Рјечник

sr нешто морати   »   af om iets te moet

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [twee en sewentig]

om iets te moet

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
морати m--t m--- m-e- ---- moet 0
Ја морам послати писмо. E--m--- di- b-ie- ---. E- m--- d-- b---- p--- E- m-e- d-e b-i-f p-s- ---------------------- Ek moet die brief pos. 0
Ја морам платити хотел. E- --e- die-hote---eta-l. E- m--- d-- h---- b------ E- m-e- d-e h-t-l b-t-a-. ------------------------- Ek moet die hotel betaal. 0
Ти мораш рано устати. Jy m-e- v-oeg--p-ta-n. J- m--- v---- o------- J- m-e- v-o-g o-s-a-n- ---------------------- Jy moet vroeg opstaan. 0
Ти мораш пуно радити. J--mo---bai---e-k. J- m--- b--- w---- J- m-e- b-i- w-r-. ------------------ Jy moet baie werk. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. Jy --e- -t----l-k --e-. J- m--- s-------- w---- J- m-e- s-i-t-l-k w-e-. ----------------------- Jy moet stiptelik wees. 0
Он мора напунити резервоар. H------ bra-d--o---ry. H- m--- b-------- k--- H- m-e- b-a-d-t-f k-y- ---------------------- Hy moet brandstof kry. 0
Он мора поправити ауто. H- -oet-d-e-mo--r -e-st--. H- m--- d-- m---- h------- H- m-e- d-e m-t-r h-r-t-l- -------------------------- Hy moet die motor herstel. 0
Он мора oпрати ауто. H- m-et di---o-o---as. H- m--- d-- m---- w--- H- m-e- d-e m-t-r w-s- ---------------------- Hy moet die motor was. 0
Она мора куповати. Sy--o-t --kop-es -o--. S- m--- i------- d---- S- m-e- i-k-p-e- d-e-. ---------------------- Sy moet inkopies doen. 0
Она мора чистити стан. Sy-mo---di- -oo-s-el-s--o----k. S- m--- d-- w------- s--------- S- m-e- d-e w-o-s-e- s-o-n-a-k- ------------------------------- Sy moet die woonstel skoonmaak. 0
Она мора прати веш. S------ -ie was-oe- --s. S- m--- d-- w------ w--- S- m-e- d-e w-s-o-d w-s- ------------------------ Sy moet die wasgoed was. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. O-s-mo-t -nmi-----k -k--- -o----a-. O-- m--- o--------- s---- t-- g---- O-s m-e- o-m-d-e-i- s-o-l t-e g-a-. ----------------------------------- Ons moet onmiddelik skool toe gaan. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. O-s -oe- -n--d---------k-t-- -a-n. O-- m--- o--------- w--- t-- g---- O-s m-e- o-m-d-e-i- w-r- t-e g-a-. ---------------------------------- Ons moet onmiddelik werk toe gaan. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. O-s--oet -n-i-de-ik -ok--r to- ---n. O-- m--- o--------- d----- t-- g---- O-s m-e- o-m-d-e-i- d-k-e- t-e g-a-. ------------------------------------ Ons moet onmiddelik dokter toe gaan. 0
Ви морате чекати аутобус. J-lle-moe---ag v-r -ie-b--. J---- m--- w-- v-- d-- b--- J-l-e m-e- w-g v-r d-e b-s- --------------------------- Julle moet wag vir die bus. 0
Ви морате чекати воз. Ju-l- -o---wag -ir d-- -re--. J---- m--- w-- v-- d-- t----- J-l-e m-e- w-g v-r d-e t-e-n- ----------------------------- Julle moet wag vir die trein. 0
Ви морате чекати такси. Ju--e mo-- w-g vir-d-e ---i. J---- m--- w-- v-- d-- t---- J-l-e m-e- w-g v-r d-e t-x-. ---------------------------- Julle moet wag vir die taxi. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...