Рјечник

sr На железници   »   lt Geležinkelio stotyje

33 [тридесет и три]

На железници

На железници

33 [trisdešimt trys]

Geležinkelio stotyje

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Када полази следећи воз за Берлин? K----v---uoj--ar--mi-u---- /-se-a---s ----kiny- į -e-l--ą? K--- v------- a----------- / s------- t-------- į B------- K-d- v-ž-u-j- a-t-m-a-s-a- / s-k-n-i- t-a-k-n-s į B-r-y-ą- ---------------------------------------------------------- Kada važiuoja artimiausias / sekantis traukinys į Berlyną? 0
Када полази следећи воз за Париз? K--a v-ži-oja a--i-i----a--- seka---- tra--inys į--ar-ž--? K--- v------- a----------- / s------- t-------- į P------- K-d- v-ž-u-j- a-t-m-a-s-a- / s-k-n-i- t-a-k-n-s į P-r-ž-ų- ---------------------------------------------------------- Kada važiuoja artimiausias / sekantis traukinys į Paryžių? 0
Када полази следећи воз за Лондон? K-d--v----oj- art--iau-ia--/-seka---- t-au-in-s-į L---on-? K--- v------- a----------- / s------- t-------- į L------- K-d- v-ž-u-j- a-t-m-a-s-a- / s-k-n-i- t-a-k-n-s į L-n-o-ą- ---------------------------------------------------------- Kada važiuoja artimiausias / sekantis traukinys į Londoną? 0
У колико часова полази воз за Варшаву? K-l-nt--va---d- -----o---t-auk---s į V-rš-v-? K------ v------ v------- t-------- į V------- K-l-n-ą v-l-n-ą v-ž-u-j- t-a-k-n-s į V-r-u-ą- --------------------------------------------- Kelintą valandą važiuoja traukinys į Varšuvą? 0
У колико часова полази воз за Штокхолм? K-l-ntą vala-dą-va-i---a -r----n-- --S--k--l--? K------ v------ v------- t-------- į S--------- K-l-n-ą v-l-n-ą v-ž-u-j- t-a-k-n-s į S-o-h-l-ą- ----------------------------------------------- Kelintą valandą važiuoja traukinys į Stokholmą? 0
У колико часова полази воз за Будимпешту? K---nt---a-andą va--u--- tr------- - --d-----ą? K------ v------ v------- t-------- į B--------- K-l-n-ą v-l-n-ą v-ž-u-j- t-a-k-n-s į B-d-p-š-ą- ----------------------------------------------- Kelintą valandą važiuoja traukinys į Budapeštą? 0
Хтео / хтела бих возну карту за Мадрид. No--č-au-(-i-n-)--i-i-to-- M--ridą. N------- (------ b------ į M------- N-r-č-a- (-i-n-) b-l-e-o į M-d-i-ą- ----------------------------------- Norėčiau (vieno) bilieto į Madridą. 0
Хтео / хтела бих возну карту за Праг. N----ia---v----)-b--ieto ---r--ą. N------- (------ b------ į P----- N-r-č-a- (-i-n-) b-l-e-o į P-a-ą- --------------------------------- Norėčiau (vieno) bilieto į Prahą. 0
Хтео / хтела бих возну карту за Берн. N--ėčia--(------ --l-e---- --r-ą. N------- (------ b------ į B----- N-r-č-a- (-i-n-) b-l-e-o į B-r-ą- --------------------------------- Norėčiau (vieno) bilieto į Berną. 0
Када стиже воз у Беч? Kada --auk---s atvyk--a---Vien-? K--- t-------- a------- į V----- K-d- t-a-k-n-s a-v-k-t- į V-e-ą- -------------------------------- Kada traukinys atvyksta į Vieną? 0
Када стиже воз у Москву? K--a -rauk--y- -t--ks-a-į-M-s---? K--- t-------- a------- į M------ K-d- t-a-k-n-s a-v-k-t- į M-s-v-? --------------------------------- Kada traukinys atvyksta į Maskvą? 0
Када стиже воз у Амстердам? K-da ----ki--------ks---į------r---ą? K--- t-------- a------- į A---------- K-d- t-a-k-n-s a-v-k-t- į A-s-e-d-m-? ------------------------------------- Kada traukinys atvyksta į Amsterdamą? 0
Морам ли преседати? Ar--e-kė- -er-ė-t- (- k--ą----uk-nį)? A- r----- p------- (- k--- t--------- A- r-i-ė- p-r-ė-t- (- k-t- t-a-k-n-)- ------------------------------------- Ar reikės persėsti (į kitą traukinį)? 0
С којег колосека креће воз? I- k---- -e-i--išvyk-t- -r--ki---? I- k---- k---- i------- t--------- I- k-r-o k-l-o i-v-k-t- t-a-k-n-s- ---------------------------------- Iš kurio kelio išvyksta traukinys? 0
Има ли кола за спавање у возу? Ar-----k-nyje-yra m-----a--s--ago---? A- t--------- y-- m--------- v------- A- t-a-k-n-j- y-a m-e-a-a-i- v-g-n-s- ------------------------------------- Ar traukinyje yra miegamasis vagonas? 0
Хтео / хтела бих само вожњу у једном правцу до Брисела. (A----orėč--- b------ ---riuselį----k ---ie-ą--u--. (--- n------- b------ į B-------- t-- į v---- p---- (-š- n-r-č-a- b-l-e-o į B-i-s-l-, t-k į v-e-ą p-s-. --------------------------------------------------- (Aš) norėčiau bilieto į Briuselį, tik į vieną pusę. 0
Хтео / хтела бих повратну карту до Копенхагена. N--ė--a- ---žta-oj--b---e---į K-p-n--g-. N------- g--------- b------ į K--------- N-r-č-a- g-į-t-m-j- b-l-e-o į K-p-n-a-ą- ---------------------------------------- Norėčiau grįžtamojo bilieto į Kopenhagą. 0
Колико кошта место у колима за спавање? K-ek -ai-uo-a ---t------a--j-me--a--n-? K--- k------- v---- m---------- v------ K-e- k-i-u-j- v-e-a m-e-a-a-a-e v-g-n-? --------------------------------------- Kiek kainuoja vieta miegamajame vagone? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језичка промена

Свет у којем живимо мења се из дана у дан. Зато ни језик којим говоримо не може увек остати исти. Он се развија заједно са нама и зато поседује динамику. Овакве промене утичу на све области језика. До промене о којој говоримо може доћи у разним аспектима језика. Фонолошке промене утичу на звуковни систем језика. Са семантичким променама се мења и значење речи. Лексичке промене подразумевају промене у речнику. Промене у граматици мењају граматичку структуру језика. Разлози лингвистичког мењања су различити. Често су узроци економске природе. Говорници или писци желе да уштеде време или труд. Уколико је ово случај, они поједностављују говор. Иновације такође могу довести до промена у језику. Ово је случај када се ради о новим изумима. Потребно им је име па се морају измислити нове речи. Лингвистичке промене се углавном не планирају. У питању је природан процес до којег често долази аутоматски. Но, говорници врло често могу и намерно мењати свој језик. То чине када желе да постигну известан ефекат. Утицај страних језика такође може довести до лингвистичких промена. Ово је посебно видљиво у време глобализације. Енглески језик у највећој мери утиче на друге језике. Скоро у сваком језику наилазимо на енглеске речи. Те речи називамо англицизмима. Језичке промене су предмет критике и бојазни још од старих времена. Истовремено су језичке промене и позитиван знак. Оне нам показују да језик живи - баш као и ми!
Да ли си знао?
Перзијски језик спада у иранске језике. Првенствено се говори у Ирану, Афганистану и у Таџикистану. Али и у другим земљама је то важан језик. Ту се убрајају Узбекистан, Туркменистан, Бахреин, Ирак и Индија. За око 70 милиона људи перзијски је матерњи језик. Њима се придружује још 50 милиона људи који владају перзијским као другим језиком. У зависности од регије користе се различити дијалекти. У Ирану техерански дијалект се сматра разговорним стандардним језиком. Поред тога се мора још научити и службени перзијски као књижевни језик. Перзијски систем знакова је варијанта арапске абецеде. Персијски не познаје граматички члан. Такође нема ни граматичког рода. Некад је перзијски био најважнија лингуа франка оријента. Ко учи перзијски, врло брзо открива фасцинантну културу. А перзијска култура спада у најзначајније на свету...