Рјечник

sr Присвојне заменице 1   »   be Прыналежныя займеннікі 1

66 [шездесет и шест]

Присвојне заменице 1

Присвојне заменице 1

66 [шэсцьдзесят шэсць]

66 [shests’dzesyat shests’]

Прыналежныя займеннікі 1

[Prynalezhnyya zaymennіkі 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
ја – мој / моја / моје я-– -ой я – мой я – м-й ------- я – мой 0
y- – -oy ya – moy y- – m-y -------- ya – moy
Ја не могу наћи мој кључ. Я-не-з--х--жу -в-й----люча. Я не знаходжу свайго ключа. Я н- з-а-о-ж- с-а-г- к-ю-а- --------------------------- Я не знаходжу свайго ключа. 0
Ya-n----a---d-hu--v-y-----yu-ha. Ya ne znakhodzhu svaygo klyucha. Y- n- z-a-h-d-h- s-a-g- k-y-c-a- -------------------------------- Ya ne znakhodzhu svaygo klyucha.
Ја не могу наћи моју возну карту. Я-----на-о--у свайг- ---е-а. Я не знаходжу свайго білета. Я н- з-а-о-ж- с-а-г- б-л-т-. ---------------------------- Я не знаходжу свайго білета. 0
Y- ne-z--khod--u ---ygo--і-e-a. Ya ne znakhodzhu svaygo bіleta. Y- n- z-a-h-d-h- s-a-g- b-l-t-. ------------------------------- Ya ne znakhodzhu svaygo bіleta.
ти – твој / твоја / твоје т--– --ой ты – твой т- – т-о- --------- ты – твой 0
t----t--y ty – tvoy t- – t-o- --------- ty – tvoy
Јеси ли нашао твој кључ? Ты ------- с------юч? Ты знайшоў свой ключ? Т- з-а-ш-ў с-о- к-ю-? --------------------- Ты знайшоў свой ключ? 0
Ty-zn--shou s-o- -l---h? Ty znayshou svoy klyuch? T- z-a-s-o- s-o- k-y-c-? ------------------------ Ty znayshou svoy klyuch?
Јеси ли нашао твоју возну карту? Ты зна-----сво- бі---? Ты знайшоў свой білет? Т- з-а-ш-ў с-о- б-л-т- ---------------------- Ты знайшоў свой білет? 0
Ty zn--s-o--s--- b-l-t? Ty znayshou svoy bіlet? T- z-a-s-o- s-o- b-l-t- ----------------------- Ty znayshou svoy bіlet?
он – његов / његова / његово ён –-яго ён – яго ё- – я-о -------- ён – яго 0
en –-y-go en – yago e- – y-g- --------- en – yago
Знаш ли где је његов кључ? Ты --даеш, -з--я---к--ч? Ты ведаеш, дзе яго ключ? Т- в-д-е-, д-е я-о к-ю-? ------------------------ Ты ведаеш, дзе яго ключ? 0
T- -e-a--h----e yag---l-u--? Ty vedaesh, dze yago klyuch? T- v-d-e-h- d-e y-g- k-y-c-? ---------------------------- Ty vedaesh, dze yago klyuch?
Знаш ли где је његова возна карта? Ты веда-ш,-д-е -го біл--? Ты ведаеш, дзе яго білет? Т- в-д-е-, д-е я-о б-л-т- ------------------------- Ты ведаеш, дзе яго білет? 0
Ty v-da-----dze---g- ---e-? Ty vedaesh, dze yago bіlet? T- v-d-e-h- d-e y-g- b-l-t- --------------------------- Ty vedaesh, dze yago bіlet?
она – њен / њена / њено яна – яе яна – яе я-а – я- -------- яна – яе 0
y-n- - y-ye yana – yaye y-n- – y-y- ----------- yana – yaye
Њен новац је нестао. Яе-гр--ы пра--лі. Яе грошы прапалі. Я- г-о-ы п-а-а-і- ----------------- Яе грошы прапалі. 0
Y-ye --o--y --apa-і. Yaye groshy prapalі. Y-y- g-o-h- p-a-a-і- -------------------- Yaye groshy prapalі.
Њена кредитна картица је такође нестала. І -- -р---тн----а--ка т-кса-а -р-пала. І яе крэдытная картка таксама прапала. І я- к-э-ы-н-я к-р-к- т-к-а-а п-а-а-а- -------------------------------------- І яе крэдытная картка таксама прапала. 0
І y-y- -r--yt-------r-k--t-ks-m---r---la. І yaye kredytnaya kartka taksama prapala. І y-y- k-e-y-n-y- k-r-k- t-k-a-a p-a-a-a- ----------------------------------------- І yaye kredytnaya kartka taksama prapala.
ми – наш / наша / наше м--- -аш мы – наш м- – н-ш -------- мы – наш 0
m--–-n-sh my – nash m- – n-s- --------- my – nash
Наш деда је болестан. На---зядул- х-оры. Наш дзядуля хворы. Н-ш д-я-у-я х-о-ы- ------------------ Наш дзядуля хворы. 0
Na-------du--a khv-r-. Nash dzyadulya khvory. N-s- d-y-d-l-a k-v-r-. ---------------------- Nash dzyadulya khvory.
Наша бака је здрава. Н----бабуля -д--о-ая. Наша бабуля здаровая. Н-ш- б-б-л- з-а-о-а-. --------------------- Наша бабуля здаровая. 0
N-s-a b-bu-y----a-o-aya. Nasha babulya zdarovaya. N-s-a b-b-l-a z-a-o-a-a- ------------------------ Nasha babulya zdarovaya.
ви – ваш / ваша / ваше вы – --ш вы – ваш в- – в-ш -------- вы – ваш 0
v--- ---h vy – vash v- – v-s- --------- vy – vash
Децо, где је ваш тата? Д-е-і,-д-е в-ш т-т-? Дзеці, дзе ваш тата? Д-е-і- д-е в-ш т-т-? -------------------- Дзеці, дзе ваш тата? 0
Dz-t----dze v-sh-tat-? Dzetsі, dze vash tata? D-e-s-, d-e v-s- t-t-? ---------------------- Dzetsі, dze vash tata?
Децо, где је ваша мама? Дз---,-д-е --ша -а--? Дзеці, дзе ваша мама? Д-е-і- д-е в-ш- м-м-? --------------------- Дзеці, дзе ваша мама? 0
Dz-t--, d----asha m---? Dzetsі, dze vasha mama? D-e-s-, d-e v-s-a m-m-? ----------------------- Dzetsі, dze vasha mama?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Креативан језик

Креативност је у данашње време једно веома важно својство. Сви желе да буду креативни. То је зато што се креативни људи сматрају инелигентним. И наш језик треба да буде креативан. Раније су људи настојали да говоре исправно. У данашње време човек мора бити у стању да креативно говори. Пример за то су реклама и нови медији. Они нам показују како се језиком може играти. За последњих педесет година је значај креативности умногоме порастао. Овим феноменом баве се чак и научници. Изучавањем креативних процеса баве се психолози, педагози и философи. Креативност се дефинише као способност да се створи нешто ново. На тај начин креативни говорник производи нове лингвистичке форме. Може се радити о речима или граматичким структурама. Проучавањем креативног језика лингвисти долазе до тока како се језикмења. Нови лингвистички елементи ипак нису разумљиви за свакога. Да би разумели креативни језик потребно нам је знање. Морамо знати како језик функционише. Такође морамо познавати окружење оних који овим језиком говоре. Само тада смо у могућности да разумемо ста се жели рећи. Добар пример за ово је сленг тинејџера. Деца и млади људи непрекидно измишљају нове појмове. Одраслима су често ове речи стране. Сада имамо речнике сленга тинејџера. Али они врло брзо застаревају, односно трају само једну генерацију. Ипак се креативни језик може научити! Чак се нуде и специјални курсеви у том правцу. При томе је најважније правило : активирајте свој унутрaшњи глас!