unem
Ja hoću telefonirati. Ե- ուզ--մ -- --նգ--ա-ե-: Ե- ո----- ե- զ---------- Ե- ո-զ-ւ- ե- զ-ն-ա-ա-ե-: ------------------------ Ես ուզում եմ զանգահարել: 0
Y---u--m --m z--ga-a-el Y-- u--- y-- z--------- Y-s u-u- y-m z-n-a-a-e- ----------------------- Yes uzum yem zangaharel
Ima li ovdje telefon? Այ---ղ-հ-----ս----: Ա----- հ------ կ--- Ա-ս-ե- հ-ռ-խ-ս կ-՞- ------------------- Այստեղ հեռախոս կա՞: 0
A---e-- h---a-ho- --՞ A------ h-------- k-- A-s-e-h h-r-a-h-s k-՞ --------------------- Aystegh herrakhos ka՞
Ja trebam jednu kameru. Ի-- -ոտոխ--- է--ա-կա-ո-: Ի-- ֆ------- է հ-------- Ի-ձ ֆ-տ-խ-ի- է հ-ր-ա-ո-: ------------------------ Ինձ ֆոտոխցիկ է հարկավոր: 0
I-dz--ot--h---ik ---a-ka--r I--- f---------- e h------- I-d- f-t-k-t-’-k e h-r-a-o- --------------------------- Indz fotokhts’ik e harkavor
Ja hoću fotografisati. Ես ո--ու- -մ ---ս---ա--լ: Ե- ո----- ե- լ----------- Ե- ո-զ-ւ- ե- լ-ւ-ա-կ-ր-լ- ------------------------- Ես ուզում եմ լուսանկարել: 0
Yes u--- yem l-------el Y-- u--- y-- l--------- Y-s u-u- y-m l-s-n-a-e- ----------------------- Yes uzum yem lusankarel
Ima li ovdje kamera? Ա-ստ-- ֆոտ--ցիկ--ա՞: Ա----- ֆ------- կ--- Ա-ս-ե- ֆ-տ-խ-ի- կ-՞- -------------------- Այստեղ ֆոտոխցիկ կա՞: 0
A-steg- fo-o-h-s--- k-՞ A------ f---------- k-- A-s-e-h f-t-k-t-’-k k-՞ ----------------------- Aystegh fotokhts’ik ka՞
Ja trebam kompjuter. Ինձ-հա--կ---ի-----նհր-ժեշ-: Ի-- հ--------- է ա--------- Ի-ձ հ-մ-կ-ր-ի- է ա-հ-ա-ե-տ- --------------------------- Ինձ համակարգիչ է անհրաժեշտ: 0
I-d- hamak-r--ch- e -nhr---e--t I--- h----------- e a---------- I-d- h-m-k-r-i-h- e a-h-a-h-s-t ------------------------------- Indz hamakargich’ e anhrazhesht
Ja hoću da pošaljem email. Ե--ո--ու--ե--E-Ma-l--ւ-ա-կ-լ: Ե- ո----- ե- E----- ո-------- Ե- ո-զ-ւ- ե- E-M-i- ո-ղ-ր-ե-: ----------------------------- Ես ուզում եմ E-Mail ուղարկել: 0
Ye---zu---em---Mai--u-ha---l Y-- u--- y-- E----- u------- Y-s u-u- y-m E-M-i- u-h-r-e- ---------------------------- Yes uzum yem E-Mail ugharkel
Ima li ovdje kompjuter? Այ--ե--հա-ա-ա--իչ-կ-՞: Ա----- հ--------- կ--- Ա-ս-ե- հ-մ-կ-ր-ի- կ-՞- ---------------------- Այստեղ համակարգիչ կա՞: 0
A-s---h--am-ka--ich’ k-՞ A------ h----------- k-- A-s-e-h h-m-k-r-i-h- k-՞ ------------------------ Aystegh hamakargich’ ka՞
Ja trebam hemijsku olovku. Ի-- գրի--է ----ավոր: Ի-- գ--- է հ-------- Ի-ձ գ-ի- է հ-ր-ա-ո-: -------------------- Ինձ գրիչ է հարկավոր: 0
In----r-----e h-rka-or I--- g----- e h------- I-d- g-i-h- e h-r-a-o- ---------------------- Indz grich’ e harkavor
Ja hoću da pišem nešto. Ես ուզո-մ--- ինչ -- բ-ն--րե-: Ե- ո----- ե- ի-- ո- բ-- գ---- Ե- ո-զ-ւ- ե- ի-չ ո- բ-ն գ-ե-: ----------------------------- Ես ուզում եմ ինչ որ բան գրել: 0
Y-s -zu--yem--n--’ v-r -an----l Y-- u--- y-- i---- v-- b-- g--- Y-s u-u- y-m i-c-’ v-r b-n g-e- ------------------------------- Yes uzum yem inch’ vor ban grel
Ima li ovdje list papira i hemijska olovka? Ա-ստե- -ու---- ---չ կ--: Ա----- թ---- և գ--- կ--- Ա-ս-ե- թ-ւ-թ և գ-ի- կ-՞- ------------------------ Այստեղ թուղթ և գրիչ կա՞: 0
Ays---h t-ugh-’-y-v g-ic-----՞ A------ t------ y-- g----- k-- A-s-e-h t-u-h-’ y-v g-i-h- k-՞ ------------------------------ Aystegh t’ught’ yev grich’ ka՞

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Mašinsko prevođenje

Osoba koja želi da joj se prevede tekst mora izdvojiti velike svote novca. Profesionalni tumači ili prevodioci su skupi. A opet postaje sve važnije razumjeti druge jezike. Taj problem želе riješiti informatičari i računarski jezikoslovci. Dugo vremena radе na razvijanju prevodilačkih alata. Danas postoji mnogo različitih programa. Međutim, mašinsko prevođenje obično nije kvalitetno. No za to nisu krivi programeri! Jezici su jako složena struktura. S druge strane, računala se temelje na jednostavnim matematičkim principima. Stoga ne mogu jezik uvijek ispravno obraditi. Prevodilački program bi morao u cijelosti naučiti jedan jezik. Da bi se to desilo, stručnjaci bi ga morali podučiti hiljadama riječi i pravila. To je praktički nemoguće. Jednostavnije je pustiti računar da računa. U tome je dobar! Računar može izračunavati učestale kombinacije. Na primjer, prepoznaje koje riječi često stoje pored drugih. Za to mu se moraju dati tekstovi na različitim jezicima. Na taj način uči tipične karakteristike određenog jezika. Ta statistička metoda će poboljšati automatske prijevode. Međutim, računari ne mogu zamijeniti ljude. Nijedna mašina ne može oponašati ljudski mozak kad se radi o jeziku. Prevodioci i tumači će stoga još dugo vremena imati posla! Računariće u budućnosti zasigurno prevoditi jednostavne tekstove. Pjesme, poezija i književnost naprotiv trebaju živi element. Oni žive od ljudskog osjećaja za jezik. I dobro je da je tako...