Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   sl Svojilni zaimki 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [sedeminšestdeset]

Svojilni zaimki 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
наочале oč--a očala 0
Он је заборавио своје наочале. Po----- j- s---- o----. Pozabil je svoja očala. 0
Ма где су му наочале? Kj- n--- i-- s---- o----? Kje neki ima svoja očala? 0
сат ura ura 0
Његов сат је покварен. Nj----- u-- j- p---------. Njegova ura je pokvarjena. 0
Сат виси на зиду. Ur- v--- n- s----. Ura visi na steni. 0
пасош po--- l--t potni list 0
Он је изгубио свој пасош. On j- i------ s--- p---- l---. On je izgubil svoj potni list. 0
Где је онда његов пасош? Le k-- i-- s--- p---- l---? Le kje ima svoj potni list? 0
они – њихов / њихова / њихово on- – n----v oni – njihov 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. Ot---- n- m----- n---- s----- s------. Otroci ne morejo najti svojih staršev. 0
Али ето долазе њихови родитељи! Am---- g---- p-------- n------ s-----! Ampak, glej, prihajajo njihovi starši! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше vi – v-š vi – vaš 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Ka-- s-- s- i---- n- p--------- g----- M-----? Kako ste se imeli na potovanju, gospod Müller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? Kj- j- v--- ž---- g----- M-----? Kje je vaša žena, gospod Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше on- – n--n ona – njen 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Ka-- s-- s- i---- n- p--------- g---- S------? Kako ste se imeli na potovanju, gospa Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Kj- j- v-- m--- g---- S------? Kje je vaš mož, gospa Schmidt? 0

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!