Рјечник

sr Присвојне заменице 1   »   mk Присвојни заменки 1

66 [шездесет и шест]

Присвојне заменице 1

Присвојне заменице 1

66 [шеесет и шест]

66 [shyeyesyet i shyest]

Присвојни заменки 1

[Prisvoјni zamyenki 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
ја – мој / моја / моје ј-с-–-мој ј-- – м-- ј-с – м-ј --------- јас – мој 0
ј-s – m-ј ј-- – m-- ј-s – m-ј --------- јas – moј
Ја не могу наћи мој кључ. Н--о--м-д- ---најд-- ---о- /--в---т -лу-. Н------ д- г- н----- м---- / с----- к---- Н-м-ж-м д- г- н-ј-а- м-ј-т / с-о-о- к-у-. ----------------------------------------- Неможам да го најдам мојот / својот клуч. 0
N-e-oʐ-m--a-gu- na-da-----o- /--vo--t-kloo-h. N------- d- g-- n----- m---- / s----- k------ N-e-o-a- d- g-o n-ј-a- m-ј-t / s-o-o- k-o-c-. --------------------------------------------- Nyemoʐam da guo naјdam moјot / svoјot klooch.
Ја не могу наћи моју возну карту. Немо-а- д- го--ај-а---о-от-- -------возе- би-ет. Н------ д- г- н----- м---- / с----- в---- б----- Н-м-ж-м д- г- н-ј-а- м-ј-т / с-о-о- в-з-н б-л-т- ------------------------------------------------ Неможам да го најдам мојот / својот возен билет. 0
N--mo----da g-- naјd-m -o----/---oјot---zy-n---l---. N------- d- g-- n----- m---- / s----- v----- b------ N-e-o-a- d- g-o n-ј-a- m-ј-t / s-o-o- v-z-e- b-l-e-. ---------------------------------------------------- Nyemoʐam da guo naјdam moјot / svoјot vozyen bilyet.
ти – твој / твоја / твоје т- –-тв-ј т- – т--- т- – т-о- --------- ти – твој 0
t--- -v-ј t- – t--- t- – t-o- --------- ti – tvoј
Јеси ли нашао твој кључ? Г- --ј-- ----------/ -в-јот -л--? Г- н---- л- т----- / с----- к---- Г- н-ј-е л- т-о-о- / с-о-о- к-у-? --------------------------------- Го најде ли твојот / својот клуч? 0
G-o naјd-- l- ---јo--/-s-o-ot-k--o--? G-- n----- l- t----- / s----- k------ G-o n-ј-y- l- t-o-o- / s-o-o- k-o-c-? ------------------------------------- Guo naјdye li tvoјot / svoјot klooch?
Јеси ли нашао твоју возну карту? Го н-јде л- --о-о--/----ј-т---зен-билет? Г- н---- л- т----- / с----- в---- б----- Г- н-ј-е л- т-о-о- / с-о-о- в-з-н б-л-т- ---------------------------------------- Го најде ли твојот / својот возен билет? 0
Guo n-јd-e ---t----t --s----t v----- --l-et? G-- n----- l- t----- / s----- v----- b------ G-o n-ј-y- l- t-o-o- / s-o-o- v-z-e- b-l-e-? -------------------------------------------- Guo naјdye li tvoјot / svoјot vozyen bilyet?
он – његов / његова / његово тој - н--ов т-- – н---- т-ј – н-г-в ----------- тој – негов 0
t-ј –----gu-v t-- – n------ t-ј – n-e-u-v ------------- toј – nyeguov
Знаш ли где је његов кључ? З-аеш ли--а-- --него--от -лу-? З---- л- к--- е н------- к---- З-а-ш л- к-д- е н-г-в-о- к-у-? ------------------------------ Знаеш ли каде е неговиот клуч? 0
Zn----- ---ka-------nye-u---ot k--och? Z------ l- k---- y- n--------- k------ Z-a-e-h l- k-d-e y- n-e-u-v-o- k-o-c-? -------------------------------------- Znayesh li kadye ye nyeguoviot klooch?
Знаш ли где је његова возна карта? З-аеш----к--е е -ег----т в-з-- -иле-? З---- л- к--- е н------- в---- б----- З-а-ш л- к-д- е н-г-в-о- в-з-н б-л-т- ------------------------------------- Знаеш ли каде е неговиот возен билет? 0
Zn-ye-h----ka--- ---n--gu-vio- vozy-n --lyet? Z------ l- k---- y- n--------- v----- b------ Z-a-e-h l- k-d-e y- n-e-u-v-o- v-z-e- b-l-e-? --------------------------------------------- Znayesh li kadye ye nyeguoviot vozyen bilyet?
она – њен / њена / њено таа --н-јзин т-- – н----- т-а – н-ј-и- ------------ таа – нејзин 0
t-a-–--ye--in t-- – n------ t-a – n-e-z-n ------------- taa – nyeјzin
Њен новац је нестао. Не-з-н-т--па---г- ----. Н-------- п--- г- н---- Н-ј-и-и-е п-р- г- н-м-. ----------------------- Нејзините пари ги нема. 0
Ny--z-n-t-- p-ri-gui --ema. N---------- p--- g-- n----- N-e-z-n-t-e p-r- g-i n-e-a- --------------------------- Nyeјzinitye pari gui nyema.
Њена кредитна картица је такође нестала. А-- ---зин--а-кре-и----картич-- -- -ема. А и н-------- к------- к------- ј- н---- А и н-ј-и-а-а к-е-и-н- к-р-и-к- ј- н-м-. ---------------------------------------- А и нејзината кредитна картичка ја нема. 0
A-i n-eјz--a-- k-y-d-t-a -a-tichka јa nyem-. A i n--------- k-------- k-------- ј- n----- A i n-e-z-n-t- k-y-d-t-a k-r-i-h-a ј- n-e-a- -------------------------------------------- A i nyeјzinata kryeditna kartichka јa nyema.
ми – наш / наша / наше ни--– н-ш н-- – н-- н-е – н-ш --------- ние – наш 0
n-y-----ash n--- – n--- n-y- – n-s- ----------- niye – nash
Наш деда је болестан. На-ио--д-д--е--ол-н. Н----- д--- е б----- Н-ш-о- д-д- е б-л-н- -------------------- Нашиот дедо е болен. 0
Nashi-t -y-d- ye -oly--. N------ d---- y- b------ N-s-i-t d-e-o y- b-l-e-. ------------------------ Nashiot dyedo ye bolyen.
Наша бака је здрава. На-а-а--аба-- -----а. Н----- б--- е з------ Н-ш-т- б-б- е з-р-в-. --------------------- Нашата баба е здрава. 0
Na-h-t----b- y- zd----. N------ b--- y- z------ N-s-a-a b-b- y- z-r-v-. ----------------------- Nashata baba ye zdrava.
ви – ваш / ваша / ваше в-е --в-ш в-- – в-- в-е – в-ш --------- вие – ваш 0
v--e-–-v-sh v--- – v--- v-y- – v-s- ----------- viye – vash
Децо, где је ваш тата? Д-ца- -ад--е---ш-о---а-к-? Д---- к--- е в----- т----- Д-ц-, к-д- е в-ш-о- т-т-о- -------------------------- Деца, каде е вашиот татко? 0
Dy----- k--y- ye --shio- t--k-? D------ k---- y- v------ t----- D-e-z-, k-d-e y- v-s-i-t t-t-o- ------------------------------- Dyetza, kadye ye vashiot tatko?
Децо, где је ваша мама? Де-а, ---- - --шата----к-? Д---- к--- е в----- м----- Д-ц-, к-д- е в-ш-т- м-ј-а- -------------------------- Деца, каде е вашата мајка? 0
D----a---ad-e-ye--a-hat---aј-a? D------ k---- y- v------ m----- D-e-z-, k-d-e y- v-s-a-a m-ј-a- ------------------------------- Dyetza, kadye ye vashata maјka?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Креативан језик

Креативност је у данашње време једно веома важно својство. Сви желе да буду креативни. То је зато што се креативни људи сматрају инелигентним. И наш језик треба да буде креативан. Раније су људи настојали да говоре исправно. У данашње време човек мора бити у стању да креативно говори. Пример за то су реклама и нови медији. Они нам показују како се језиком може играти. За последњих педесет година је значај креативности умногоме порастао. Овим феноменом баве се чак и научници. Изучавањем креативних процеса баве се психолози, педагози и философи. Креативност се дефинише као способност да се створи нешто ново. На тај начин креативни говорник производи нове лингвистичке форме. Може се радити о речима или граматичким структурама. Проучавањем креативног језика лингвисти долазе до тока како се језикмења. Нови лингвистички елементи ипак нису разумљиви за свакога. Да би разумели креативни језик потребно нам је знање. Морамо знати како језик функционише. Такође морамо познавати окружење оних који овим језиком говоре. Само тада смо у могућности да разумемо ста се жели рећи. Добар пример за ово је сленг тинејџера. Деца и млади људи непрекидно измишљају нове појмове. Одраслима су често ове речи стране. Сада имамо речнике сленга тинејџера. Али они врло брзо застаревају, односно трају само једну генерацију. Ипак се креативни језик може научити! Чак се нуде и специјални курсеви у том правцу. При томе је најважније правило : активирајте свој унутрaшњи глас!