Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 1   »   lt Modaliniai veiksmažodžiai praeityje 1

87 [осамдесет и седам]

Прошлост модалних глагола 1

Прошлост модалних глагола 1

87 [aštuoniasdešimt septyni]

Modaliniai veiksmažodžiai praeityje 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Ми морасмо залити цвеће. M-s -----o-- p--a--tyti g-l-s. M-- t------- p--------- g----- M-s t-r-j-m- p-l-i-t-t- g-l-s- ------------------------------ Mes turėjome palaistyti gėles. 0
Ми морасмо поспремити стан. Mes -ur-j-me su-v-rk----b---. M-- t------- s--------- b---- M-s t-r-j-m- s-t-a-k-t- b-t-. ----------------------------- Mes turėjome sutvarkyti butą. 0
Ми морасмо опрати посуђе. M---tu-ė-o---su--au-i --d-s. M-- t------- s------- i----- M-s t-r-j-m- s-p-a-t- i-d-s- ---------------------------- Mes turėjome suplauti indus. 0
Морасте ли ви платити рачун? Ar-(-ūs) t-rė-o----p--k------ska-t-? A- (---- t------- a------- s-------- A- (-ū-) t-r-j-t- a-m-k-t- s-s-a-t-? ------------------------------------ Ar (jūs) turėjote apmokėti sąskaitą? 0
Морасте ли ви платити улаз? Ar ---s--t--ėjo-e------- ---į-j-mą? A- (---- t------- m----- u- į------ A- (-ū-) t-r-j-t- m-k-t- u- į-j-m-? ----------------------------------- Ar (jūs) turėjote mokėti už įėjimą? 0
Морасте ли ви платити казну? A- (j-s)----ė-o---su-ok-ti-b---ą? A- (---- t------- s------- b----- A- (-ū-) t-r-j-t- s-m-k-t- b-u-ą- --------------------------------- Ar (jūs) turėjote sumokėti baudą? 0
Ко се мораше опростити? Kas tu---o--t--s-ei---t-? K-- t----- a------------- K-s t-r-j- a-s-s-e-k-n-i- ------------------------- Kas turėjo atsisveikinti? 0
Ко мораше ићи раније кући? K-- --r--o-an---- ei-i----o? K-- t----- a----- e--- n---- K-s t-r-j- a-k-t- e-t- n-m-? ---------------------------- Kas turėjo anksti eiti namo? 0
Ко мораше узети воз? Ka- t--ė-o---žiuot---rau-in--? K-- t----- v------- t--------- K-s t-r-j- v-ž-u-t- t-a-k-n-u- ------------------------------ Kas turėjo važiuoti traukiniu? 0
Ми не хтедосмо остати дуго. (M--)-ne-o-ė-o-e --g-- ----. (---- n--------- i---- b---- (-e-) n-n-r-j-m- i-g-i b-t-. ---------------------------- (Mes) nenorėjome ilgai būti. 0
Ми не хтедосмо ништа пити. (Me----eno--j------eko ge--i. (---- n--------- n---- g----- (-e-) n-n-r-j-m- n-e-o g-r-i- ----------------------------- (Mes) nenorėjome nieko gerti. 0
Ми не хтедосмо сметати. (-e-) -e-or-jom- tr-kdy-i. (---- n--------- t-------- (-e-) n-n-r-j-m- t-u-d-t-. -------------------------- (Mes) nenorėjome trukdyti. 0
Ја хтедох управо телефонирати. (Aš) k--- --k -o-ėj-u-paskamb-nt-. (--- k--- t-- n------ p----------- (-š- k-i- t-k n-r-j-u p-s-a-b-n-i- ---------------------------------- (Aš) kaip tik norėjau paskambinti. 0
Ја хтедох управо позвати такси. (----no--jau iš--ie-t--ta---. (--- n------ i-------- t----- (-š- n-r-j-u i-k-i-s-i t-k-i- ----------------------------- (Aš) norėjau iškviesti taksi. 0
Ја хтедох наиме ићи кући. (----norėjau va-iuo-- na--. (--- n------ v------- n---- (-š- n-r-j-u v-ž-u-t- n-m-. --------------------------- (Aš) norėjau važiuoti namo. 0
Ја помислих, ти хтеде позвати своју жену. (Aš)---ni--, -- n-r---i -a--am-i--i-savo-ž-on--. (--- m------ t- n------ p---------- s--- ž------ (-š- m-n-a-, t- n-r-j-i p-s-a-b-n-i s-v- ž-o-a-. ------------------------------------------------ (Aš) maniau, tu norėjai paskambinti savo žmonai. 0
Ја помислих, ти хтеде позвати информације. (Aš--man-au--tu-no----i-----am--n-i ---n--rm---ją. (--- m------ t- n------ p---------- į i----------- (-š- m-n-a-, t- n-r-j-i p-s-a-b-n-i į i-f-r-a-i-ą- -------------------------------------------------- (Aš) maniau, tu norėjai paskambinti į informaciją. 0
Ја помислих, ти хтеде наручити пицу. (-š)-m-n--u,-t- no-ėjai ---is--yti -ic-. (--- m------ t- n------ u--------- p---- (-š- m-n-a-, t- n-r-j-i u-s-s-k-t- p-c-. ---------------------------------------- (Aš) maniau, tu norėjai užsisakyti picą. 0

Великa словa, велики осећаји

Реклама користи мноштво слика. Оне буде наша посебна интересовања. Њих посматрамо дуже и интензивније од слова. Зато боље памтимо рекламе које се ослањају на слике. Слике такође производе јаке емоционалне реакције. Мозак је у стању да их врло брзо препозна. Он сместа зна шта на слици треба видети. Слова функционишу на другачијем принципу од слика. Она су апстрактни знакови. Зато мозак на слова спорије реагује. Он најпре мора разумети значење речи. Могло би се рећи да део мозга задужен за језике најпре мора превесети знаке. Употребом слова могу се изазвати и емоције. Зато величина текста треба да буде упечатљива. Истраживања су показала да велика слова имају велико дејство. Она нису само упадљивија од малих. Велика слова такође производе јачу емотивну реакцију. Ово важи и за позитивне и за негативне емоције. За човека је величина ствари одувек играла важну улогу. Када је у опасности, човек мора брже реаговати. А када је нешто велико, углавном је и врло близу! Знајући ово, разумемо зашто велике слике изазивају снажну реакцију. Ипак, мање је јасно зашто овако реагујемо на велика слова. Слова у ствари за мозак не преdстављају никакав сигнал. Упркос овој чињеници, он показује јаче изражену активност када види велика слова. Ово је за научнике врло занимљиво. Показује нам до које мере су нам слова постала важна. Наш мозак је на неки начин научио да на писану реч реагује ...