Рјечник
Земље и језици » Welat û ziman
-
SR
српски
- AR арапски
- DE немачки
- EN енглески (US)
- EN енглески (UK)
- ES шпански
- FR француски
- IT италијански
- JA јапански
- PT португалски (PT)
- PT португалски (BR)
- ZH кинески (поједностављени)
- AD адигхе
- AF африкански
- AM амхарски
- BE белоруски
- BG бугарски
- BN бенгалски
- BS босански
- CA каталонски
- CS чешки
- DA дански
- EL грчки
- EO есперанто
- ET естонски
- FA персијски
- FI фински
- HE хебрејски
- HI хинди
- HR хрватски
- HU мађарски
- HY јерменски
- ID индонежански
- KA грузијски
- KK казахстански
- KN канада
- KO корејски
- KY киргиски
- LT литвански
- LV летонски
- MK македонски
- MR марати
- NL холандски
- NN нинорск
- NO норвешки
- PA пунџаби
- PL пољски
- RO румунски
- RU руски
- SK словачки
- SL словеначки
- SQ албански
- SR српски
- SV шведски
- TA тамилски
- TE телугу
- TH тајски
- TI тигриња
- TL тагалог
- TR турски
- UK украјински
- UR урду
- VI вијетнамски
-
KU
курдски (курмањи)
- AR арапски
- DE немачки
- EN енглески (US)
- EN енглески (UK)
- ES шпански
- FR француски
- IT италијански
- JA јапански
- PT португалски (PT)
- PT португалски (BR)
- ZH кинески (поједностављени)
- AD адигхе
- AF африкански
- AM амхарски
- BE белоруски
- BG бугарски
- BN бенгалски
- BS босански
- CA каталонски
- CS чешки
- DA дански
- EL грчки
- EO есперанто
- ET естонски
- FA персијски
- FI фински
- HE хебрејски
- HI хинди
- HR хрватски
- HU мађарски
- HY јерменски
- ID индонежански
- KA грузијски
- KK казахстански
- KN канада
- KO корејски
- KU курдски (курмањи)
- KY киргиски
- LT литвански
- LV летонски
- MK македонски
- MR марати
- NL холандски
- NN нинорск
- NO норвешки
- PA пунџаби
- PL пољски
- RO румунски
- RU руски
- SK словачки
- SL словеначки
- SQ албански
- SV шведски
- TA тамилски
- TE телугу
- TH тајски
- TI тигриња
- TL тагалог
- TR турски
- UK украјински
- UR урду
- VI вијетнамски
-
-
001 - Лица 002 - Породица 003 - Упознати 004 - У школи 005 - Земље и језици 006 - Читати и писати 007 - Бројеви 008 - Сати 009 - Дани у седмици 010 - Јуче – данас – сутра 011 - Месеци 012 - Напици 013 - Делатности 014 - Боје 015 - Воће и животне намирнице 016 - Годишња доба и време 017 - У кући 018 - Чишћење куће 019 - У кухињи 020 - Ћаскање 1 021 - Ћаскање 2 022 - Ћаскање 3 023 - Учити стране језике 024 - Састанак 025 - У граду026 - У природи 027 - У хотелу – долазак 028 - У хотелу – жалбе 029 - У ресторану 1 030 - У ресторану 2 031 - У ресторану 3 032 - У ресторану 4 033 - На железници 034 - У возу 035 - На аеродрому 036 - Јавни локални саобраћај 037 - На путу 038 - У таксију 039 - Квар на ауту 040 - Питати за пут 041 - Оријентација 042 - Разгледање града 043 - У зоолошком врту 044 - Излазити навече 045 - У биоскопу 046 - У дискотеци 047 - Припреме за пут 048 - Активности на годишњем одмору 049 - Спорт 050 - На базену051 - Обављање потрепштина 052 - У робној кући 053 - Трговине 054 - Куповина 055 - Радити 056 - Осећаји 057 - Код доктора 058 - Делови тела 059 - У пошти 060 - У банци 061 - Редни бројеви 062 - Постављати питања 1 063 - Постављати питања 2 064 - Негација 1 065 - Негација 2 066 - Присвојне заменице 1 067 - Присвојне заменице 2 068 - велико – мало 069 - требати – хтети 070 - нешто желети 071 - нешто хтети 072 - нешто морати 073 - нешто смети 074 - замолити за нешто 075 - нешто образложити 1076 - нешто образложити 2 077 - нешто образложити 3 078 - Придеви 1 079 - Придеви 2 080 - Придеви 3 081 - Прошлост 1 082 - Прошлост 2 083 - Прошлост 3 084 - Прошлост 4 085 - Питати – прошлост 1 086 - Питати – прошлост 2 087 - Прошлост модалних глагола 1 088 - Прошлост модалних глагола 2 089 - Императив 1 090 - Императив 2 091 - Зависне реченице са да 1 092 - Зависне реченице са да 2 093 - Зависне реченице са да ли 094 - Везници 1 095 - Везници 2 096 - Везници 3 097 - Везници 4 098 - Дупли везници 099 - Генитив 100 - Прилози
-
- Претходна
- Следећи
- МП3
- A -
- A
- A+
5 [пет]
Земље и језици
5 [pênc]
Изаберите како желите да видите превод:
Језици и дијалекти
Број језика на свету креће се између шест и седам хиљада. Разуме с да је број дијалеката далеко већи. Али у чему је разлика између језика и дијалекта? Дијалекти увијек имају јасан локални призвук. Према томе, они спадају у регионалне језичке варијетете. Тиме су дијалекти језички облици са најмањим географским дометом. По правилу, њима се само говори, а не пише. Они сачињавају сопстевни језички систем. И имају сопствена правила. Теоретски, сваки језик може имати велики број дијалеката. Сви дијалекти спадају у стандардни језик једне земље. Такав стандардни језик разумеју сви људи дате земље. Њиме се могу споразумевати говорници најразличитијих дијалеката. Скоро сви дијалекти све више губе на значају. У градовима скоро да се уопште не говоре. На послу се такође говори стандардним језиком. Из тог разлога се они који се служе дијалектом често сматрају простим или необразованим. А ипак, на дијалекте наилазимо на свим друштвеним нивоима. Према томе, људи који се служе дијалектом нису ништа мање интелигентни од других. Сасвим супротно! Они који говоре дијалектом имају пуно предности. На пример на часовима језика. Њима је познато да постоје различите лингвистичке форме. А научили су да се брзо пребацују са једног језичког стила на други. Зато се може рећи да су они који се служе дијалектом компетентнији када су у питању варијације. Они поседују осећај за то који језички стил одговара одређеној ситуацији. Ова чињеница је и научно доказана. Према томе: будите храбри и користите дијалект.
Да ли си знао?
Бугарски спада у јужнословенске језике. Око 10 милиона људи говори бугарски. Већина њих живи наравно у Бугарској. Али и у другим земљама се говори бугарски. Ту спадају на пример Украјина и Молдавија. Бугарски је један од најстаријих документованих словенских језика. И има пуно посебности. Упадљива је, на пример, сличност с албанским и румунским. Оба ова језика не спадају у словенске језике. Па ипак има пуно паралела. Зато се сви ови језици називају и балкански језици. Имају пуно заједничких црта, иако међусобно нису сродни. Бугарски глаголи могу имати изузетно пуно облика. У бугарском такође не постоји инфинитив. Ко жели да учи овај занимљиви језик, веома брзо ће открити пуно нових ствари!
Бугарски спада у јужнословенске језике. Око 10 милиона људи говори бугарски. Већина њих живи наравно у Бугарској. Али и у другим земљама се говори бугарски. Ту спадају на пример Украјина и Молдавија. Бугарски је један од најстаријих документованих словенских језика. И има пуно посебности. Упадљива је, на пример, сличност с албанским и румунским. Оба ова језика не спадају у словенске језике. Па ипак има пуно паралела. Зато се сви ови језици називају и балкански језици. Имају пуно заједничких црта, иако међусобно нису сродни. Бугарски глаголи могу имати изузетно пуно облика. У бугарском такође не постоји инфинитив. Ко жели да учи овај занимљиви језик, веома брзо ће открити пуно нових ствари!