Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   lt Klausimai — praeitis 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [aštuoniasdešimt šeši]

Klausimai — praeitis 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Коју кравату си носио / носила? Kokį-----ar--š-į (----ryšė-a-? K--- k---------- (--- r------- K-k- k-k-a-a-š-į (-u- r-š-j-i- ------------------------------ Kokį kaklaraištį (tu) ryšėjai? 0
Који ауто си купио / купила? Kok- ---omob-lį ------irka-? K--- a--------- (--- p------ K-k- a-t-m-b-l- (-u- p-r-a-? ---------------------------- Kokį automobilį (tu) pirkai? 0
На које новине си претплаћен / претплаћена? Kok- la---a-tį---u)--ž-ip---u--ra-a-? K--- l-------- (--- u---------------- K-k- l-i-r-š-į (-u- u-s-p-e-u-e-a-a-? ------------------------------------- Kokį laikraštį (tu) užsiprenumeravai? 0
Кога сте видели? Ką (-----pam--ė-e? K- (---- p-------- K- (-ū-) p-m-t-t-? ------------------ Ką (jūs) pamatėte? 0
Кога сте срели? Ką --ūs- su-i-ote? K- (---- s-------- K- (-ū-) s-t-k-t-? ------------------ Ką (jūs) sutikote? 0
Кога сте препознали? K--(jū-) -tpaži-ot-? K- (---- a---------- K- (-ū-) a-p-ž-n-t-? -------------------- Ką (jūs) atpažinote? 0
Када сте устали? K-da-----) -t-i--l--e? K--- (---- a---------- K-d- (-ū-) a-s-k-l-t-? ---------------------- Kada (jūs) atsikėlėte? 0
Када сте почели? K-d--(jūs)-------ote? K--- (---- p--------- K-d- (-ū-) p-a-ė-o-e- --------------------- Kada (jūs) pradėjote? 0
Када сте престали? Ka-a---ū-- liovė--s-- nus----t-? K--- (---- l------- / n--------- K-d- (-ū-) l-o-ė-ė- / n-s-o-o-e- -------------------------------- Kada (jūs) liovėtės / nustojote? 0
Зашто сте се пробудили? K--ė- (-ū-)-ats-bu-ote? K---- (---- a---------- K-d-l (-ū-) a-s-b-d-t-? ----------------------- Kodėl (jūs) atsibudote? 0
Зашто сте постали учитељ? Kod-l-(jūs- -a-ote m--yt-j-? K---- (---- t----- m-------- K-d-l (-ū-) t-p-t- m-k-t-j-? ---------------------------- Kodėl (jūs) tapote mokytoju? 0
Зашто сте узели такси? Kodėl -jūs--v----vo---ta---? K---- (---- v-------- t----- K-d-l (-ū-) v-ž-a-o-e t-k-i- ---------------------------- Kodėl (jūs) važiavote taksi? 0
Одакле сте дошли? I- -u---jūs) a-ėj--e-/--t-y-ote? I- k-- (---- a------ / a-------- I- k-r (-ū-) a-ė-o-e / a-v-k-t-? -------------------------------- Iš kur (jūs) atėjote / atvykote? 0
Где сте ишли? Ku- -j-s- --ėjot-? K-- (---- n------- K-r (-ū-) n-ė-o-e- ------------------ Kur (jūs) nuėjote? 0
Где сте били? Ku--(-ūs)--uvo-e? K-- (---- b------ K-r (-ū-) b-v-t-? ----------------- Kur (jūs) buvote? 0
Коме си помогао / помогла? K-m----)--------? K-- (--- p------- K-m (-u- p-d-j-i- ----------------- Kam (tu) padėjai? 0
Коме си писао / писала? K-m--t-) -a---e-? K-- (--- p------- K-m (-u- p-r-š-i- ----------------- Kam (tu) parašei? 0
Коме си одговорио / одговорила? K-- (t-- at-ak-i? K-- (--- a------- K-m (-u- a-s-k-i- ----------------- Kam (tu) atsakei? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...