Рјечник

sr Придеви 2   »   af Byvoeglike naamwoorde 2

79 [седамдесет и девет]

Придеви 2

Придеви 2

79 [nege en sewentig]

Byvoeglike naamwoorde 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Ја имам на себи плаву хаљину. Ek -r- ’--b-ou-r-k. E- d-- ’- b--- r--- E- d-a ’- b-o- r-k- ------------------- Ek dra ’n blou rok. 0
Ја имам на себи црвену хаљину. E- -ra -n -o-i--ok. E- d-- ’- r--- r--- E- d-a ’- r-o- r-k- ------------------- Ek dra ’n rooi rok. 0
Ја имам на себи зелену хаљину. E- d-a-’- gr-e--r--. E- d-- ’- g---- r--- E- d-a ’- g-o-n r-k- -------------------- Ek dra ’n groen rok. 0
Ја купујем црну торбу. E- k-o- ’- -w--- s-k. E- k--- ’- s---- s--- E- k-o- ’- s-a-t s-k- --------------------- Ek koop ’n swart sak. 0
Ја купујем смеђу торбу. Ek k-op ’--bru-- ---. E- k--- ’- b---- s--- E- k-o- ’- b-u-n s-k- --------------------- Ek koop ’n bruin sak. 0
Ја купујем белу торбу. E- ------n wi- -ak. E- k--- ’- w-- s--- E- k-o- ’- w-t s-k- ------------------- Ek koop ’n wit sak. 0
Ја требам ново ауто. E--h-t -- n-we--oto--no-i-. E- h-- ’- n--- m---- n----- E- h-t ’- n-w- m-t-r n-d-g- --------------------------- Ek het ’n nuwe motor nodig. 0
Ја требам брзо ауто. Ek--e---- -----g- -oto--n-d-g. E- h-- ’- v------ m---- n----- E- h-t ’- v-n-i-e m-t-r n-d-g- ------------------------------ Ek het ’n vinnige motor nodig. 0
Ја требам удобан ауто. Ek---- ’- ge-i-fl--e-mo--r------. E- h-- ’- g--------- m---- n----- E- h-t ’- g-r-e-l-k- m-t-r n-d-g- --------------------------------- Ek het ’n gerieflike motor nodig. 0
Тамо горе станује једна стара жена. D-ar-b- woon ---o- -ro-. D--- b- w--- ’- o- v---- D-a- b- w-o- ’- o- v-o-. ------------------------ Daar bo woon ’n ou vrou. 0
Тамо горе станује једна дебела жена. D-----o -----’- dik /-----v--u. D--- b- w--- ’- d-- / v-- v---- D-a- b- w-o- ’- d-k / v-t v-o-. ------------------------------- Daar bo woon ’n dik / vet vrou. 0
Тамо доле станује једна радознала жена. Da-r-onde- woon ’n--uu--i-ri---v-o-. D--- o---- w--- ’- n---------- v---- D-a- o-d-r w-o- ’- n-u-k-e-i-e v-o-. ------------------------------------ Daar onder woon ’n nuuskierige vrou. 0
Наши гости су били драги људи. O-- -a--- was-g--e men--. O-- g---- w-- g--- m----- O-s g-s-e w-s g-w- m-n-e- ------------------------- Ons gaste was gawe mense. 0
Наши гости су били културни људи. On- gas-- --s -ofl-k- - -e-e--de mens-. O-- g---- w-- h------ / b------- m----- O-s g-s-e w-s h-f-i-e / b-l-e-d- m-n-e- --------------------------------------- Ons gaste was hoflike / beleefde mense. 0
Наши гости су били интересантни људи. Ons --st- --s i-te--s-a--e mense. O-- g---- w-- i----------- m----- O-s g-s-e w-s i-t-r-s-a-t- m-n-e- --------------------------------- Ons gaste was interessante mense. 0
Ја имам драгу децу. Ek h----ie-e----d-rs. E- h-- l---- k------- E- h-t l-e-e k-n-e-s- --------------------- Ek het liewe kinders. 0
Али комшије имају безобразну децу. M-a--d-- bu-e---t----ute----d-r-. M--- d-- b--- h-- s----- k------- M-a- d-e b-r- h-t s-o-t- k-n-e-s- --------------------------------- Maar die bure het stoute kinders. 0
Јесу ли Ваша деца добра? Is u-----e-s s---? I- u k------ s---- I- u k-n-e-s s-e-? ------------------ Is u kinders soet? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Један језик, многе варијанте

Чак иако говоримо само један језик, говоримо многе језике. Ово зато што ни један језик није затворен систем. Сваки језик има различите димензије. Језик је један жив систем. Они који говоре језик, увек се усредсређују на саговорника. Стога људи варирају језик којим говоре. Овакве варијације се појављују у многобројним облицима. На пример, сваки језик има историју. Мењала се и наставиће да се мења. Ово видимо на примеру говора старих и младих људи - они говоре другачије. У већини језика такође наилазимо и на бројне дијалекте. Ипак, они који говоре дијалектом могу се прилагодити окружењу. У извесним ситуацијама ти људи се служе стандардним језиком. Различите друштвене групације говоре различитим језиком. Пример за ово налазимо у жаргону омладине или ловаца. Већина људи се на послу изражава другачије него код куће. На послу се многи служе професионалним жаргоном. И у писаном и говорном језику има разлике. Говорни језик је углавном много једноставнији од писаног. Ова разлика може веома велика. Ово је случај када се писани језик годинама није мењао. У том случају, они који уче језик најпре морају учити да пишу. Језик мушкараца и жена се такође често разликује. У западним друштвима ова разлика није толико велика. Али, има земаља у којима се жене изражавају сасвим другачије од мушкараца. У појединим културама учтивост поседује сопствену језичку форму. Причање уопште није лакo! Присиљени смо да истовремено пазимо на многе различите ствари.