Рјечник

sr Куповина   »   lt Pirkiniai

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [penkiasdešimt keturi]

Pirkiniai

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Ја желим купити поклон. (-š) n-rė---- -i--ti--o---ą. (--- n------- p----- d------ (-š- n-r-č-a- p-r-t- d-v-n-. ---------------------------- (Aš) norėčiau pirkti dovaną. 0
Али ништа превише скупо. B-t----n----n-b-a-g-us. B-- k- n--- n---------- B-t k- n-r- n-b-a-g-u-. ----------------------- Bet ką nors nebrangaus. 0
Имате ли можда ташну? G-- ran-i--? G-- r------- G-l r-n-i-ę- ------------ Gal rankinę? 0
Коју боју желите? Koki-s--palv----o-ė-u---e? K----- s------ n---------- K-k-o- s-a-v-s n-r-t-m-t-? -------------------------- Kokios spalvos norėtumėte? 0
Црну, браон или белу? J--d-,--u-ą-ar--altą? J----- r--- a- b----- J-o-ą- r-d- a- b-l-ą- --------------------- Juodą, rudą ar baltą? 0
Велику или малу? Did--ę--r---žą? D----- a- m---- D-d-l- a- m-ž-? --------------- Didelę ar mažą? 0
Могу ли видети ову? Ar-ga----šitą-pas-ži-----? A- g---- š--- p----------- A- g-l-u š-t- p-s-ž-ū-ė-i- -------------------------- Ar galiu šitą pasižiūrėti? 0
Је ли од коже? Ar -i --i--? A- j- o----- A- j- o-i-ė- ------------ Ar ji odinė? 0
Или је од вештачког материјала? A- j--i---dos---kait--o? A- j- i- o--- p--------- A- j- i- o-o- p-k-i-a-o- ------------------------ Ar ji iš odos pakaitalo? 0
Наравно, од коже. Žin---, -š o-o-. Ž------ i- o---- Ž-n-m-, i- o-o-. ---------------- Žinoma, iš odos. 0
То је нарочито добар квалитет. T-- l--a- -er- k-kyb-. T-- l---- g--- k------ T-i l-b-i g-r- k-k-b-. ---------------------- Tai labai gera kokybė. 0
А ташна је заиста повољна. I- -ankin--t---a- nebra---. I- r------ t----- n-------- I- r-n-i-ė t-k-a- n-b-a-g-. --------------------------- Ir rankinė tikrai nebrangi. 0
Ова ми се допада. Ji --- -a--n--. J- m-- p------- J- m-n p-t-n-a- --------------- Ji man patinka. 0
Ову ћу узети. Aš j----rku. A- j- p----- A- j- p-r-u- ------------ Aš ją perku. 0
Могу ли је евентуално заменити? Ar -rireikus-----si---- -ake---i -it-? A- p-------- g------ j- p------- k---- A- p-i-e-k-s g-l-s-u j- p-k-i-t- k-t-? -------------------------------------- Ar prireikus galėsiu ją pakeisti kita? 0
Подразумева се. Sav-im--s-p----am-. S------ s---------- S-v-i-e s-p-a-t-m-. ------------------- Savaime suprantama. 0
Запаковаћемо је као поклон. M-s j- -upaku-sime --ip do----. M-- j- s---------- k--- d------ M-s j- s-p-k-o-i-e k-i- d-v-n-. ------------------------------- Mes ją supakuosime kaip dovaną. 0
Тамо преко је благајна. Št------ --a ---a. Š--- t-- y-- k---- Š-a- t-n y-a k-s-. ------------------ Štai ten yra kasa. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.