Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   eo Posesivaj pronomoj 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [sesdek sep]

Posesivaj pronomoj 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
наочале la ok-lvi---j l- o--------- l- o-u-v-t-o- ------------- la okulvitroj 0
Он је заборавио своје наочале. Li -or-e-is-siajn -k-lv----j-. L- f------- s---- o----------- L- f-r-e-i- s-a-n o-u-v-t-o-n- ------------------------------ Li forgesis siajn okulvitrojn. 0
Ма где су му наочале? Ki---o -i-meti------n o-ul-----j-? K-- d- l- m---- s---- o----------- K-e d- l- m-t-s s-a-n o-u-v-t-o-n- ---------------------------------- Kie do li metis siajn okulvitrojn? 0
сат l- h---oĝo l- h------ l- h-r-o-o ---------- la horloĝo 0
Његов сат је покварен. Lia--or-o-- -ife-t-ĝis. L-- h------ d---------- L-a h-r-o-o d-f-k-i-i-. ----------------------- Lia horloĝo difektiĝis. 0
Сат виси на зиду. L- hor-o-o p---as --r--- m-ro. L- h------ p----- s-- l- m---- L- h-r-o-o p-n-a- s-r l- m-r-. ------------------------------ La horloĝo pendas sur la muro. 0
пасош la --spo-to l- p------- l- p-s-o-t- ----------- la pasporto 0
Он је изгубио свој пасош. Li-p-rd-- ---n--a-po-ton. L- p----- s--- p--------- L- p-r-i- s-a- p-s-o-t-n- ------------------------- Li perdis sian pasporton. 0
Где је онда његов пасош? Ki- -- -i----i- sia--p----rt-n? K-- d- l- m---- s--- p--------- K-e d- l- m-t-s s-a- p-s-o-t-n- ------------------------------- Kie do li metis sian pasporton? 0
они – њихов / њихова / њихово i-- - ilia i-- - i--- i-i - i-i- ---------- ili - ilia 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. L- i--a-oj-n- p---- --ov- s------epat--j-. L- i------ n- p---- t---- s---- g--------- L- i-f-n-j n- p-v-s t-o-i s-a-n g-p-t-o-n- ------------------------------------------ La infanoj ne povas trovi siajn gepatrojn. 0
Али ето долазе њихови родитељи! S-- ----ve--s -l--j g-p-t-o-! S-- j-- v---- i---- g-------- S-d j-n v-n-s i-i-j g-p-t-o-! ----------------------------- Sed jen venas iliaj gepatroj! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше v- ---ia v- - v-- v- - v-a -------- vi - via 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Ki- --tis v-a-v---ĝo- S-n-oro M----r? K-- e---- v-- v------ S------ M------ K-a e-t-s v-a v-j-ĝ-, S-n-o-o M-l-e-? ------------------------------------- Kia estis via vojaĝo, Sinjoro Müller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? Kie----a- via edz--o,----jo---M-lle-? K-- e---- v-- e------ S------ M------ K-e e-t-s v-a e-z-n-, S-n-o-o M-l-e-? ------------------------------------- Kie estas via edzino, Sinjoro Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше v----v-a v- - v-- v- - v-a -------- vi - via 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? K---e-t-s -i- vo-a--- -i----i-o-S-h-id-? K-- e---- v-- v------ S-------- S------- K-a e-t-s v-a v-j-ĝ-, S-n-o-i-o S-h-i-t- ---------------------------------------- Kia estis via vojaĝo, Sinjorino Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Ki-----a---ia e-z-,-----o--no-S-hm---? K-- e---- v-- e---- S-------- S------- K-e e-t-s v-a e-z-, S-n-o-i-o S-h-i-t- -------------------------------------- Kie estas via edzo, Sinjorino Schmidt? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!