Рјечник

sr У природи   »   lt Gamtoje

26 [двадесет и шест]

У природи

У природи

26 [dvidešimt šeši]

Gamtoje

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Видиш ли тамо кулу? Ar --ta--t-- --kštą? Ar matai ten bokštą? A- m-t-i t-n b-k-t-? -------------------- Ar matai ten bokštą? 0
Видиш ли тамо планину? Ar----a- te- -aln-? Ar matai ten kalną? A- m-t-i t-n k-l-ą- ------------------- Ar matai ten kalną? 0
Видиш ли тамо село? A- m-tai --- ka---? Ar matai ten kaimą? A- m-t-i t-n k-i-ą- ------------------- Ar matai ten kaimą? 0
Видиш ли тамо реку? Ar-----i-te-----? Ar matai ten upę? A- m-t-i t-n u-ę- ----------------- Ar matai ten upę? 0
Видиш ли тамо мост? Ar -a-a----- t--t-? Ar matai ten tiltą? A- m-t-i t-n t-l-ą- ------------------- Ar matai ten tiltą? 0
Видиш ли тамо језеро? A--mata- t-- ežerą? Ar matai ten ežerą? A- m-t-i t-n e-e-ą- ------------------- Ar matai ten ežerą? 0
Она птица тамо ми се свиђа. T-s-pa-k---- ten--an pa-i-k-. Tas paukštis ten man patinka. T-s p-u-š-i- t-n m-n p-t-n-a- ----------------------------- Tas paukštis ten man patinka. 0
Оно дрво тамо ми се свиђа. Ta- m---- te- m-- ---i-k-. Tas medis ten man patinka. T-s m-d-s t-n m-n p-t-n-a- -------------------------- Tas medis ten man patinka. 0
Овај камен овде ми се свиђа. Š----km---čia man---ti--a. Šis akmuo čia man patinka. Š-s a-m-o č-a m-n p-t-n-a- -------------------------- Šis akmuo čia man patinka. 0
Онај парк тамо ми се свиђа. T------k---t----------in--. Tas parkas ten man patinka. T-s p-r-a- t-n m-n p-t-n-a- --------------------------- Tas parkas ten man patinka. 0
Онај врт тамо ми се свиђа. Tas sod-s-te----------nka. Tas sodas ten man patinka. T-s s-d-s t-n m-n p-t-n-a- -------------------------- Tas sodas ten man patinka. 0
Овај цвет овде ми се свиђа. Š---ėlė č-a-m-- pa-inka. Ši gėlė čia man patinka. Š- g-l- č-a m-n p-t-n-a- ------------------------ Ši gėlė čia man patinka. 0
Мислим да је лепо. Man---- -ra--. Man tai gražu. M-n t-i g-a-u- -------------- Man tai gražu. 0
Мислим да је интересантно. Ma--ta------u. Man tai įdomu. M-n t-i į-o-u- -------------- Man tai įdomu. 0
Мислим да је прелепо. M-n -ai-nu--tabi-------u. Man tai nuostabiai gražu. M-n t-i n-o-t-b-a- g-a-u- ------------------------- Man tai nuostabiai gražu. 0
Мислим да је ружно. Man -ai --au-u. Man tai bjauru. M-n t-i b-a-r-. --------------- Man tai bjauru. 0
Мислим да је досадно. M-n ta- -u----u. Man tai nuobodu. M-n t-i n-o-o-u- ---------------- Man tai nuobodu. 0
Мислим да је страшно. M----ai b-i---- s-a--in--. Man tai baisu / siaubinga. M-n t-i b-i-u / s-a-b-n-a- -------------------------- Man tai baisu / siaubinga. 0

Језици и изреке

Изреке постоје у сваком језику. Зато су оне важна одлика националног идентитета. У њима се одражавају вредности и норме једне земље. Оне имају општепознату, трајну форму - односно, не могу се мењати. Изреке су увек кратке и сажете. У њима се врло често употребљавају метафоре. Такође су многе од њих поетски конструисане. Већина изрека нам даје савете или објашњава правила понашања. Но неке од њих садрже у себи отворену критику. У њима се такође врло често употребљавају стереотипове. У њима се, дакле, ради о наводно типичним карактеристикама земаља и народа. Изреке имају дугу традицију. Аристотел их је хвалио, називајући их малим мудростима. Оне су важно стилско средство и у реторици и у књижевности. Њихова посебност је у томе да не губе на актуелности. У лингвистици постоји дисциплина која се бави само њима. Многе изреке постоје у неколиким језицима. При том могу бити лексички сличне. У том случају они који говоре различитим језиком употребљавају исте речи. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Друге изреке су семантички сличне. Оне исту идеју изражавају различитим речима. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Изреке нам помажу у бољем разумевању људи и култура. Најинтересантније су изреке које налазимо широм света. Оне се односе на “важне” теме из људског живота. Оне, дакле, обрађују универзална искуства. Оне нам показују да смо слични - без обзира којим језиком говоримо.
Да ли си знао?
Латвијски спада у источну групу балтичких језика. Говори га више од 2 милиона људи. Латвијски је с литванским у најужем сродству. Ипак, ова два језика нису пуно слични. Може се, значи, десити да се један Литванац и један Латвијац споразумевају на руском. И структура латвијског језика је мање архаична од литванског. У традиционалним песмама и стиховима има још пуно старинских елемената. Они указују на сродност латвијског у односу на литвански. Латвијски лексички фонд је веома занимљиво структуриран. Садржи пуно речи из других језика. Као на пример из немачког, шведског, руског или енглеског. Али неке речи су такође тек недавно створене јер су до сада једноставно недостајале у језику. Латвијски се пише латиничним словима и нагласак је на првом слогу у речи. Граматика познаје пуно посебности којих нема у другим језицима. Граматичка правила су, међутим, увек јасна и недвосмислена.