Рјечник

sr Прошлост 2   »   lt Praeitis 2

82 [осамдесет и два]

Прошлост 2

Прошлост 2

82 [aštuoniasdešimt du]

Praeitis 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? A- tu--ur-j-- --k-----i-gre-t-j- --ga-b-? Ar tu turėjai iškviesti greitąją pagalbą? A- t- t-r-j-i i-k-i-s-i g-e-t-j- p-g-l-ą- ----------------------------------------- Ar tu turėjai iškviesti greitąją pagalbą? 0
Јеси ли морао / морала звати доктора? Ar tu-t--ė--i--š-v--s-i---d-t--ą? Ar tu turėjai iškviesti gydytoją? A- t- t-r-j-i i-k-i-s-i g-d-t-j-? --------------------------------- Ar tu turėjai iškviesti gydytoją? 0
Јеси ли морао / морала звати полицију? A--tu --r---- iškvies-i-p-l--i--? Ar tu turėjai iškviesti policiją? A- t- t-r-j-i i-k-i-s-i p-l-c-j-? --------------------------------- Ar tu turėjai iškviesti policiją? 0
Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. Ar (j-s)-t----------f-no n-m---? K--t----a-- -----r--au. Ar (jūs) turite telefono numerį? Ką tik (aš) jį turėjau. A- (-ū-) t-r-t- t-l-f-n- n-m-r-? K- t-k (-š- j- t-r-j-u- -------------------------------------------------------- Ar (jūs) turite telefono numerį? Ką tik (aš) jį turėjau. 0
Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. Ar----s) tu-----adre--? Ką -ik (--) jį t-rė-au. Ar (jūs) turite adresą? Ką tik (aš) jį turėjau. A- (-ū-) t-r-t- a-r-s-? K- t-k (-š- j- t-r-j-u- ----------------------------------------------- Ar (jūs) turite adresą? Ką tik (aš) jį turėjau. 0
Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. A---j------r--- mi-sto-pla-ą? K- ti- (a-- jį tur-j-u. Ar (jūs) turite miesto planą? Ką tik (aš) jį turėjau. A- (-ū-) t-r-t- m-e-t- p-a-ą- K- t-k (-š- j- t-r-j-u- ----------------------------------------------------- Ar (jūs) turite miesto planą? Ką tik (aš) jį turėjau. 0
Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. A- jis-at-yko /-a---o -a--u? Jis-ne----jo--tv---i - at-i-- -a--u. Ar jis atvyko / atėjo laiku? Jis negalėjo atvykti / ateiti laiku. A- j-s a-v-k- / a-ė-o l-i-u- J-s n-g-l-j- a-v-k-i / a-e-t- l-i-u- ----------------------------------------------------------------- Ar jis atvyko / atėjo laiku? Jis negalėjo atvykti / ateiti laiku. 0
Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. Ar--is r--- -e-i-?-J-- --ga-ėj-----ti-k-l-o. Ar jis rado kelią? Jis negalėjo rasti kelio. A- j-s r-d- k-l-ą- J-s n-g-l-j- r-s-i k-l-o- -------------------------------------------- Ar jis rado kelią? Jis negalėjo rasti kelio. 0
Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. A- jis-t-v- sup--to- -----e-alė-- --nę- s--r-sti. Ar jis tave suprato? Jis negalėjo manęs suprasti. A- j-s t-v- s-p-a-o- J-s n-g-l-j- m-n-s s-p-a-t-. ------------------------------------------------- Ar jis tave suprato? Jis negalėjo manęs suprasti. 0
Зашто ниси могао / могла доћи на време? K-d-l-(t---n-g-l-jai at---ti /-a---t- laik-? Kodėl (tu) negalėjai atvykti / ateiti laiku? K-d-l (-u- n-g-l-j-i a-v-k-i / a-e-t- l-i-u- -------------------------------------------- Kodėl (tu) negalėjai atvykti / ateiti laiku? 0
Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? K-dėl-(-u)--e----ja---------el--? Kodėl (tu) negalėjai rasti kelio? K-d-l (-u- n-g-l-j-i r-s-i k-l-o- --------------------------------- Kodėl (tu) negalėjai rasti kelio? 0
Зашто га ниси могао / могла разумети? Ko-ė--(--) -e----ja--------r--t-? Kodėl (tu) negalėjai jo suprasti? K-d-l (-u- n-g-l-j-i j- s-p-a-t-? --------------------------------- Kodėl (tu) negalėjai jo suprasti? 0
Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. (--)-ne-a-ė--- at-yk----a-k-, ne---eva--avo a-tob--a-. (Aš) negalėjau atvykti laiku, nes nevažiavo autobusas. (-š- n-g-l-j-u a-v-k-i l-i-u- n-s n-v-ž-a-o a-t-b-s-s- ------------------------------------------------------ (Aš) negalėjau atvykti laiku, nes nevažiavo autobusas. 0
Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. (A-- -e---ėj---r--t--k--i-,--e---e-u---------s---pla--. (Aš) negalėjau rasti kelio, nes neturėjau miesto plano. (-š- n-g-l-j-u r-s-i k-l-o- n-s n-t-r-j-u m-e-t- p-a-o- ------------------------------------------------------- (Aš) negalėjau rasti kelio, nes neturėjau miesto plano. 0
Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. (-š- ne---ė-au -o-s-pras-i- --s--u--k---uvo-t-ki- -a-s- ---ri------ga. (Aš) negalėjau jo suprasti, nes muzika buvo tokia garsi / triukšminga. (-š- n-g-l-j-u j- s-p-a-t-, n-s m-z-k- b-v- t-k-a g-r-i / t-i-k-m-n-a- ---------------------------------------------------------------------- (Aš) negalėjau jo suprasti, nes muzika buvo tokia garsi / triukšminga. 0
Ја сам морао / морала узети такси. (A-- --r---- va-i-ot- -ak--. (Aš) turėjau važiuoti taksi. (-š- t-r-j-u v-ž-u-t- t-k-i- ---------------------------- (Aš) turėjau važiuoti taksi. 0
Ја сам морао / морала купити план града. (-š)-t------ n-sipi-k-i mi-s-- ---n-. (Aš) turėjau nusipirkti miesto planą. (-š- t-r-j-u n-s-p-r-t- m-e-t- p-a-ą- ------------------------------------- (Aš) turėjau nusipirkti miesto planą. 0
Ја сам морао / морала искључити радио. (A-)-t---j-u-i-ju---i-ra----. (Aš) turėjau išjungti radiją. (-š- t-r-j-u i-j-n-t- r-d-j-. ----------------------------- (Aš) turėjau išjungti radiją. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Много је боље учити језик у иностранству!

Одрасли уче језике теже од деце. Њихов мозак је у потпуности развијен. Зато му је теже да успостави нову мрежу. Одрасли ипак још увек успешно могу учити језике. Најбоље је да отпутују у иностранство и ту уче страни језик. Страни језик се најбоље учи у иностранству. Ово је познато сваком ко је похађао језичке курсеве у иностранству. Језик се учи боље у природном окружењу. Једна нова студија је дошла до интересантног закључка. Показала је да се у иностранству језик учи и другачије! Мозак је у стању да страни језик обрађује као и матерњи. Научници су дуго времена веровали да је у питању различит процес учења. Један експеримент изгледа да је ово и доказао. Групи испитаника наложено је да учи један непостојећи језик. Део испитаника ишао је редовно на наставу. Други га је учио у ситуацији симулираног иностранства. Ови испитаници морали су се оријентисати у непознатој околини. Сви са којима су дошли у контакт говорили су поменутим језиком. Значи: испитаници ове групе нису били типични ученици језика. Припадали су једној непознатој групи људи која је говорила овим језиком. На тај начин су били принуђени да се сналазе уз помоћ новог језика. После извесног времена, испитаници су били подвргнути тесту. Обе групе показале су једнако добро познавање новог језика. Али њихов мозак је обрађивао језик на сасвим другачији начин. Мозак оних који су учили у иностранству показивао је запањујуће активности. Прерађивао је граматику датог језика као да је у питању нјихов матерњи језик. Механизми су били идентични онима који се појављују код оних који говоре матерњи језик. Одмор на којем ћете учити страни језик најлепши је и најефикаснији облик учења!