Рјечник

sr нешто желети   »   lt ką mėgti / ko norėti

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [septyniasdešimt]

ką mėgti / ko norėti

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Желите ли пушити? A- n-r--umėt- --k-t-? A- n--------- r------ A- n-r-t-m-t- r-k-t-? --------------------- Ar norėtumėte rūkyti? 0
Желите ли играти? Ar norėt-mė---š-kti? A- n--------- š----- A- n-r-t-m-t- š-k-i- -------------------- Ar norėtumėte šokti? 0
Желите ли шетати? A- --rėt--ėt--pasi-a-k-č-ot-? A- n--------- p-------------- A- n-r-t-m-t- p-s-v-i-š-i-t-? ----------------------------- Ar norėtumėte pasivaikščioti? 0
Ја желим пушити. (-š)-n----i-u r--yti. (--- n------- r------ (-š- n-r-č-a- r-k-t-. --------------------- (Aš) norėčiau rūkyti. 0
Желиш ли цигарету? Ar ----t---cig--e---? A- n------ c--------- A- n-r-t-m c-g-r-t-s- --------------------- Ar norėtum cigaretės? 0
Он жели ватру. J---nor-tų----ie-. J-- n----- u------ J-s n-r-t- u-n-e-. ------------------ Jis norėtų ugnies. 0
Ја желим нешто пити. (--- -o-ėč-a- -o----s-iš-e---. (--- n------- k- n--- i------- (-š- n-r-č-a- k- n-r- i-g-r-i- ------------------------------ (Aš) norėčiau ko nors išgerti. 0
Ја желим нешто јести. (--) -or--ia---- nor- val-y--. (--- n------- k- n--- v------- (-š- n-r-č-a- k- n-r- v-l-y-i- ------------------------------ (Aš) norėčiau ko nors valgyti. 0
Ја се желим мало одморити. (A---n--ėč--u-tru-u-į -ails---. (--- n------- t------ p-------- (-š- n-r-č-a- t-u-u-į p-i-s-t-. ------------------------------- (Aš) norėčiau truputį pailsėti. 0
Ја Вас желим нешто питати. (-š) -orė---u Jū-ų k---k- -a-l----i. (--- n------- J--- k-- k- p--------- (-š- n-r-č-a- J-s- k-i k- p-k-a-s-i- ------------------------------------ (Aš) norėčiau Jūsų kai ko paklausti. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. (A-- nor------J--ų--a- -- pa-ra--ti. (--- n------- J--- k-- k- p--------- (-š- n-r-č-a- J-s- k-i k- p-p-a-y-i- ------------------------------------ (Aš) norėčiau Jūsų kai ko paprašyti. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. (-š) --r--i-u Jus-----k-r p--vie---. (--- n------- J-- k-- k-- p--------- (-š- n-r-č-a- J-s k-i k-r p-k-i-s-i- ------------------------------------ (Aš) norėčiau Jus kai kur pakviesti. 0
Шта желите, молим? P--šau, -o--o--tu--t-? P------ k- n---------- P-a-a-, k- n-r-t-m-t-? ---------------------- Prašau, ko norėtumėte? 0
Желите ли кафу? A--n-r----ė-e p---eli- ka-o-? A- n--------- p------- k----- A- n-r-t-m-t- p-o-e-i- k-v-s- ----------------------------- Ar norėtumėte puodelio kavos? 0
Или радије желите чај? O --l -----au -n-rėt----e) -rb--o-? O g-- v------ (----------- a------- O g-l v-r-i-u (-o-ė-u-ė-e- a-b-t-s- ----------------------------------- O gal verčiau (norėtumėte) arbatos? 0
Ми се желимо возити кући. (-e---n--ėt----važi---i-namo. (---- n------- v------- n---- (-e-) n-r-t-m- v-ž-u-t- n-m-. ----------------------------- (Mes) norėtume važiuoti namo. 0
Желите ли ви такси? A- n--ė-u-ė---------ti---ksi? A- n--------- v------- t----- A- n-r-t-m-t- v-ž-u-t- t-k-i- ----------------------------- Ar norėtumėte važiuoti taksi? 0
Они желе телефонирати. Ji--n-r--- p--k-mbin-i. J-- n----- p----------- J-e n-r-t- p-s-a-b-n-i- ----------------------- Jie norėtų paskambinti. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.