Рјечник

sr Присвојне заменице 1   »   ad ЕхьылIэгъэ цIэпапкIэхэр 1

66 [шездесет и шест]

Присвојне заменице 1

Присвојне заменице 1

66 [тIокIищрэ хырэ]

66 [tIokIishhrje hyrje]

ЕхьылIэгъэ цIэпапкIэхэр 1

Eh'ylIjegje cIjepapkIjehjer 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски адигхе Игра Више
ја – мој / моја / моје сэ –--э--й с_ – с____ с- – с-с-й ---------- сэ – сэсый 0
s-e-–---e-yj s__ – s_____ s-e – s-e-y- ------------ sje – sjesyj
Ја не могу наћи мој кључ. Си-у--Iыб-- -г---ыжь--п. С__________ з___________ С-I-н-I-б-э з-ъ-т-ж-р-п- ------------------------ СиIункIыбзэ згъотыжьрэп. 0
SiIu-k-ybz-- -go-y----j--. S___________ z____________ S-I-n-I-b-j- z-o-y-h-r-e-. -------------------------- SiIunkIybzje zgotyzh'rjep.
Ја не могу наћи моју возну карту. С----е- ---отыжь-э-. С______ з___________ С-б-л-т з-ъ-т-ж-р-п- -------------------- Сибилет згъотыжьрэп. 0
S-bile- -g------r-ep. S______ z____________ S-b-l-t z-o-y-h-r-e-. --------------------- Sibilet zgotyzh'rjep.
ти – твој / твоја / твоје о – -уй о – о__ о – о-й ------- о – оуй 0
o-- ouj o – o__ o – o-j ------- o – ouj
Јеси ли нашао твој кључ? У-Iун-Iыб---бг-оты---г--? У__________ б____________ У-I-н-I-б-э б-ъ-т-ж-ы-ъ-? ------------------------- УиIункIыбзэ бгъотыжьыгъа? 0
UiI-n-I-b-j- -------'y--? U___________ b___________ U-I-n-I-b-j- b-o-y-h-y-a- ------------------------- UiIunkIybzje bgotyzh'yga?
Јеси ли нашао твоју возну карту? Уи--л------от-жь-г-а? У______ б____________ У-б-л-т б-ъ-т-ж-ы-ъ-? --------------------- Уибилет бгъотыжьыгъа? 0
Uibi--t--go---h'--a? U______ b___________ U-b-l-t b-o-y-h-y-a- -------------------- Uibilet bgotyzh'yga?
он – његов / његова / његово а- (-ъ-лъфыгъ----а- ий а_ (__________ – а_ и_ а- (-ъ-л-ф-г-] – а- и- ---------------------- ар (хъулъфыгъ] – ащ ий 0
a---h--fyg) – ---h ij a_ (_______ – a___ i_ a- (-u-f-g- – a-h- i- --------------------- ar (hulfyg) – ashh ij
Знаш ли где је његов кључ? А-----у----гъ------кIыб-э зы-----э----Iа? А_ (__________ и_________ з________ о____ А- (-ъ-л-ф-г-] и-у-к-ы-з- з-д-щ-I-р о-I-? ----------------------------------------- Ащ (хъулъфыгъ] иIункIыбзэ зыдэщыIэр ошIа? 0
A-hh--hulfyg)-iIu--I-b----z-dj-shhy---- --hIa? A___ (_______ i__________ z____________ o_____ A-h- (-u-f-g- i-u-k-y-z-e z-d-e-h-y-j-r o-h-a- ---------------------------------------------- Ashh (hulfyg) iIunkIybzje zydjeshhyIjer oshIa?
Знаш ли где је његова возна карта? А----ъ-лъ---ъ- и--ле--зы-эщ---р ---а? А_ (__________ и_____ з________ о____ А- (-ъ-л-ф-г-] и-и-е- з-д-щ-I-р о-I-? ------------------------------------- Ащ (хъулъфыгъ] ибилет зыдэщыIэр ошIа? 0
As-h (-ulf--) i-i--t -yd---hh-I-er---hI-? A___ (_______ i_____ z____________ o_____ A-h- (-u-f-g- i-i-e- z-d-e-h-y-j-r o-h-a- ----------------------------------------- Ashh (hulfyg) ibilet zydjeshhyIjer oshIa?
она – њен / њена / њено ар (-з-л-фыг---–--- ий а_ (__________ – а_ и_ а- (-з-л-ф-г-] – а- и- ---------------------- ар (бзылъфыгъ] – ащ ий 0
a- --zyl--g- --ash- -j a_ (________ – a___ i_ a- (-z-l-y-) – a-h- i- ---------------------- ar (bzylfyg) – ashh ij
Њен новац је нестао. Ащ -бз------ъ]--а--щ---- к--д--ъэх. А_ (__________ и________ к_________ А- (-з-л-ф-г-] и-х-щ-х-р к-о-ы-ъ-х- ----------------------------------- Ащ (бзылъфыгъ] иахъщэхэр кIодыгъэх. 0
Ash- -b-y-f----------je--e--k--------. A___ (________ i___________ k_________ A-h- (-z-l-y-) i-h-h-j-h-e- k-o-y-j-h- -------------------------------------- Ashh (bzylfyg) iahshhjehjer kIodygjeh.
Њена кредитна картица је такође нестала. Икре-ит карт- щ---п. И______ к____ щ_____ И-р-д-т к-р-и щ-I-п- -------------------- Икредит карти щыIэп. 0
I----it-kar-i-sh------. I______ k____ s________ I-r-d-t k-r-i s-h-I-e-. ----------------------- Ikredit karti shhyIjep.
ми – наш / наша / наше т--– ---ый т_ – т____ т- – т-т-й ---------- тэ – тэтый 0
tje –----t-j t__ – t_____ t-e – t-e-y- ------------ tje – tjetyj
Наш деда је болестан. Т-т-т-------а--. Т_______ с______ Т-т-т-ж- с-м-д-. ---------------- Титэтэжъ сымадж. 0
T-t-et-ezh-s-ma---. T_________ s_______ T-t-e-j-z- s-m-d-h- ------------------- Titjetjezh symadzh.
Наша бака је здрава. Ти-а-- ---у-та-. Т_____ п________ Т-н-н- п-а---а-. ---------------- Тинанэ псау-тау. 0
T---n-- p-a--tau. T______ p________ T-n-n-e p-a---a-. ----------------- Tinanje psau-tau.
ви – ваш / ваша / ваше шъо-- ---шъ-й ш__ – ш______ ш-о – ш-о-ъ-й ------------- шъо – шъошъуй 0
sh- –---o-huj s__ – s______ s-o – s-o-h-j ------------- sho – shoshuj
Децо, где је ваш тата? К-э-эцIык-у--р- ш--ят- -ыд--щ-I? К______________ ш_____ т___ щ___ К-э-э-I-к-у-э-, ш-у-т- т-д- щ-I- -------------------------------- КIэлэцIыкIухэр, шъуятэ тыдэ щыI? 0
KI---jecIy-Iu---r---huj--j------- --hyI? K_________________ s_______ t____ s_____ K-j-l-e-I-k-u-j-r- s-u-a-j- t-d-e s-h-I- ---------------------------------------- KIjeljecIykIuhjer, shujatje tydje shhyI?
Децо, где је ваша мама? КIэ-э-Iык-ух--, --уянэ -ыдэ щ-I? К______________ ш_____ т___ щ___ К-э-э-I-к-у-э-, ш-у-н- т-д- щ-I- -------------------------------- КIэлэцIыкIухэр, шъуянэ тыдэ щыI? 0
KIj--j-cI--Iu-jer- sh--anj- --dje --h--? K_________________ s_______ t____ s_____ K-j-l-e-I-k-u-j-r- s-u-a-j- t-d-e s-h-I- ---------------------------------------- KIjeljecIykIuhjer, shujanje tydje shhyI?

Креативан језик

Креативност је у данашње време једно веома важно својство. Сви желе да буду креативни. То је зато што се креативни људи сматрају инелигентним. И наш језик треба да буде креативан. Раније су људи настојали да говоре исправно. У данашње време човек мора бити у стању да креативно говори. Пример за то су реклама и нови медији. Они нам показују како се језиком може играти. За последњих педесет година је значај креативности умногоме порастао. Овим феноменом баве се чак и научници. Изучавањем креативних процеса баве се психолози, педагози и философи. Креативност се дефинише као способност да се створи нешто ново. На тај начин креативни говорник производи нове лингвистичке форме. Може се радити о речима или граматичким структурама. Проучавањем креативног језика лингвисти долазе до тока како се језикмења. Нови лингвистички елементи ипак нису разумљиви за свакога. Да би разумели креативни језик потребно нам је знање. Морамо знати како језик функционише. Такође морамо познавати окружење оних који овим језиком говоре. Само тада смо у могућности да разумемо ста се жели рећи. Добар пример за ово је сленг тинејџера. Деца и млади људи непрекидно измишљају нове појмове. Одраслима су често ове речи стране. Сада имамо речнике сленга тинејџера. Али они врло брзо застаревају, односно трају само једну генерацију. Ипак се креативни језик може научити! Чак се нуде и специјални курсеви у том правцу. При томе је најважније правило : активирајте свој унутрaшњи глас!