Рјечник

sr Присвојне заменице 1   »   el Κτητικές αντωνυμίες 1

66 [шездесет и шест]

Присвојне заменице 1

Присвојне заменице 1

66 [εξήντα έξι]

66 [exḗnta éxi]

Κτητικές αντωνυμίες 1

[Ktētikés antōnymíes 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
ја – мој / моја / моје εγ-------ό---υ ε-- – δ--- μ-- ε-ώ – δ-κ- μ-υ -------------- εγώ – δικό μου 0
eg- – ---ó mou e-- – d--- m-- e-ṓ – d-k- m-u -------------- egṓ – dikó mou
Ја не могу наћи мој кључ. Δ-- β--σκω--- -λ--δ---ου. Δ-- β----- τ- κ----- μ--- Δ-ν β-ί-κ- τ- κ-ε-δ- μ-υ- ------------------------- Δεν βρίσκω το κλειδί μου. 0
D-n --ísk---- -lei-- ---. D-- b----- t- k----- m--- D-n b-í-k- t- k-e-d- m-u- ------------------------- Den brískō to kleidí mou.
Ја не могу наћи моју возну карту. Δεν-βρ-σκω ---ε--ι-ήρ----ο-. Δ-- β----- τ- ε-------- μ--- Δ-ν β-ί-κ- τ- ε-σ-τ-ρ-ό μ-υ- ---------------------------- Δεν βρίσκω το εισιτήριό μου. 0
D-n ---sk--to ---itḗ-i- m--. D-- b----- t- e-------- m--- D-n b-í-k- t- e-s-t-r-ó m-u- ---------------------------- Den brískō to eisitḗrió mou.
ти – твој / твоја / твоје εσ--– -ι-ό--ου ε-- – δ--- σ-- ε-ύ – δ-κ- σ-υ -------------- εσύ – δικό σου 0
e-ý-– d--ó-sou e-- – d--- s-- e-ý – d-k- s-u -------------- esý – dikó sou
Јеси ли нашао твој кључ? Βρ--ε--το κλ-ι-- σο-; Β----- τ- κ----- σ--- Β-ή-ε- τ- κ-ε-δ- σ-υ- --------------------- Βρήκες το κλειδί σου; 0
Br--e-----k--id--sou? B----- t- k----- s--- B-ḗ-e- t- k-e-d- s-u- --------------------- Brḗkes to kleidí sou?
Јеси ли нашао твоју возну карту? Βρήκ-ς-τ--ε-σ--ή--ό-σου; Β----- τ- ε-------- σ--- Β-ή-ε- τ- ε-σ-τ-ρ-ό σ-υ- ------------------------ Βρήκες το εισιτήριό σου; 0
Br-k-- t- eis--ḗ-i- sou? B----- t- e-------- s--- B-ḗ-e- t- e-s-t-r-ó s-u- ------------------------ Brḗkes to eisitḗrió sou?
он – његов / његова / његово αυ-ός---δ-κό--ου α---- – δ--- τ-- α-τ-ς – δ-κ- τ-υ ---------------- αυτός – δικό του 0
a-t-- - d----t-u a---- – d--- t-- a-t-s – d-k- t-u ---------------- autós – dikó tou
Знаш ли где је његов кључ? Ξέ-ε-ς--ού-ε--α--το -λε-δ- --υ; Ξ----- π-- ε---- τ- κ----- τ--- Ξ-ρ-ι- π-ύ ε-ν-ι τ- κ-ε-δ- τ-υ- ------------------------------- Ξέρεις πού είναι το κλειδί του; 0
X--e-- poú ----i to-klei-- t-u? X----- p-- e---- t- k----- t--- X-r-i- p-ú e-n-i t- k-e-d- t-u- ------------------------------- Xéreis poú eínai to kleidí tou?
Знаш ли где је његова возна карта? Ξέρει- π-ύ ε--α---ο-εισ-τήριό-του; Ξ----- π-- ε---- τ- ε-------- τ--- Ξ-ρ-ι- π-ύ ε-ν-ι τ- ε-σ-τ-ρ-ό τ-υ- ---------------------------------- Ξέρεις πού είναι το εισιτήριό του; 0
X--ei---o- -í--i to-ei---ḗ-ió---u? X----- p-- e---- t- e-------- t--- X-r-i- p-ú e-n-i t- e-s-t-r-ó t-u- ---------------------------------- Xéreis poú eínai to eisitḗrió tou?
она – њен / њена / њено α--ή-- ---ό τ-ς α--- – δ--- τ-- α-τ- – δ-κ- τ-ς --------------- αυτή – δικό της 0
a-tḗ-- di-ó--ēs a--- – d--- t-- a-t- – d-k- t-s --------------- autḗ – dikó tēs
Њен новац је нестао. Έχ--ε-τ- λεφτ- --ς. Έ---- τ- λ---- τ--- Έ-α-ε τ- λ-φ-ά τ-ς- ------------------- Έχασε τα λεφτά της. 0
É--a-e-ta-le-htá tēs. É----- t- l----- t--- É-h-s- t- l-p-t- t-s- --------------------- Échase ta lephtá tēs.
Њена кредитна картица је такође нестала. Έχασε--α--τ---π----τι-ή της κά---. Έ---- κ-- τ-- π-------- τ-- κ----- Έ-α-ε κ-ι τ-ν π-σ-ω-ι-ή τ-ς κ-ρ-α- ---------------------------------- Έχασε και την πιστωτική της κάρτα. 0
Éc--s---ai-t-n -is--ti-ḗ -ēs----ta. É----- k-- t-- p-------- t-- k----- É-h-s- k-i t-n p-s-ō-i-ḗ t-s k-r-a- ----------------------------------- Échase kai tēn pistōtikḗ tēs kárta.
ми – наш / наша / наше εμε-- – --κ----ς ε---- – δ--- μ-- ε-ε-ς – δ-κ- μ-ς ---------------- εμείς – δικό μας 0
e-e-s – dik- mas e---- – d--- m-- e-e-s – d-k- m-s ---------------- emeís – dikó mas
Наш деда је болестан. Ο-πα----ς ----εί-αι ά-ρ----ς. Ο π------ μ-- ε---- ά-------- Ο π-π-ο-ς μ-ς ε-ν-ι ά-ρ-σ-ο-. ----------------------------- Ο παππούς μας είναι άρρωστος. 0
O pappo-- -as-e-na--á---s--s. O p------ m-- e---- á-------- O p-p-o-s m-s e-n-i á-r-s-o-. ----------------------------- O pappoús mas eínai árrōstos.
Наша бака је здрава. Η--ιαγ-ά---- ε-----υγιής. Η γ----- μ-- ε---- υ----- Η γ-α-ι- μ-ς ε-ν-ι υ-ι-ς- ------------------------- Η γιαγιά μας είναι υγιής. 0
Ē --a-i- ----e--a--yg-ḗs. Ē g----- m-- e---- y----- Ē g-a-i- m-s e-n-i y-i-s- ------------------------- Ē giagiá mas eínai ygiḗs.
ви – ваш / ваша / ваше εσ-ί--– -ι-ό σ-ς ε---- – δ--- σ-- ε-ε-ς – δ-κ- σ-ς ---------------- εσείς – δικό σας 0
e-eí--–-d----s-s e---- – d--- s-- e-e-s – d-k- s-s ---------------- eseís – dikó sas
Децо, где је ваш тата? Π----ά- -ού -ίν-ι - μ--μπά--σ-ς; Π------ π-- ε---- ο μ------ σ--- Π-ι-ι-, π-ύ ε-ν-ι ο μ-α-π-ς σ-ς- -------------------------------- Παιδιά, πού είναι ο μπαμπάς σας; 0
P-idi-,--o- ---ai -----mpás-s--? P------ p-- e---- o m------ s--- P-i-i-, p-ú e-n-i o m-a-p-s s-s- -------------------------------- Paidiá, poú eínai o mpampás sas?
Децо, где је ваша мама? Π-ι--ά,-π-ύ--ίναι η μα-ά-σα-; Π------ π-- ε---- η μ--- σ--- Π-ι-ι-, π-ύ ε-ν-ι η μ-μ- σ-ς- ----------------------------- Παιδιά, πού είναι η μαμά σας; 0
P--diá- po- eín---ē ma-á-sas? P------ p-- e---- ē m--- s--- P-i-i-, p-ú e-n-i ē m-m- s-s- ----------------------------- Paidiá, poú eínai ē mamá sas?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Креативан језик

Креативност је у данашње време једно веома важно својство. Сви желе да буду креативни. То је зато што се креативни људи сматрају инелигентним. И наш језик треба да буде креативан. Раније су људи настојали да говоре исправно. У данашње време човек мора бити у стању да креативно говори. Пример за то су реклама и нови медији. Они нам показују како се језиком може играти. За последњих педесет година је значај креативности умногоме порастао. Овим феноменом баве се чак и научници. Изучавањем креативних процеса баве се психолози, педагози и философи. Креативност се дефинише као способност да се створи нешто ново. На тај начин креативни говорник производи нове лингвистичке форме. Може се радити о речима или граматичким структурама. Проучавањем креативног језика лингвисти долазе до тока како се језикмења. Нови лингвистички елементи ипак нису разумљиви за свакога. Да би разумели креативни језик потребно нам је знање. Морамо знати како језик функционише. Такође морамо познавати окружење оних који овим језиком говоре. Само тада смо у могућности да разумемо ста се жели рећи. Добар пример за ово је сленг тинејџера. Деца и млади људи непрекидно измишљају нове појмове. Одраслима су често ове речи стране. Сада имамо речнике сленга тинејџера. Али они врло брзо застаревају, односно трају само једну генерацију. Ипак се креативни језик може научити! Чак се нуде и специјални курсеви у том правцу. При томе је најважније правило : активирајте свој унутрaшњи глас!