Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   af Vrae – Verlede tyd 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [ses en tagtig]

Vrae – Verlede tyd 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Коју кравату си носио / носила? Wat--r--as ----jy -e-ra? Watter das het jy gedra? W-t-e- d-s h-t j- g-d-a- ------------------------ Watter das het jy gedra? 0
Који ауто си купио / купила? W---e--ka--/-mo------t-jy---koo-? Watter kar / motor het jy gekoop? W-t-e- k-r / m-t-r h-t j- g-k-o-? --------------------------------- Watter kar / motor het jy gekoop? 0
На које новине си претплаћен / претплаћена? O- w-t--r--o----t-he---- i--e---e-? Op watter koerant het jy ingeteken? O- w-t-e- k-e-a-t h-t j- i-g-t-k-n- ----------------------------------- Op watter koerant het jy ingeteken? 0
Кога сте видели? Wie h-t -----ien? Wie het u gesien? W-e h-t u g-s-e-? ----------------- Wie het u gesien? 0
Кога сте срели? Wie het - ---moet? Wie het u ontmoet? W-e h-t u o-t-o-t- ------------------ Wie het u ontmoet? 0
Кога сте препознали? W-- -et---h-rke-? Wie het u herken? W-e h-t u h-r-e-? ----------------- Wie het u herken? 0
Када сте устали? W--n-er h-t ------st-a-? Wanneer het u opgestaan? W-n-e-r h-t u o-g-s-a-n- ------------------------ Wanneer het u opgestaan? 0
Када сте почели? Wa-neer -e----begi-? Wanneer het u begin? W-n-e-r h-t u b-g-n- -------------------- Wanneer het u begin? 0
Када сте престали? Wa--ee------u--p-e---? Wanneer het u opgehou? W-n-e-r h-t u o-g-h-u- ---------------------- Wanneer het u opgehou? 0
Зашто сте се пробудили? Waa--m-he--- ---------w--d? Waarom het u wakker geword? W-a-o- h-t u w-k-e- g-w-r-? --------------------------- Waarom het u wakker geword? 0
Зашто сте постали учитељ? W-ar-m --t u-’n -n--rwys-r-g-wor-? Waarom het u ’n onderwyser geword? W-a-o- h-t u ’- o-d-r-y-e- g-w-r-? ---------------------------------- Waarom het u ’n onderwyser geword? 0
Зашто сте узели такси? Wa-ro--he- u-’n---xi g-n-e-? Waarom het u ’n taxi geneem? W-a-o- h-t u ’- t-x- g-n-e-? ---------------------------- Waarom het u ’n taxi geneem? 0
Одакле сте дошли? W-arva-daan-h-t----ek-m? Waarvandaan het u gekom? W-a-v-n-a-n h-t u g-k-m- ------------------------ Waarvandaan het u gekom? 0
Где сте ишли? W---he-- h-t-u gega--? Waarheen het u gegaan? W-a-h-e- h-t u g-g-a-? ---------------------- Waarheen het u gegaan? 0
Где сте били? W------s - g-w-es? Waar was u gewees? W-a- w-s u g-w-e-? ------------------ Waar was u gewees? 0
Коме си помогао / помогла? Wi- het jy geh-lp? Wie het jy gehelp? W-e h-t j- g-h-l-? ------------------ Wie het jy gehelp? 0
Коме си писао / писала? (V--) --e --t-j- ges-ryf? (Vir) wie het jy geskryf? (-i-) w-e h-t j- g-s-r-f- ------------------------- (Vir) wie het jy geskryf? 0
Коме си одговорио / одговорила? Wie ------ ge---wo---? Wie het jy geantwoord? W-e h-t j- g-a-t-o-r-? ---------------------- Wie het jy geantwoord? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...