Рјечник

sr Присвојне заменице 1   »   ro Pronume posesiv 1

66 [шездесет и шест]

Присвојне заменице 1

Присвојне заменице 1

66 [şaizeci şi şase]

Pronume posesiv 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
ја – мој / моја / моје eu --al -eu eu – al meu e- – a- m-u ----------- eu – al meu 0
Ја не могу наћи мој кључ. Nu -mi gă-esc---e-le. Nu îmi găsesc cheile. N- î-i g-s-s- c-e-l-. --------------------- Nu îmi găsesc cheile. 0
Ја не могу наћи моју возну карту. N- îmi gă-e-- b--e-ul -e-călăt----. Nu îmi găsesc biletul de călătorie. N- î-i g-s-s- b-l-t-l d- c-l-t-r-e- ----------------------------------- Nu îmi găsesc biletul de călătorie. 0
ти – твој / твоја / твоје t----al---u tu – al tău t- – a- t-u ----------- tu – al tău 0
Јеси ли нашао твој кључ? Ţi--- -ă-i- -h--l-? Ţi-ai găsit cheile? Ţ---i g-s-t c-e-l-? ------------------- Ţi-ai găsit cheile? 0
Јеси ли нашао твоју возну карту? Ţ--a- gă-i--bile--- -e -----ori-? Ţi-ai găsit biletul de călătorie? Ţ---i g-s-t b-l-t-l d- c-l-t-r-e- --------------------------------- Ţi-ai găsit biletul de călătorie? 0
он – његов / његова / његово e- –-al-lui el – al lui e- – a- l-i ----------- el – al lui 0
Знаш ли где је његов кључ? Ş--i-un-- su----hei---l--? Ştii unde sunt cheile lui? Ş-i- u-d- s-n- c-e-l- l-i- -------------------------- Ştii unde sunt cheile lui? 0
Знаш ли где је његова возна карта? Ş--i u-de est- -i-etul--u- d- -ă---o--e? Ştii unde este biletul lui de călătorie? Ş-i- u-d- e-t- b-l-t-l l-i d- c-l-t-r-e- ---------------------------------------- Ştii unde este biletul lui de călătorie? 0
она – њен / њена / њено ea - -- -i ea – al ei e- – a- e- ---------- ea – al ei 0
Њен новац је нестао. Ba-ii---------sp---t. Banii ei au dispărut. B-n-i e- a- d-s-ă-u-. --------------------- Banii ei au dispărut. 0
Њена кредитна картица је такође нестала. Ş- ca--e- -- -- cr--i- a d-s--ru- d--s-men-a. Şi cartea ei de credit a dispărut deasemenea. Ş- c-r-e- e- d- c-e-i- a d-s-ă-u- d-a-e-e-e-. --------------------------------------------- Şi cartea ei de credit a dispărut deasemenea. 0
ми – наш / наша / наше n---– -l -o---u noi – al nostru n-i – a- n-s-r- --------------- noi – al nostru 0
Наш деда је болестан. B-nicu- -------e-t- b--n--. Bunicul nostru este bolnav. B-n-c-l n-s-r- e-t- b-l-a-. --------------------------- Bunicul nostru este bolnav. 0
Наша бака је здрава. Buni----o-s--ă -s-- -ă--toas-. Bunica noastră este sănătoasă. B-n-c- n-a-t-ă e-t- s-n-t-a-ă- ------------------------------ Bunica noastră este sănătoasă. 0
ви – ваш / ваша / ваше voi-–-al--o--ru voi – al vostru v-i – a- v-s-r- --------------- voi – al vostru 0
Децо, где је ваш тата? C-p------d---ste-t-ti--- vost-u? Copii, unde este tăticul vostru? C-p-i- u-d- e-t- t-t-c-l v-s-r-? -------------------------------- Copii, unde este tăticul vostru? 0
Децо, где је ваша мама? C----, u-----ste---m--a v-astr-? Copii, unde este mămica voastră? C-p-i- u-d- e-t- m-m-c- v-a-t-ă- -------------------------------- Copii, unde este mămica voastră? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Креативан језик

Креативност је у данашње време једно веома важно својство. Сви желе да буду креативни. То је зато што се креативни људи сматрају инелигентним. И наш језик треба да буде креативан. Раније су људи настојали да говоре исправно. У данашње време човек мора бити у стању да креативно говори. Пример за то су реклама и нови медији. Они нам показују како се језиком може играти. За последњих педесет година је значај креативности умногоме порастао. Овим феноменом баве се чак и научници. Изучавањем креативних процеса баве се психолози, педагози и философи. Креативност се дефинише као способност да се створи нешто ново. На тај начин креативни говорник производи нове лингвистичке форме. Може се радити о речима или граматичким структурама. Проучавањем креативног језика лингвисти долазе до тока како се језикмења. Нови лингвистички елементи ипак нису разумљиви за свакога. Да би разумели креативни језик потребно нам је знање. Морамо знати како језик функционише. Такође морамо познавати окружење оних који овим језиком говоре. Само тада смо у могућности да разумемо ста се жели рећи. Добар пример за ово је сленг тинејџера. Деца и млади људи непрекидно измишљају нове појмове. Одраслима су често ове речи стране. Сада имамо речнике сленга тинејџера. Али они врло брзо застаревају, односно трају само једну генерацију. Ипак се креативни језик може научити! Чак се нуде и специјални курсеви у том правцу. При томе је најважније правило : активирајте свој унутрaшњи глас!