Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   tl Possessive pronouns 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [animnapu’t pito]

Possessive pronouns 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тагалог Игра Више
наочале ang -al--in a-- s------ a-g s-l-m-n ----------- ang salamin 0
Он је заборавио своје наочале. Na--l-m-t---niya -n---al--i- -iy-. N---------- n--- a-- s------ n---- N-k-l-m-t-n n-y- a-g s-l-m-n n-y-. ---------------------------------- Nakalimutan niya ang salamin niya. 0
Ма где су му наочале? Nas--- niya-n---an-a-g ---a-in --y-? N----- n--- n----- a-- s------ n---- N-s-a- n-y- n-i-a- a-g s-l-m-n n-y-? ------------------------------------ Nasaan niya naiwan ang salamin niya? 0
сат A-g---as-n A-- o----- A-g o-a-a- ---------- Ang orasan 0
Његов сат је покварен. Si-- --g---lo-----. S--- a-- r--- n---- S-r- a-g r-l- n-y-. ------------------- Sira ang relo niya. 0
Сат виси на зиду. A-g o-asa--ay n-k-sa----sa-d-ngd---. A-- o----- a- n-------- s- d-------- A-g o-a-a- a- n-k-s-b-t s- d-n-d-n-. ------------------------------------ Ang orasan ay nakasabit sa dingding. 0
пасош ang-pa------e a-- p-------- a-g p-s-p-r-e ------------- ang pasaporte 0
Он је изгубио свој пасош. Na-al- a-- --s-p-r-- niya. N----- a-- p-------- n---- N-w-l- a-g p-s-p-r-e n-y-. -------------------------- Nawala ang pasaporte niya. 0
Где је онда његов пасош? N--a-n an--p---po--- ny--ku---ga---? N----- a-- p-------- n-- k--- g----- N-s-a- a-g p-s-p-r-e n-a k-n- g-y-n- ------------------------------------ Nasaan ang pasaporte nya kung gayon? 0
они – њихов / њихова / њихово si---– -----a s--- – k----- s-l- – k-n-l- ------------- sila – kanila 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. Hind----ha--p n--m-- -at- ----kan---ng -ga mag-l-n-. H---- m------ n- m-- b--- a-- k------- m-- m-------- H-n-i m-h-n-p n- m-a b-t- a-g k-n-l-n- m-a m-g-l-n-. ---------------------------------------------------- Hindi mahanap ng mga bata ang kanilang mga magulang. 0
Али ето долазе њихови родитељи! N-rito--a-----kanya----ga-mag-lang! N----- n- a-- k------ m-- m-------- N-r-t- n- a-g k-n-a-g m-a m-g-l-n-! ----------------------------------- Narito na ang kanyang mga magulang! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше I-aw –--yo I--- – i-- I-a- – i-o ---------- Ikaw – iyo 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Ku-u-t- -n---y--g--i-ah-- G--Müll--? K------ a-- i---- b------ G- M------ K-m-s-a a-g i-o-g b-y-h-, G- M-l-e-? ------------------------------------ Kumusta ang iyong biyahe, G. Müller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? Na---- ------aw- mo- G.--ülle-? N----- a-- a---- m-- G- M------ N-s-a- a-g a-a-a m-, G- M-l-e-? ------------------------------- Nasaan ang asawa mo, G. Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше I--- – -yo I--- – i-- I-a- – i-o ---------- Ikaw – iyo 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? K----t---n- i-----biy-he- Ms- -c-----? K------ a-- i---- b------ M-- S------- K-m-s-a a-g i-o-g b-y-h-, M-. S-h-i-t- -------------------------------------- Kumusta ang iyong biyahe, Ms. Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? N-sa-n ang --awa-mo- --- Sc-midt? N----- a-- a---- m-- M-- S------- N-s-a- a-g a-a-a m-, M-. S-h-i-t- --------------------------------- Nasaan ang asawa mo, Ms. Schmidt? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!