Рјечник

sr Радити   »   lt Darbai

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [penkiasdešimt penki]

Darbai

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Шта сте по занимању? K- (--s--d-rbat--/--o-ia jū-- pro-e-ija? K- (---- d------ / k---- j--- p--------- K- (-ū-) d-r-a-e / k-k-a j-s- p-o-e-i-a- ---------------------------------------- Ką (jūs) dirbate / kokia jūsų profesija? 0
Мој муж је по занимању доктор. M--- v------ydy-o--s. M--- v---- g--------- M-n- v-r-s g-d-t-j-s- --------------------- Mano vyras gydytojas. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. (Aš)-d-r-u-p-sę--------m---c---- se-e-im-. (--- d---- p--- d----- m-------- s-------- (-š- d-r-u p-s- d-e-o- m-d-c-n-s s-s-r-m-. ------------------------------------------ (Aš) dirbu pusę dienos medicinos seserimi. 0
Ускоро ћемо добити пензију. Netr-kus (mes) g-usime-p-n-i--. N------- (---- g------ p------- N-t-u-u- (-e-) g-u-i-e p-n-i-ą- ------------------------------- Netrukus (mes) gausime pensiją. 0
Али су порези високи. B-t mo-e-č-ai-di-e--. B-- m-------- d------ B-t m-k-s-i-i d-d-l-. --------------------- Bet mokesčiai dideli. 0
И здравствено осигурање је високо. S-----t-----a-di-as ta-- --t------is. S-------- d-------- t--- p-- d------- S-e-k-t-s d-a-d-m-s t-i- p-t d-d-l-s- ------------------------------------- Sveikatos draudimas taip pat didelis. 0
Шта желиш једном постати? Ko-i------e-i-ą (-----or- rin---s? K---- p-------- (--- n--- r------- K-k-ą p-o-e-i-ą (-u- n-r- r-n-t-s- ---------------------------------- Kokią profesiją (tu) nori rinktis? 0
Ја желим постати инжењер. (-š) ---------b-t- ----n----us. (--- n------- b--- i----------- (-š- n-r-č-a- b-t- i-ž-n-e-i-s- ------------------------------- (Aš) norėčiau būti inžinierius. 0
Желим да студирам на универзитету. (--) -o------udij-o-i --i-e--ite-e. (--- n---- s--------- u------------ (-š- n-r-u s-u-i-u-t- u-i-e-s-t-t-. ----------------------------------- (Aš) noriu studijuoti universitete. 0
Ја сам приправник. A- (esu)-----t---nt--. A- (---- p------------ A- (-s-) p-a-t-k-n-a-. ---------------------- Aš (esu) praktikantas. 0
Ја не зарађујем много. (Aš) už--rb--n-d---. (--- u------ n------ (-š- u-d-r-u n-d-u-. -------------------- (Aš) uždirbu nedaug. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. (Aš)---l---- p---t----u-si-ny--. (--- a------ p------- u--------- (-š- a-l-e-u p-a-t-k- u-s-e-y-e- -------------------------------- (Aš) atlieku praktiką užsienyje. 0
Ово је мој шеф. Ta--m-------ši-i---s-- še---. T-- m--- v---------- / š----- T-i m-n- v-r-i-i-k-s / š-f-s- ----------------------------- Tai mano viršininkas / šefas. 0
Имам драге колеге. Aš -u--- ma--ni-s-ben-r--arbius. A- t---- m------- b------------- A- t-r-u m-l-n-u- b-n-r-d-r-i-s- -------------------------------- Aš turiu malonius bendradarbius. 0
У подне увек идемо у кантину. P---pie--s (--s---i---m-t -----e-į--alg-kl-. P-- p----- (---- v------- e----- į v-------- P-r p-e-u- (-e-) v-s-o-e- e-n-m- į v-l-y-l-. -------------------------------------------- Per pietus (mes) visuomet einame į valgyklą. 0
Ја тражим радно место. (-š- i--k------b-. (--- i----- d----- (-š- i-š-a- d-r-o- ------------------ (Aš) ieškau darbo. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. (Aš- j-- meta--e-u-be---bis. (--- j-- m---- e-- b-------- (-š- j-u m-t-i e-u b-d-r-i-. ---------------------------- (Aš) jau metai esu bedarbis. 0
У овој земљи има превише незапослених. Š--j- ---yje-(-r-- -e--daug b---rb--. Š---- š----- (---- p-- d--- b-------- Š-o-e š-l-j- (-r-) p-r d-u- b-d-r-i-. ------------------------------------- Šioje šalyje (yra) per daug bedarbių. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?