Zbirka izraza

hr Vrijeme   »   uk Години доби

8 [osam]

Vrijeme

Vrijeme

8 [вісім]

8 [visim]

Години доби

[Hodyny doby]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Oprostite! Вибач-е! В_______ В-б-ч-е- -------- Вибачте! 0
Vy---ht-! V________ V-b-c-t-! --------- Vybachte!
Koliko je sati, molim Vas? С-а-і-- бу-ь-л-ск-- к--ра-г--ин-? С______ б__________ к____ г______ С-а-і-ь б-д---а-к-, к-т-а г-д-н-? --------------------------------- Скажіть будь-ласка, котра година? 0
Skazhitʹ -udʹ---s--,--ot-- -o---a? S_______ b__________ k____ h______ S-a-h-t- b-d---a-k-, k-t-a h-d-n-? ---------------------------------- Skazhitʹ budʹ-laska, kotra hodyna?
Hvala Vam puno! Щиро-----ю. Щ___ д_____ Щ-р- д-к-ю- ----------- Щиро дякую. 0
S-c-yro-----uy-. S______ d_______ S-c-y-o d-a-u-u- ---------------- Shchyro dyakuyu.
Jedan je sat. П-р-- г-ди--. П____ г______ П-р-а г-д-н-. ------------- Перша година. 0
Pe--ha-hodyn-. P_____ h______ P-r-h- h-d-n-. -------------- Persha hodyna.
Dva su sata. Дру-а--о-ин-. Д____ г______ Д-у-а г-д-н-. ------------- Друга година. 0
D-u-a-------. D____ h______ D-u-a h-d-n-. ------------- Druha hodyna.
Tri su sata. Т--тя --ди-а. Т____ г______ Т-е-я г-д-н-. ------------- Третя година. 0
T-etya------a. T_____ h______ T-e-y- h-d-n-. -------------- Tretya hodyna.
Četiri su sata. Ч-т-ер-- -один-. Ч_______ г______ Ч-т-е-т- г-д-н-. ---------------- Четверта година. 0
C-e-v-rta ho----. C________ h______ C-e-v-r-a h-d-n-. ----------------- Chetverta hodyna.
Pet je sati. П--та-г--ин-. П____ г______ П-я-а г-д-н-. ------------- П’ята година. 0
Pʺ---a -od-n-. P_____ h______ P-y-t- h-d-n-. -------------- Pʺyata hodyna.
Šest je sati. Шо-та г-----. Ш____ г______ Ш-с-а г-д-н-. ------------- Шоста година. 0
S-ost- --d--a. S_____ h______ S-o-t- h-d-n-. -------------- Shosta hodyna.
Sedam je sati. Сь--а --д-н-. С____ г______ С-о-а г-д-н-. ------------- Сьома година. 0
Sʹ-ma-h-dyn-. S____ h______ S-o-a h-d-n-. ------------- Sʹoma hodyna.
Osam je sati. Во-ь-а-г--ина. В_____ г______ В-с-м- г-д-н-. -------------- Восьма година. 0
V-s--- hod--a. V_____ h______ V-s-m- h-d-n-. -------------- Vosʹma hodyna.
Devet je sati. Д-----а го---а. Д______ г______ Д-в-я-а г-д-н-. --------------- Дев’ята година. 0
D-vʺy--a ho---a. D_______ h______ D-v-y-t- h-d-n-. ---------------- Devʺyata hodyna.
Deset je sati. Десята -о--на. Д_____ г______ Д-с-т- г-д-н-. -------------- Десята година. 0
De-y----hod---. D______ h______ D-s-a-a h-d-n-. --------------- Desyata hodyna.
Jedanaest je sati. О-и-----та г--и--. О_________ г______ О-и-а-ц-т- г-д-н-. ------------------ Одинадцята година. 0
Od-nadt--a-a-hod---. O___________ h______ O-y-a-t-y-t- h-d-n-. -------------------- Odynadtsyata hodyna.
Dvanaest je sati. Дванадц-т---оди--. Д_________ г______ Д-а-а-ц-т- г-д-н-. ------------------ Дванадцята година. 0
D-a-adt-ya-- h-dyn-. D___________ h______ D-a-a-t-y-t- h-d-n-. -------------------- Dvanadtsyata hodyna.
Jedna minuta ima šezdeset sekundi. Хв-ли-- має ш-стдес---с-кун-. Х______ м__ ш________ с______ Х-и-и-а м-є ш-с-д-с-т с-к-н-. ----------------------------- Хвилина має шістдесят секунд. 0
K----yn--m--e-sh-stde--a- se-un-. K_______ m___ s__________ s______ K-v-l-n- m-y- s-i-t-e-y-t s-k-n-. --------------------------------- Khvylyna maye shistdesyat sekund.
Jedan sat ima šezdeset minuta. Го-ина має-ш--т-е-ят -ви-и-. Г_____ м__ ш________ х______ Г-д-н- м-є ш-с-д-с-т х-и-и-. ---------------------------- Година має шістдесят хвилин. 0
H-d----m--- shistd-sy-t k-vylyn. H_____ m___ s__________ k_______ H-d-n- m-y- s-i-t-e-y-t k-v-l-n- -------------------------------- Hodyna maye shistdesyat khvylyn.
Jedan dan ima dvadeset i četiri sata. Д--- має д-ад-----чо-ир- --ди--. Д___ м__ д_______ ч_____ г______ Д-н- м-є д-а-ц-т- ч-т-р- г-д-н-. -------------------------------- День має двадцять чотири години. 0
Den--m-y----ad-s-atʹ --otyr- ho--ny. D___ m___ d_________ c______ h______ D-n- m-y- d-a-t-y-t- c-o-y-y h-d-n-. ------------------------------------ Denʹ maye dvadtsyatʹ chotyry hodyny.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Video nije pronađen!

Jezične porodice

Na zemlji živi gotovo 7 milijarda ljudi. I oni govore gotovo 7.000 različitih jezika! Poput ljudi, jezici također mogu biti u srodstvu. To znači da potječu iz jednog zajedničkog prajezika. Također postoje jezici koji su potpuno izolirani. Oni ni s jednim drugim jezikom nisu genetski povezani. U Europi, na primjer, u izolirani jezik spada baskijski. Većina jezika ima svoje “roditelje”, “djecu” ili “braću i sestre”. Dakle, spadaju u određenu jezičnu porodicu. Usporedbom se prepoznaje sličnost jezika. Jezikoslovci danas navode oko 300 genetskih cjelina. Tu spada 180 jezičnih porodica koje se sastoje od više od jednog jezika. Ostatak čini 120 izoliranih jezika. Najveća jezična porodica je indoeuropska jezična porodica. Ona obuhvaća око 280 jezika. Tu spadaju romanski, germanski i slavenski jezici. To čini više od 3 milijarde govornika na svim kontinentima! Sino-tibetanska jezična porodica prevladava u Aziji. Ima više od 1300 milijuna govornika. Najvažniji sino-tibetanski jezik je kineski. Treća najveća jezična porodica nalazi se u Africi. Imenovana je prema svom području širenja: Niger-Kongo. U nju spada “samo” 350 milijuna govornika. Swahili je glavni jezik te porodice. Uglavnom vrijedi: veća srodnost - bolje razumijevanje. Ljudi koji se sporazumijevaju srodnim jezicima, razumiju se dobro. Oni mogu relativno lako naučiti drugi jezik. Stoga, učite jezike – obiteljska druženja su uvijek lijepa!
Dali si znao?
Njemački je maternji jezik za više od 90 milijuna ljudi. Oni žive uglavnom u Njemačkoj, Austriji i Švicarskoj. I u Belgiji, Lihtenštajnu, sjevernoj Italiji i Luksemburgu se govori njemački. Pored materinskih govornika ima još 80 milijuna ljudi koji razumiju njemački. Njemački je, naime, strani jezik koji uči najviše ljudi. Kao i engleski i nizozemski spada u zapadnogermanske jezike. Kroz mnoga stoljeća je doživio utjecaj drugih jezika. Razlog tome je što se područje jezika nalazi u središtu Europe. Danas se prije svega engleske riječi integriraju u njemački leksički fond. Sljedeća karakteristika njemačkog jezika su razni dijalekti. Međutim, oni jako gube na značaju. Prije svega putem medija se sve više širi standarni jezik. Zato mnoge škole žele da se u njima opet izučavaju dijelekti. Gramatika njemačkog nije baš jednostavna, ali trud se isplati! Jer njemački spada u deset najvažnijih jezika na svijetu...