Рјечник

sr У банци   »   lt Banke

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [šešiasdešimt]

Banke

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Ја желим отворити рачун. No-ėč-a-----d-r-ti -------ą. N------- a-------- s-------- N-r-č-a- a-i-a-y-i s-s-a-t-. ---------------------------- Norėčiau atidaryti sąskaitą. 0
Овде је мој пасош. Š------no--as--. Š--- m--- p----- Š-a- m-n- p-s-s- ---------------- Štai mano pasas. 0
А овде је моја адреса. I---tai-ma-- --resa-. I- š--- m--- a------- I- š-a- m-n- a-r-s-s- --------------------- Ir štai mano adresas. 0
Ја желим уплатити новац на мој рачун. N-r-čia- -m-kėti p-ni---į savo --s-ai--. N------- į------ p----- į s--- s-------- N-r-č-a- į-o-ė-i p-n-g- į s-v- s-s-a-t-. ---------------------------------------- Norėčiau įmokėti pinigų į savo sąskaitą. 0
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. N---čia-----ii-t- pi---- i- --vo ------t--. N------- n------- p----- i- s--- s--------- N-r-č-a- n-s-i-t- p-n-g- i- s-v- s-s-a-t-s- ------------------------------------------- Norėčiau nusiimti pinigų iš savo sąskaitos. 0
Ја желим узети изводе са рачуна. Norėč-au g--t- iš-----i- ----a----. N------- g---- i----- i- s--------- N-r-č-a- g-u-i i-r-š- i- s-s-a-t-s- ----------------------------------- Norėčiau gauti išrašą iš sąskaitos. 0
Ја желим уновчити путнички чек. No--čia--iš----t----l-o-ės---kiu-. N------- i------- k------- č------ N-r-č-a- i-p-r-t- k-l-o-ė- č-k-u-. ---------------------------------- Norėčiau išpirkti kelionės čekius. 0
Колики су трошкови? K--i--y-a-m-------i? K---- y-- m--------- K-k-e y-a m-k-s-i-i- -------------------- Kokie yra mokesčiai? 0
Где морам потписати? Ku- m-n --siraš---? K-- m-- p---------- K-r m-n p-s-r-š-t-? ------------------- Kur man pasirašyti? 0
Ја очекујем дознаку из Немачке. (Aš- la-k-u--i--gų -er-ed----i--Vo--et-j-s. (--- l----- p----- p-------- i- V---------- (-š- l-u-i- p-n-g- p-r-e-i-o i- V-k-e-i-o-. ------------------------------------------- (Aš) laukiu pinigų pervedimo iš Vokietijos. 0
Овде је мој број рачуна. Š----ma-o sąsk--to- num-ri-. Š--- m--- s-------- n------- Š-a- m-n- s-s-a-t-s n-m-r-s- ---------------------------- Štai mano sąskaitos numeris. 0
Да ли је новац стигао? A- --nigai perv-s-i? A- p------ p-------- A- p-n-g-i p-r-e-t-? -------------------- Ar pinigai pervesti? 0
Ја желим заменити тај новац. (Aš---o----au-i---ke--t- š-u---pin--u-. (--- n------- i--------- š---- p------- (-š- n-r-č-a- i-s-k-i-t- š-u-s p-n-g-s- --------------------------------------- (Aš) norėčiau išsikeisti šiuos pinigus. 0
Ја требам америчке доларе. Ma--reik-a-Ame-i-o---o-e-ių. M-- r----- A------- d------- M-n r-i-i- A-e-i-o- d-l-r-ų- ---------------------------- Man reikia Amerikos dolerių. 0
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. Pra-----u-ti--a- smulk-o--s-k--i-r----. P----- d---- m-- s--------- k---------- P-a-o- d-o-i m-n s-u-k-o-i- k-p-ū-o-i-. --------------------------------------- Prašom duoti man smulkiomis kupiūromis. 0
Има ли овде банкомат? A----a-----ba-ko--ta-? A- č-- y-- b---------- A- č-a y-a b-n-o-a-a-? ---------------------- Ar čia yra bankomatas? 0
Колико новца се може подигнути? K--- p--igų ga-ima pasi--t-? K--- p----- g----- p-------- K-e- p-n-g- g-l-m- p-s-i-t-? ---------------------------- Kiek pinigų galima pasiimti? 0
Које кредитне картице се могу користити? K--i-mis ---d-t- kor----mi------ma-nau---i-? K------- k------ k--------- g----- n-------- K-k-o-i- k-e-i-o k-r-e-ė-i- g-l-m- n-u-o-i-? -------------------------------------------- Kokiomis kredito kortelėmis galima naudotis? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.