Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   it Pronomi possessivi 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [sessantasette]

Pronomi possessivi 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
наочале g---o----a-i g__ o_______ g-i o-c-i-l- ------------ gli occhiali 0
Он је заборавио своје наочале. Lui-h- d-menticat--i------o-----l-. L__ h_ d__________ i s___ o________ L-i h- d-m-n-i-a-o i s-o- o-c-i-l-. ----------------------------------- Lui ha dimenticato i suoi occhiali. 0
Ма где су му наочале? Ma--o---so-o i-su-i--c-hia--? M_ d___ s___ i s___ o________ M- d-v- s-n- i s-o- o-c-i-l-? ----------------------------- Ma dove sono i suoi occhiali? 0
сат l-or--o--o l_________ l-o-o-o-i- ---------- l’orologio 0
Његов сат је покварен. Il-suo---olog-- - -ot--. I_ s__ o_______ è r_____ I- s-o o-o-o-i- è r-t-o- ------------------------ Il suo orologio è rotto. 0
Сат виси на зиду. L-o--l-g-- è---p--o all---a-e-e. L_________ è a_____ a___ p______ L-o-o-o-i- è a-p-s- a-l- p-r-t-. -------------------------------- L’orologio è appeso alla parete. 0
пасош il -as-apo-to i_ p_________ i- p-s-a-o-t- ------------- il passaporto 0
Он је изгубио свој пасош. Lu---- perso--l su- -a----o--o. L__ h_ p____ i_ s__ p__________ L-i h- p-r-o i- s-o p-s-a-o-t-. ------------------------------- Lui ha perso il suo passaporto. 0
Где је онда његов пасош? M--d--’è -l s-o---ssapo-t-? M_ d____ i_ s__ p__________ M- d-v-è i- s-o p-s-a-o-t-? --------------------------- Ma dov’è il suo passaporto? 0
они – њихов / њихова / њихово lor- –-il ---o l___ – i_ l___ l-r- – i- l-r- -------------- loro – il loro 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. I--a-bini-n---ri------ - t---are-- ---o ---it---. I b______ n__ r_______ a t______ i l___ g________ I b-m-i-i n-n r-e-c-n- a t-o-a-e i l-r- g-n-t-r-. ------------------------------------------------- I bambini non riescono a trovare i loro genitori. 0
Али ето долазе њихови родитељи! M---c-o-i-c-e--eng-n-! M_ e_____ c__ v_______ M- e-c-l- c-e v-n-o-o- ---------------------- Ma eccoli che vengono! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Le--- i----o L__ – i_ S__ L-i – i- S-o ------------ Lei – il Suo 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Com-------o i- Su- v--g-io- -i-n-----ll--? C____ s____ i_ S__ v_______ s_____ M______ C-m-è s-a-o i- S-o v-a-g-o- s-g-o- M-l-e-? ------------------------------------------ Com’è stato il Suo viaggio, signor Müller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? D---è -ua--o-l-e- si-n-r Müll-r? D____ S__ m______ s_____ M______ D-v-è S-a m-g-i-, s-g-o- M-l-e-? -------------------------------- Dov’è Sua moglie, signor Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Le- – i----o L__ – i_ S__ L-i – i- S-o ------------ Lei – il Suo 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Co--- -t-to i--Suo---aggio--s--n-ra Sc-m---? C____ s____ i_ S__ v_______ s______ S_______ C-m-è s-a-o i- S-o v-a-g-o- s-g-o-a S-h-i-t- -------------------------------------------- Com’è stato il Suo viaggio, signora Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Dov’- --o ma-ito,-sig-ora---h--dt? D____ S__ m______ s______ S_______ D-v-è S-o m-r-t-, s-g-o-a S-h-i-t- ---------------------------------- Dov’è Suo marito, signora Schmidt? 0

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!