Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   fa ‫ضمائر ملکی 2‬

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

‫67 [شصت و هفت]‬

67 [shast-o-haft]

‫ضمائر ملکی 2‬

[zamâyere melki 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
наочале ‫عین-‬ ‫----- ‫-ی-ک- ------ ‫عینک‬ 0
ey--k e---- e-n-k ----- eynak
Он је заборавио своје наочале. ‫ا- (م-د)-عی-ک--ر- --ا-وش ک-----ست-‬ ‫-- (---- ع---- ر- ف----- ک--- ا---- ‫-و (-ر-) ع-ن-ش ر- ف-ا-و- ک-د- ا-ت-‬ ------------------------------------ ‫او (مرد) عینکش را فراموش کرده است.‬ 0
o- -mar-)------a---r- fa-âmush k-rd-. o- (----- e------- r- f------- k----- o- (-a-d- e-n-k-s- r- f-r-m-s- k-r-e- ------------------------------------- oo (mard) eynakash râ farâmush karde.
Ма где су му наочале? ‫--نک----ا---‬ ‫----- ک------ ‫-ی-ک- ک-ا-ت-‬ -------------- ‫عینکش کجاست؟‬ 0
e--a-ash--o-â-t? e------- k------ e-n-k-s- k-j-s-? ---------------- eynakash kojâst?
сат ‫ساع-‬ ‫----- ‫-ا-ت- ------ ‫ساعت‬ 0
s--at s---- s---t ----- sâ-at
Његов сат је покварен. ‫س-ع- او--مر-- خر-----ت-‬ ‫---- ا- (---- خ--- ا---- ‫-ا-ت ا- (-ر-) خ-ا- ا-ت-‬ ------------------------- ‫ساعت او (مرد) خراب است.‬ 0
s--at--oo-(-ar-) -h-râ- a-t. s----- o- (----- k----- a--- s---t- o- (-a-d- k-a-â- a-t- ---------------------------- sâ-ate oo (mard) kharâb ast.
Сат виси на зиду. ‫-اع--به ---ا- -و-زا--اس--‬ ‫---- ب- د---- آ----- ا---- ‫-ا-ت ب- د-و-ر آ-ی-ا- ا-ت-‬ --------------------------- ‫ساعت به دیوار آویزان است.‬ 0
sâ--t ---divâr-â-i-ân-as-. s---- b- d---- â----- a--- s---t b- d-v-r â-i-â- a-t- -------------------------- sâ-at be divâr âvizân ast.
пасош ‫---پو--‬ ‫-------- ‫-ا-پ-ر-‬ --------- ‫پاسپورت‬ 0
pâs--rt p------ p-s-o-t ------- pâsport
Он је изгубио свој пасош. ‫-- -م--)-پ--پورتش-ر- گ--ک-----ست-‬ ‫-- (---- پ------- ر- گ- ک--- ا---- ‫-و (-ر-) پ-س-و-ت- ر- گ- ک-د- ا-ت-‬ ----------------------------------- ‫او (مرد) پاسپورتش را گم کرده است.‬ 0
oo--ma-d)-pâsp--ta-h râ -om -ar-e. o- (----- p--------- r- g-- k----- o- (-a-d- p-s-o-t-s- r- g-m k-r-e- ---------------------------------- oo (mard) pâsportash râ gom karde.
Где је онда његов пасош? ‫پ--‫پاسپ--تش-ک--س-؟‬ ‫-- ‫-------- ک------ ‫-س ‫-ا-پ-ر-ش ک-ا-ت-‬ --------------------- ‫پس ‫پاسپورتش کجاست؟‬ 0
p-s--rtas--koj-st? p--------- k------ p-s-o-t-s- k-j-s-? ------------------ pâsportash kojâst?
они – њихов / њихова / њихово ‫آ--ا-ما- -ن--‬ ‫-------- آ---- ‫-ن-ا-م-ل آ-ه-‬ --------------- ‫آنها-مال آنها‬ 0
â--â ---â-e-â--â â--- - m--- â--- â-h- - m-l- â-h- ---------------- ânhâ - mâle ânhâ
Деца не могу наћи њихове родитеље. ‫-چه----نم--ت-ا-ند --ل-ین-خو--ر--پیدا-ک---.‬ ‫------ ن--------- و----- خ-- ر- پ--- ک----- ‫-چ-‌-ا ن-ی-ت-ا-ن- و-ل-ی- خ-د ر- پ-د- ک-ن-.- -------------------------------------------- ‫بچه‌ها نمی‌توانند والدین خود را پیدا کنند.‬ 0
b--he--â---mi-a---a-- v---d-in--khod-râ --ydâ --n--d. b------- n----------- v-------- k--- r- p---- k------ b-c-e-h- n-m-t-v-n-n- v-l-d-i-e k-o- r- p-y-â k-n-n-. ----------------------------------------------------- bache-hâ nemitavânand vâledaine khod râ peydâ konand.
Али ето долазе њихови родитељи! ‫ا---‫آ--ا--ستن-،--ار-- م-‌آ--د-‬ ‫--- ‫---- ه----- د---- م-------- ‫-م- ‫-ن-ا ه-ت-د- د-ر-د م-‌-ی-د-‬ --------------------------------- ‫اما ‫آنجا هستند، دارند می‌آیند!‬ 0
â-j--h-st-n-,----a------â-a-d. â--- h------- d----- m-------- â-j- h-s-a-d- d-r-n- m---y-n-. ------------------------------ ânjâ hastand, dârand mi-âyand.
Ви – Ваш / Ваша / Ваше ‫شما ---ا-ب-مر-- - م-- --ا‬ ‫--- (----- م--- – م-- ش--- ‫-م- (-خ-ط- م-د- – م-ل ش-ا- --------------------------- ‫شما (مخاطب مرد) – مال شما‬ 0
s-----(mo-------ma--)-- mâ-e-s-o-â s---- (-------- m---- - m--- s---- s-o-â (-o-h-t-b m-r-) - m-l- s-o-â ---------------------------------- shomâ (mokhâteb mard) - mâle shomâ
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? ‫آ-----ولر- -س-فرتت-ن چگ-نه --د-‬ ‫---- م---- م-------- چ---- ب---- ‫-ق-ی م-ل-، م-ا-ر-ت-ن چ-و-ه ب-د-‬ --------------------------------- ‫آقای مولر، مسافرتتان چگونه بود؟‬ 0
â-hâ------er,-m-s-f---te--n --eg------d? â----- m----- m------------ c------ b--- â-h-y- m-l-r- m-s-f-r-t-t-n c-e-u-e b-d- ---------------------------------------- âghâye muler, mosâferatetân chegune bud?
Где је Ваша жена, господине Милер? ‫-قای -ولر----سر-ان کجا -س--د-‬ ‫---- م---- ه------ ک-- ه------ ‫-ق-ی م-ل-، ه-س-ت-ن ک-ا ه-ت-د-‬ ------------------------------- ‫آقای مولر، همسرتان کجا هستند؟‬ 0
âghâ-e-m----- h-m-a-et-n-kojâ----ta--? â----- m----- h--------- k--- h------- â-h-y- m-l-r- h-m-a-e-â- k-j- h-s-a-d- -------------------------------------- âghâye muler, hamsaretân kojâ hastand?
Ви – Ваш / Ваша / Ваше ‫شم- -م-اطب--و-ث- – --ل ---‬ ‫--- (----- م---- – م-- ش--- ‫-م- (-خ-ط- م-ن-) – م-ل ش-ا- ---------------------------- ‫شما (مخاطب مونث) – مال شما‬ 0
s---â (m----t----o-an-s)----â-- ---mâ s---- (-------- m------- - m--- s---- s-o-â (-o-h-t-b m---n-s- - m-l- s-o-â ------------------------------------- shomâ (mokhâteb mo-anas) - mâle shomâ
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? ‫-انم-اش--ت،--ف-تا--چ-ور بو--‬ ‫---- ا----- س----- چ--- ب---- ‫-ا-م ا-م-ت- س-ر-ا- چ-و- ب-د-‬ ------------------------------ ‫خانم اشمیت، سفرتان چطور بود؟‬ 0
k-â-ome-s-m--, m-sâfer-te-â--cheg--- bud? k------ s----- m------------ c------ b--- k-â-o-e s-m-t- m-s-f-r-t-t-n c-e-u-e b-d- ----------------------------------------- khânome shmit, mosâferatetân chegune bud?
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? ‫خا-م-اشم--،-شوه---- کج- هس-ند-‬ ‫---- ا----- ش------ ک-- ه------ ‫-ا-م ا-م-ت- ش-ه-ت-ن ک-ا ه-ت-د-‬ -------------------------------- ‫خانم اشمیت، شوهرتان کجا هستند؟‬ 0
k-ânome --mit,---ow-h-r-tân koj- h---a-d? k------ s----- s----------- k--- h------- k-â-o-e s-m-t- s-o---a-e-â- k-j- h-s-a-d- ----------------------------------------- khânome shmit, show-haretân kojâ hastand?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!