Рјечник

sr Земље и језици   »   ro Ţări şi limbi

5 [пет]

Земље и језици

Земље и језици

5 [cinci]

Ţări şi limbi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Џон је из Лондона. Jo-- -s-----n L--dra. J--- e--- d-- L------ J-h- e-t- d-n L-n-r-. --------------------- John este din Londra. 0
Лондон је у Великој Британији. L-ndr- --te--n Marea --i-an-e. L----- e--- î- M---- B-------- L-n-r- e-t- î- M-r-a B-i-a-i-. ------------------------------ Londra este în Marea Britanie. 0
Он говори енглески. El v-r--ş-- -------. E- v------- e------- E- v-r-e-t- e-g-e-a- -------------------- El vorbeşte engleza. 0
Марија је из Мадрида. M-ri--e--- d----a----. M---- e--- d-- M------ M-r-a e-t- d-n M-d-i-. ---------------------- Maria este din Madrid. 0
Мадрид је у Шпанији. Mad--d -ste -n-Sp-n-a. M----- e--- î- S------ M-d-i- e-t- î- S-a-i-. ---------------------- Madrid este în Spania. 0
Она говори шпански. Ea ------te -pa--ol-. E- v------- s-------- E- v-r-e-t- s-a-i-l-. --------------------- Ea vorbeşte spaniola. 0
Петер и Марта су из Берлина. Pe--r şi-M-r--a -unt d-n-Ber-in. P---- ş- M----- s--- d-- B------ P-t-r ş- M-r-h- s-n- d-n B-r-i-. -------------------------------- Peter şi Martha sunt din Berlin. 0
Берлин је у Немачкој. Ber----e--- -- ------ia. B----- e--- î- G-------- B-r-i- e-t- î- G-r-a-i-. ------------------------ Berlin este în Germania. 0
Говорите ли обоје немачки? Amâ-d-----rb----g-r-a--? A------ v------ g------- A-â-d-i v-r-i-i g-r-a-ă- ------------------------ Amândoi vorbiţi germană? 0
Лондон је главни град. L---r--este-o----i-al-. L----- e--- o c-------- L-n-r- e-t- o c-p-t-l-. ----------------------- Londra este o capitală. 0
Мадрид и Берлин су такође главни градови. Şi--a------i -erlin --n---ap-----. Ş- M----- ş- B----- s--- c-------- Ş- M-d-i- ş- B-r-i- s-n- c-p-t-l-. ---------------------------------- Şi Madrid şi Berlin sunt capitale. 0
Главни градови су велики и бучни. C-p-----l- s--- ---i ş- -go--t-a-e. C--------- s--- m--- ş- z---------- C-p-t-l-l- s-n- m-r- ş- z-o-o-o-s-. ----------------------------------- Capitalele sunt mari şi zgomotoase. 0
Француска је у Европи. Fra-----e-a-l- -- E-ro-a. F----- s- a--- î- E------ F-a-ţ- s- a-l- î- E-r-p-. ------------------------- Franţa se află în Europa. 0
Египат је у Африци. Egi-t s- -flă ----fri-a. E---- s- a--- î- A------ E-i-t s- a-l- î- A-r-c-. ------------------------ Egipt se află în Africa. 0
Јапан је у Азији. J--on-a se a-l- ---As--. J------ s- a--- î- A---- J-p-n-a s- a-l- î- A-i-. ------------------------ Japonia se află în Asia. 0
Канада је у Северној Америци. Ca--da-s- --lă-în Amer--a-de--o-d. C----- s- a--- î- A------ d- N---- C-n-d- s- a-l- î- A-e-i-a d- N-r-. ---------------------------------- Canada se află în America de Nord. 0
Панама је у Средњој Америци. P--ama -- af---în --e---a ---trală. P----- s- a--- î- A------ C-------- P-n-m- s- a-l- î- A-e-i-a C-n-r-l-. ----------------------------------- Panama se află în America Centrală. 0
Бразил је у Јужној Америци. B---i----se a-----n -me-i-- d- --d. B------- s- a--- î- A------ d- S--- B-a-i-i- s- a-l- î- A-e-i-a d- S-d- ----------------------------------- Brazilia se află în America de Sud. 0

Језици и дијалекти

Број језика на свету креће се између шест и седам хиљада. Разуме с да је број дијалеката далеко већи. Али у чему је разлика између језика и дијалекта? Дијалекти увијек имају јасан локални призвук. Према томе, они спадају у регионалне језичке варијетете. Тиме су дијалекти језички облици са најмањим географским дометом. По правилу, њима се само говори, а не пише. Они сачињавају сопстевни језички систем. И имају сопствена правила. Теоретски, сваки језик може имати велики број дијалеката. Сви дијалекти спадају у стандардни језик једне земље. Такав стандардни језик разумеју сви људи дате земље. Њиме се могу споразумевати говорници најразличитијих дијалеката. Скоро сви дијалекти све више губе на значају. У градовима скоро да се уопште не говоре. На послу се такође говори стандардним језиком. Из тог разлога се они који се служе дијалектом често сматрају простим или необразованим. А ипак, на дијалекте наилазимо на свим друштвеним нивоима. Према томе, људи који се служе дијалектом нису ништа мање интелигентни од других. Сасвим супротно! Они који говоре дијалектом имају пуно предности. На пример на часовима језика. Њима је познато да постоје различите лингвистичке форме. А научили су да се брзо пребацују са једног језичког стила на други. Зато се може рећи да су они који се служе дијалектом компетентнији када су у питању варијације. Они поседују осећај за то који језички стил одговара одређеној ситуацији. Ова чињеница је и научно доказана. Према томе: будите храбри и користите дијалект.
Да ли си знао?
Бугарски спада у јужнословенске језике. Око 10 милиона људи говори бугарски. Већина њих живи наравно у Бугарској. Али и у другим земљама се говори бугарски. Ту спадају на пример Украјина и Молдавија. Бугарски је један од најстаријих документованих словенских језика. И има пуно посебности. Упадљива је, на пример, сличност с албанским и румунским. Оба ова језика не спадају у словенске језике. Па ипак има пуно паралела. Зато се сви ови језици називају и балкански језици. Имају пуно заједничких црта, иако међусобно нису сродни. Бугарски глаголи могу имати изузетно пуно облика. У бугарском такође не постоји инфинитив. Ко жели да учи овај занимљиви језик, веома брзо ће открити пуно нових ствари!