Рјечник

sr Земље и језици   »   sl Dežele in jeziki

5 [пет]

Земље и језици

Земље и језици

5 [pet]

Dežele in jeziki

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Џон је из Лондона. John-je--- --n-ona. J--- j- i- L------- J-h- j- i- L-n-o-a- ------------------- John je iz Londona. 0
Лондон је у Великој Британији. Lo--on--e-nah--- ---e-iki B--tani--. L----- s- n----- v V----- B--------- L-n-o- s- n-h-j- v V-l-k- B-i-a-i-i- ------------------------------------ London se nahaja v Veliki Britaniji. 0
Он говори енглески. O------r---n---ško. O- g----- a-------- O- g-v-r- a-g-e-k-. ------------------- On govori angleško. 0
Марија је из Мадрида. M-r--a-je-iz---d----. M----- j- i- M------- M-r-j- j- i- M-d-i-a- --------------------- Marija je iz Madrida. 0
Мадрид је у Шпанији. M--ri- se -aha-- v-Š-a-iji. M----- s- n----- v Š------- M-d-i- s- n-h-j- v Š-a-i-i- --------------------------- Madrid se nahaja v Španiji. 0
Она говори шпански. On----v--i -pan-k-. O-- g----- š------- O-a g-v-r- š-a-s-o- ------------------- Ona govori špansko. 0
Петер и Марта су из Берлина. Pe-e- in -a--a-s-a-iz--e--in-. P---- i- M---- s-- i- B------- P-t-r i- M-r-a s-a i- B-r-i-a- ------------------------------ Peter in Marta sta iz Berlina. 0
Берлин је у Немачкој. Ber--n -e-n-haj- v-N----j-. B----- s- n----- v N------- B-r-i- s- n-h-j- v N-m-i-i- --------------------------- Berlin se nahaja v Nemčiji. 0
Говорите ли обоје немачки? A-i -i--a go------ nemško? A-- v---- g------- n------ A-i v-d-a g-v-r-t- n-m-k-? -------------------------- Ali vidva govorita nemško? 0
Лондон је главни град. Lon-on j--g-a-no-me-t-. L----- j- g----- m----- L-n-o- j- g-a-n- m-s-o- ----------------------- London je glavno mesto. 0
Мадрид и Берлин су такође главни градови. Madr-d -n--er--n-st- -u-i-g-a-na------. M----- i- B----- s-- t--- g----- m----- M-d-i- i- B-r-i- s-a t-d- g-a-n- m-s-a- --------------------------------------- Madrid in Berlin sta tudi glavna mesta. 0
Главни градови су велики и бучни. G---n----s-a--- -e--k-----b-čn-. G----- m---- s- v----- i- b----- G-a-n- m-s-a s- v-l-k- i- b-č-a- -------------------------------- Glavna mesta so velika in bučna. 0
Француска је у Европи. Fr---i-a ---n--aja-v --r--i. F------- s- n----- v E------ F-a-c-j- s- n-h-j- v E-r-p-. ---------------------------- Francija se nahaja v Evropi. 0
Египат је у Африци. E--pt-s---a---a --A-r--i. E---- s- n----- v A------ E-i-t s- n-h-j- v A-r-k-. ------------------------- Egipt se nahaja v Afriki. 0
Јапан је у Азији. J-p-ns-- s----ha-a ---z---. J------- s- n----- v A----- J-p-n-k- s- n-h-j- v A-i-i- --------------------------- Japonska se nahaja v Aziji. 0
Канада је у Северној Америци. K-n--- se--a--ja v S-ve-ni---e-iki. K----- s- n----- v S------ A------- K-n-d- s- n-h-j- v S-v-r-i A-e-i-i- ----------------------------------- Kanada se nahaja v Severni Ameriki. 0
Панама је у Средњој Америци. Pan-ma-se na--ja-v ---dnji Amer-k-. P----- s- n----- v S------ A------- P-n-m- s- n-h-j- v S-e-n-i A-e-i-i- ----------------------------------- Panama se nahaja v Srednji Ameriki. 0
Бразил је у Јужној Америци. B-----i-a ----a--j- ----ž-i--------. B-------- s- n----- v J---- A------- B-a-i-i-a s- n-h-j- v J-ž-i A-e-i-i- ------------------------------------ Brazilija se nahaja v Južni Ameriki. 0

Језици и дијалекти

Број језика на свету креће се између шест и седам хиљада. Разуме с да је број дијалеката далеко већи. Али у чему је разлика између језика и дијалекта? Дијалекти увијек имају јасан локални призвук. Према томе, они спадају у регионалне језичке варијетете. Тиме су дијалекти језички облици са најмањим географским дометом. По правилу, њима се само говори, а не пише. Они сачињавају сопстевни језички систем. И имају сопствена правила. Теоретски, сваки језик може имати велики број дијалеката. Сви дијалекти спадају у стандардни језик једне земље. Такав стандардни језик разумеју сви људи дате земље. Њиме се могу споразумевати говорници најразличитијих дијалеката. Скоро сви дијалекти све више губе на значају. У градовима скоро да се уопште не говоре. На послу се такође говори стандардним језиком. Из тог разлога се они који се служе дијалектом често сматрају простим или необразованим. А ипак, на дијалекте наилазимо на свим друштвеним нивоима. Према томе, људи који се служе дијалектом нису ништа мање интелигентни од других. Сасвим супротно! Они који говоре дијалектом имају пуно предности. На пример на часовима језика. Њима је познато да постоје различите лингвистичке форме. А научили су да се брзо пребацују са једног језичког стила на други. Зато се може рећи да су они који се служе дијалектом компетентнији када су у питању варијације. Они поседују осећај за то који језички стил одговара одређеној ситуацији. Ова чињеница је и научно доказана. Према томе: будите храбри и користите дијалект.
Да ли си знао?
Бугарски спада у јужнословенске језике. Око 10 милиона људи говори бугарски. Већина њих живи наравно у Бугарској. Али и у другим земљама се говори бугарски. Ту спадају на пример Украјина и Молдавија. Бугарски је један од најстаријих документованих словенских језика. И има пуно посебности. Упадљива је, на пример, сличност с албанским и румунским. Оба ова језика не спадају у словенске језике. Па ипак има пуно паралела. Зато се сви ови језици називају и балкански језици. Имају пуно заједничких црта, иако међусобно нису сродни. Бугарски глаголи могу имати изузетно пуно облика. У бугарском такође не постоји инфинитив. Ко жели да учи овај занимљиви језик, веома брзо ће открити пуно нових ствари!