Рјечник

sr Присвојне заменице 1   »   kk Possessive pronouns 1

66 [шездесет и шест]

Присвојне заменице 1

Присвојне заменице 1

66 [алпыс алты]

66 [alpıs altı]

Possessive pronouns 1

[Täweldik esimdigi 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
ја – мој / моја / моје м-н ------нің м-- – ө------ м-н – ө-і-н-ң ------------- мен – өзімнің 0
me--- ö---niñ m-- – ö------ m-n – ö-i-n-ñ ------------- men – özimniñ
Ја не могу наћи мој кључ. М-- өз к-л-ім-і т-б- алм------ы---н. М-- ө- к------- т--- а---- ж-------- М-н ө- к-л-і-д- т-б- а-м-й ж-т-р-ы-. ------------------------------------ Мен өз кілтімді таба алмай жатырмын. 0
M---ö----l-imd- --ba --may ja-ır---. M-- ö- k------- t--- a---- j-------- M-n ö- k-l-i-d- t-b- a-m-y j-t-r-ı-. ------------------------------------ Men öz kiltimdi taba almay jatırmın.
Ја не могу наћи моју возну карту. М-н-б---т--ді -аб--а-ма--ж---рмы-. М-- б-------- т--- а---- ж-------- М-н б-л-т-м-і т-б- а-м-й ж-т-р-ы-. ---------------------------------- Мен билетімді таба алмай жатырмын. 0
Men-b-le---di--aba --ma- j----m-n. M-- b-------- t--- a---- j-------- M-n b-l-t-m-i t-b- a-m-y j-t-r-ı-. ---------------------------------- Men bïletimdi taba almay jatırmın.
ти – твој / твоја / твоје се----ө--ңнің с-- – ө------ с-н – ө-і-н-ң ------------- сен – өзіңнің 0
se- – öz---iñ s-- – ö------ s-n – ö-i-n-ñ ------------- sen – öziñniñ
Јеси ли нашао твој кључ? С-н--з --л-і-ді--апты----? С-- ө- к------- т----- б-- С-н ө- к-л-і-д- т-п-ы- б-? -------------------------- Сен өз кілтіңді таптың ба? 0
S-n -z -i-ti--i --p--ñ -a? S-- ö- k------- t----- b-- S-n ö- k-l-i-d- t-p-ı- b-? -------------------------- Sen öz kiltiñdi taptıñ ba?
Јеси ли нашао твоју возну карту? С----з биле----- та---- -а? С-- ө- б-------- т----- б-- С-н ө- б-л-т-ң-і т-п-ы- б-? --------------------------- Сен өз билетіңді таптың ба? 0
Se- -z ---eti-di -apt-ñ -a? S-- ö- b-------- t----- b-- S-n ö- b-l-t-ñ-i t-p-ı- b-? --------------------------- Sen öz bïletiñdi taptıñ ba?
он – његов / његова / његово ол-– оның о- – о--- о- – о-ы- --------- ол – оның 0
o--–-o--ñ o- – o--- o- – o-ı- --------- ol – onıñ
Знаш ли где је његов кључ? Оның-к-лті---йда----ні- білесі- б-? О--- к---- қ---- е----- б------ б-- О-ы- к-л-і қ-й-а е-е-і- б-л-с-ң б-? ----------------------------------- Оның кілті қайда екенін білесің бе? 0
On-- -i--i qa-da-e-e-in-----si- --? O--- k---- q---- e----- b------ b-- O-ı- k-l-i q-y-a e-e-i- b-l-s-ñ b-? ----------------------------------- Onıñ kilti qayda ekenin bilesiñ be?
Знаш ли где је његова возна карта? Он-ң-биле-і қ-йд---кен-н---ле-і- б-? О--- б----- қ---- е----- б------ б-- О-ы- б-л-т- қ-й-а е-е-і- б-л-с-ң б-? ------------------------------------ Оның билеті қайда екенін білесің бе? 0
On-- ----ti--a--a-ek-ni- -i-e-iñ b-? O--- b----- q---- e----- b------ b-- O-ı- b-l-t- q-y-a e-e-i- b-l-s-ñ b-? ------------------------------------ Onıñ bïleti qayda ekenin bilesiñ be?
она – њен / њена / њено о--– он-ң о- – о--- о- – о-ы- --------- ол – оның 0
ol --o--ñ o- – o--- o- – o-ı- --------- ol – onıñ
Њен новац је нестао. Он-ң--қ-ас- ---а---. О--- а----- ж------- О-ы- а-ш-с- ж-ғ-л-ы- -------------------- Оның ақшасы жоғалды. 0
Onı----şası----al-ı. O--- a----- j------- O-ı- a-ş-s- j-ğ-l-ı- -------------------- Onıñ aqşası joğaldı.
Њена кредитна картица је такође нестала. Он-- неси--кар--с---- --қ. О--- н---- к------ д- ж--- О-ы- н-с-е к-р-а-ы д- ж-қ- -------------------------- Оның несие картасы да жоқ. 0
O-ı- --s---k--ta-- ----oq. O--- n---- k------ d- j--- O-ı- n-s-e k-r-a-ı d- j-q- -------------------------- Onıñ nesïe kartası da joq.
ми – наш / наша / наше б-з---б--дің б-- – б----- б-з – б-з-і- ------------ біз – біздің 0
bi--– b-z-iñ b-- – b----- b-z – b-z-i- ------------ biz – bizdiñ
Наш деда је болестан. Бізді- --а-ыз а-ы--п қа---. Б----- а----- а----- қ----- Б-з-і- а-а-ы- а-ы-ы- қ-л-ы- --------------------------- Біздің атамыз ауырып қалды. 0
Biz-i- at---z--w--ı-----dı. B----- a----- a----- q----- B-z-i- a-a-ı- a-ı-ı- q-l-ı- --------------------------- Bizdiñ atamız awırıp qaldı.
Наша бака је здрава. Б--д-- ә-е-і--ің-д-------. Б----- ә-------- д--- с--- Б-з-і- ә-е-і-д-ң д-н- с-у- -------------------------- Біздің әжеміздің дені сау. 0
B---iñ -j-----i---eni s--. B----- ä-------- d--- s--- B-z-i- ä-e-i-d-ñ d-n- s-w- -------------------------- Bizdiñ äjemizdiñ deni saw.
ви – ваш / ваша / ваше с-н-- ----ерд-ң с-- – с-------- с-н – с-н-е-д-ң --------------- сен – сендердің 0
s-n - se-d-r-iñ s-- – s-------- s-n – s-n-e-d-ñ --------------- sen – senderdiñ
Децо, где је ваш тата? Б---л--, се----д---әкеле-і---а--а? Б------- с-------- ә------- қ----- Б-л-л-р- с-н-е-д-ң ә-е-е-і- қ-й-а- ---------------------------------- Балалар, сендердің әкелерің қайда? 0
Ba--la-, ---de---- äkel-----q--da? B------- s-------- ä------- q----- B-l-l-r- s-n-e-d-ñ ä-e-e-i- q-y-a- ---------------------------------- Balalar, senderdiñ äkeleriñ qayda?
Децо, где је ваша мама? Б-л-ла---с-н--р-і- -н-л-р----ай--? Б------- с-------- а------- қ----- Б-л-л-р- с-н-е-д-ң а-а-а-ы- қ-й-а- ---------------------------------- Балалар, сендердің аналарың қайда? 0
Ba----r- s-nd--diñ -------ñ q-y--? B------- s-------- a------- q----- B-l-l-r- s-n-e-d-ñ a-a-a-ı- q-y-a- ---------------------------------- Balalar, senderdiñ analarıñ qayda?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Креативан језик

Креативност је у данашње време једно веома важно својство. Сви желе да буду креативни. То је зато што се креативни људи сматрају инелигентним. И наш језик треба да буде креативан. Раније су људи настојали да говоре исправно. У данашње време човек мора бити у стању да креативно говори. Пример за то су реклама и нови медији. Они нам показују како се језиком може играти. За последњих педесет година је значај креативности умногоме порастао. Овим феноменом баве се чак и научници. Изучавањем креативних процеса баве се психолози, педагози и философи. Креативност се дефинише као способност да се створи нешто ново. На тај начин креативни говорник производи нове лингвистичке форме. Може се радити о речима или граматичким структурама. Проучавањем креативног језика лингвисти долазе до тока како се језикмења. Нови лингвистички елементи ипак нису разумљиви за свакога. Да би разумели креативни језик потребно нам је знање. Морамо знати како језик функционише. Такође морамо познавати окружење оних који овим језиком говоре. Само тада смо у могућности да разумемо ста се жели рећи. Добар пример за ово је сленг тинејџера. Деца и млади људи непрекидно измишљају нове појмове. Одраслима су често ове речи стране. Сада имамо речнике сленга тинејџера. Али они врло брзо застаревају, односно трају само једну генерацију. Ипак се креативни језик може научити! Чак се нуде и специјални курсеви у том правцу. При томе је најважније правило : активирајте свој унутрaшњи глас!