Рјечник

sr Радити   »   af Werk

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [vyf en vyftig]

Werk

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Шта сте по занимању? W-t-i- ---a---e----? Wat is u van beroep? W-t i- u v-n b-r-e-? -------------------- Wat is u van beroep? 0
Мој муж је по занимању доктор. M- ma- is--- d-k--r. My man is ’n dokter. M- m-n i- ’- d-k-e-. -------------------- My man is ’n dokter. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Ek --rk d---ty---as-’n -e-p--egs-e-. Ek werk deeltyds as ’n verpleegster. E- w-r- d-e-t-d- a- ’- v-r-l-e-s-e-. ------------------------------------ Ek werk deeltyds as ’n verpleegster. 0
Ускоро ћемо добити пензију. Ons--al--i--e--rt o---pe--i-e- --t-an-. Ons sal binnekort ons pensioen ontvang. O-s s-l b-n-e-o-t o-s p-n-i-e- o-t-a-g- --------------------------------------- Ons sal binnekort ons pensioen ontvang. 0
Али су порези високи. M-ar--ie-b---s-i---is -o-g. Maar die belasting is hoog. M-a- d-e b-l-s-i-g i- h-o-. --------------------------- Maar die belasting is hoog. 0
И здравствено осигурање је високо. En m----------s-k-ri---is----r. En mediese versekering is duur. E- m-d-e-e v-r-e-e-i-g i- d-u-. ------------------------------- En mediese versekering is duur. 0
Шта желиш једном постати? Wat wi--j-----ag e-ndag w---? Wat wil jy graag eendag word? W-t w-l j- g-a-g e-n-a- w-r-? ----------------------------- Wat wil jy graag eendag word? 0
Ја желим постати инжењер. E--wi- -r-ag ’--i-g---e-r--ord. Ek wil graag ’n ingenieur word. E- w-l g-a-g ’- i-g-n-e-r w-r-. ------------------------------- Ek wil graag ’n ingenieur word. 0
Желим да студирам на универзитету. Ek wil-u--versit-i---oe--aa-. Ek wil universiteit toe gaan. E- w-l u-i-e-s-t-i- t-e g-a-. ----------------------------- Ek wil universiteit toe gaan. 0
Ја сам приправник. Ek--s--- „--t--n“. Ek is ’n „intern“. E- i- ’- „-n-e-n-. ------------------ Ek is ’n „intern“. 0
Ја не зарађујем много. Ek---r--e--n-e--e-l----. Ek verdien nie veel nie. E- v-r-i-n n-e v-e- n-e- ------------------------ Ek verdien nie veel nie. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. E---oen -y-----rn---p i---i- bu--el---. Ek doen my internskap in die buiteland. E- d-e- m- i-t-r-s-a- i- d-e b-i-e-a-d- --------------------------------------- Ek doen my internskap in die buiteland. 0
Ово је мој шеф. Dit is my ba-s. Dit is my baas. D-t i- m- b-a-. --------------- Dit is my baas. 0
Имам драге колеге. E- -et--aw---olle-as. Ek het gawe kollegas. E- h-t g-w- k-l-e-a-. --------------------- Ek het gawe kollegas. 0
У подне увек идемо у кантину. Smidd----g--n o-s--l--d -r----toe. Smiddags gaan ons altyd kroeg toe. S-i-d-g- g-a- o-s a-t-d k-o-g t-e- ---------------------------------- Smiddags gaan ons altyd kroeg toe. 0
Ја тражим радно место. E- is--- s-e--na----k. Ek is op soek na werk. E- i- o- s-e- n- w-r-. ---------------------- Ek is op soek na werk. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. E---s-al ’--j-a- we-kl-os. Ek is al ’n jaar werkloos. E- i- a- ’- j-a- w-r-l-o-. -------------------------- Ek is al ’n jaar werkloos. 0
У овој земљи има превише незапослених. D----is te veel -erklo-e ----e-in -i-----d. Daar is te veel werklose mense in dié land. D-a- i- t- v-e- w-r-l-s- m-n-e i- d-é l-n-. ------------------------------------------- Daar is te veel werklose mense in dié land. 0

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?