Рјечник

sr Земље и језици   »   kk Countries and Languages

5 [пет]

Земље и језици

Земље и језици

5 [бес]

5 [bes]

Countries and Languages

[Elder men tilder]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Џон је из Лондона. Д-о- Л-ндоннан. Д--- Л--------- Д-о- Л-н-о-н-н- --------------- Джон Лондоннан. 0
Dj-- Lon-o-na-. D--- L--------- D-o- L-n-o-n-n- --------------- Djon Londonnan.
Лондон је у Великој Британији. Л-н--- -лы--ита--я-а. Л----- Ұ------------- Л-н-о- Ұ-ы-р-т-н-я-а- --------------------- Лондон Ұлыбританияда. 0
Lon--n -l-brïtan----a. L----- U-------------- L-n-o- U-ı-r-t-n-y-d-. ---------------------- London Ulıbrïtanïyada.
Он говори енглески. Ол--ғ-л-ын--------й--. О- а-------- с-------- О- а-ы-ш-н-а с-й-е-д-. ---------------------- Ол ағылшынша сөйлейді. 0
Ol -ğı---n-a----l-y--. O- a-------- s-------- O- a-ı-ş-n-a s-y-e-d-. ---------------------- Ol ağılşınşa söyleydi.
Марија је из Мадрида. М---я -а-рид--н. М---- М--------- М-р-я М-д-и-т-н- ---------------- Мария Мадридтен. 0
Marïy--Mad-ï-t--. M----- M--------- M-r-y- M-d-ï-t-n- ----------------- Marïya Madrïdten.
Мадрид је у Шпанији. М---и- Исп--ияда. М----- И--------- М-д-и- И-п-н-я-а- ----------------- Мадрид Испанияда. 0
Madr-d-Ïs-an-y--a. M----- Ï---------- M-d-ï- Ï-p-n-y-d-. ------------------ Madrïd Ïspanïyada.
Она говори шпански. Ол -с--н-а сө-----і. О- и------ с-------- О- и-п-н-а с-й-е-д-. -------------------- Ол испанша сөйлейді. 0
O--ïs-an-- sö---ydi. O- ï------ s-------- O- ï-p-n-a s-y-e-d-. -------------------- Ol ïspanşa söyleydi.
Петер и Марта су из Берлина. П-те- -ен--а-та-Б--лин--н----ге-. П---- м-- М---- Б-------- к------ П-т-р м-н М-р-а Б-р-и-н-н к-л-е-. --------------------------------- Петер мен Марта Берлиннен келген. 0
P--e- -en -ar-a-Berl---en-kelge-. P---- m-- M---- B-------- k------ P-t-r m-n M-r-a B-r-ï-n-n k-l-e-. --------------------------------- Peter men Marta Berlïnnen kelgen.
Берлин је у Немачкој. Бер--н-Герм-ни-д-. Б----- Г---------- Б-р-и- Г-р-а-и-д-. ------------------ Берлин Германияда. 0
Be-l-- Ger-a--y--a. B----- G----------- B-r-ï- G-r-a-ï-a-a- ------------------- Berlïn Germanïyada.
Говорите ли обоје немачки? Ек--і--де немі--- с-йлей--ң--р ме? Е----- д- н------ с----------- м-- Е-е-і- д- н-м-с-е с-й-е-с-ң-е- м-? ---------------------------------- Екеуің де немісше сөйлейсіңдер ме? 0
Ekew-ñ--- nemis-e---yleysiñd-r--e? E----- d- n------ s----------- m-- E-e-i- d- n-m-s-e s-y-e-s-ñ-e- m-? ---------------------------------- Ekewiñ de nemisşe söyleysiñder me?
Лондон је главни град. Л-ндон – --т--а. Л----- – а------ Л-н-о- – а-т-н-. ---------------- Лондон – астана. 0
L-ndo- ---st--a. L----- – a------ L-n-o- – a-t-n-. ---------------- London – astana.
Мадрид и Берлин су такође главни градови. М-д-и- пе--Бе-л-н -е — --т--а. М----- п-- Б----- д- — а------ М-д-и- п-н Б-р-и- д- — а-т-н-. ------------------------------ Мадрид пен Берлин де — астана. 0
M---ï- p---B----n d- --a-t---. M----- p-- B----- d- — a------ M-d-ï- p-n B-r-ï- d- — a-t-n-. ------------------------------ Madrïd pen Berlïn de — astana.
Главни градови су велики и бучни. А--а--л----л--------шу--. А-------- ү---- ә-- ш---- А-т-н-л-р ү-к-н ә-і ш-л-. ------------------------- Астаналар үлкен әрі шулы. 0
As---a----ülk-- äri ş---. A-------- ü---- ä-- ş---- A-t-n-l-r ü-k-n ä-i ş-l-. ------------------------- Astanalar ülken äri şwlı.
Француска је у Европи. Фр--ц-я ---о-ада. Ф------ Е-------- Ф-а-ц-я Е-р-п-д-. ----------------- Франция Еуропада. 0
F-anc-y- -w--p-d-. F------- E-------- F-a-c-y- E-r-p-d-. ------------------ Francïya Ewropada.
Египат је у Африци. Е--п---Аф----д-. Е----- А-------- Е-и-е- А-р-к-д-. ---------------- Египет Африкада. 0
Egïpet -f---a-a. E----- A-------- E-ï-e- A-r-k-d-. ---------------- Egïpet Afrïkada.
Јапан је у Азији. Жапон-- А--я-а. Ж------ А------ Ж-п-н-я А-и-д-. --------------- Жапония Азияда. 0
Jap-nï----zï---a. J------- A------- J-p-n-y- A-ï-a-a- ----------------- Japonïya Azïyada.
Канада је у Северној Америци. К-на-- Сол--ст-к---е--ка--. К----- С-------- А--------- К-н-д- С-л-ү-т-к А-е-и-а-а- --------------------------- Канада Солтүстік Америкада. 0
K-n----So-tü-ti- ----ïk---. K----- S-------- A--------- K-n-d- S-l-ü-t-k A-e-ï-a-a- --------------------------- Kanada Soltüstik Amerïkada.
Панама је у Средњој Америци. П-н-м- --т-лы--А-е-икад-. П----- О------ А--------- П-н-м- О-т-л-қ А-е-и-а-а- ------------------------- Панама Орталық Америкада. 0
P-na----rt-lıq---e-ïka--. P----- O------ A--------- P-n-m- O-t-l-q A-e-ï-a-a- ------------------------- Panama Ortalıq Amerïkada.
Бразил је у Јужној Америци. Б-----ия-Оң-ү--і- ---р-к-д-. Б------- О------- А--------- Б-а-и-и- О-т-с-і- А-е-и-а-а- ---------------------------- Бразилия Оңтүстік Америкада. 0
Br--ïl-ya-Oñ---tik-A-er-kad-. B-------- O------- A--------- B-a-ï-ï-a O-t-s-i- A-e-ï-a-a- ----------------------------- Brazïlïya Oñtüstik Amerïkada.

Језици и дијалекти

Број језика на свету креће се између шест и седам хиљада. Разуме с да је број дијалеката далеко већи. Али у чему је разлика између језика и дијалекта? Дијалекти увијек имају јасан локални призвук. Према томе, они спадају у регионалне језичке варијетете. Тиме су дијалекти језички облици са најмањим географским дометом. По правилу, њима се само говори, а не пише. Они сачињавају сопстевни језички систем. И имају сопствена правила. Теоретски, сваки језик може имати велики број дијалеката. Сви дијалекти спадају у стандардни језик једне земље. Такав стандардни језик разумеју сви људи дате земље. Њиме се могу споразумевати говорници најразличитијих дијалеката. Скоро сви дијалекти све више губе на значају. У градовима скоро да се уопште не говоре. На послу се такође говори стандардним језиком. Из тог разлога се они који се служе дијалектом често сматрају простим или необразованим. А ипак, на дијалекте наилазимо на свим друштвеним нивоима. Према томе, људи који се служе дијалектом нису ништа мање интелигентни од других. Сасвим супротно! Они који говоре дијалектом имају пуно предности. На пример на часовима језика. Њима је познато да постоје различите лингвистичке форме. А научили су да се брзо пребацују са једног језичког стила на други. Зато се може рећи да су они који се служе дијалектом компетентнији када су у питању варијације. Они поседују осећај за то који језички стил одговара одређеној ситуацији. Ова чињеница је и научно доказана. Према томе: будите храбри и користите дијалект.
Да ли си знао?
Бугарски спада у јужнословенске језике. Око 10 милиона људи говори бугарски. Већина њих живи наравно у Бугарској. Али и у другим земљама се говори бугарски. Ту спадају на пример Украјина и Молдавија. Бугарски је један од најстаријих документованих словенских језика. И има пуно посебности. Упадљива је, на пример, сличност с албанским и румунским. Оба ова језика не спадају у словенске језике. Па ипак има пуно паралела. Зато се сви ови језици називају и балкански језици. Имају пуно заједничких црта, иако међусобно нису сродни. Бугарски глаголи могу имати изузетно пуно облика. У бугарском такође не постоји инфинитив. Ко жели да учи овај занимљиви језик, веома брзо ће открити пуно нових ствари!