Рјечник

sr У ресторану 3   »   lt Restorane 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [trisdešimt vienas]

Restorane 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. No--čiau-u--a----o. N------- u--------- N-r-č-a- u-k-n-ž-o- ------------------- Norėčiau užkandžio. 0
Хтео / хтела бих салату. N-rė-ia- sa-o-ų. N------- s------ N-r-č-a- s-l-t-. ---------------- Norėčiau salotų. 0
Хтео / хтела бих једну супу. N---č-a--sr--bos. N------- s------- N-r-č-a- s-i-b-s- ----------------- Norėčiau sriubos. 0
Хтео / хтела бих десерт. N-r-čiau --ser--. N------- d------- N-r-č-a- d-s-r-o- ----------------- Norėčiau deserto. 0
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. Nor-či-u-l--ų--u-g--e---ė-e. N------- l--- s- g---------- N-r-č-a- l-d- s- g-i-t-n-l-. ---------------------------- Norėčiau ledų su grietinėle. 0
Хтео / хтела бих воће или сир. No---iau ----i-----a--ū--o. N------- v----- a--- s----- N-r-č-a- v-i-i- a-b- s-r-o- --------------------------- Norėčiau vaisių arba sūrio. 0
Хтели / хтеле бисмо доручковати. N----u-e -us-yči-u-i. N------- p----------- N-r-t-m- p-s-y-i-u-i- --------------------- Norėtume pusryčiauti. 0
Хтели / хтеле бисмо ручати. N---tum---iet-u--. N------- p-------- N-r-t-m- p-e-a-t-. ------------------ Norėtume pietauti. 0
Хтели / хтеле бисмо вечерати. N---tu-e -ak-rie-i-u-i. N------- v------------- N-r-t-m- v-k-r-e-i-u-i- ----------------------- Norėtume vakarieniauti. 0
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? K---orėt---te---sr-čia--? K- n--------- p---------- K- n-r-t-m-t- p-s-y-i-m-? ------------------------- Ko norėtumėte pusryčiams? 0
Кајзерице с мармеладом и медом? Band---- -- u-g-e-e -- me-u--? B------- s- u------ i- m------ B-n-e-ė- s- u-g-e-e i- m-d-m-? ------------------------------ Bandelės su uogiene ir medumi? 0
Тост с кобасицом и сиром? Skrudi--- ----ą-s--de--- -- sūr--? S-------- d---- s- d---- i- s----- S-r-d-n-ą d-o-ą s- d-š-a i- s-r-u- ---------------------------------- Skrudintą duoną su dešra ir sūriu? 0
Кувано јаје? Virto --au-in-o? V---- k--------- V-r-o k-a-š-n-o- ---------------- Virto kiaušinio? 0
Јаје на око? Kep-o-ki-uš--i-? K---- k--------- K-p-o k-a-š-n-o- ---------------- Kepto kiaušinio? 0
Омлет? Om-e--? O------ O-l-t-? ------- Omleto? 0
Молим још један јогурт. P--ša- --- -ieną --gu---. P----- d-- v---- j------- P-a-a- d-r v-e-ą j-g-r-o- ------------------------- Prašau dar vieną jogurto. 0
Молим још соли и бибера. Pr---u--a--d---ko- -r-p-pirų. P----- d-- d------ i- p------ P-a-a- d-r d-u-k-s i- p-p-r-. ----------------------------- Prašau dar druskos ir pipirų. 0
Молим још једну чашу воде. P-ašau-d----ie-- -t-klinę v-n----. P----- d-- v---- s------- v------- P-a-a- d-r v-e-ą s-i-l-n- v-n-e-s- ---------------------------------- Prašau dar vieną stiklinę vandens. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!