Ξ-χασε--- γυ-λι- -ο-.
Ξέχασε τα γυαλιά του.
Ξ-χ-σ- τ- γ-α-ι- τ-υ-
---------------------
Ξέχασε τα γυαλιά του. 0 Xéc--s--t--g-a--- --u.Xéchase ta gyaliá tou.X-c-a-e t- g-a-i- t-u-----------------------Xéchase ta gyaliá tou.
Το --λό- τ-υ χ-λασ-.
Το ρολόι του χάλασε.
Τ- ρ-λ-ι τ-υ χ-λ-σ-.
--------------------
Το ρολόι του χάλασε. 0 T---o-ói to- -h-l--e.To rolói tou chálase.T- r-l-i t-u c-á-a-e----------------------To rolói tou chálase.
Έ-α-ε τ--δι-β-----ό -ου.
Έχασε το διαβατήριό του.
Έ-α-ε τ- δ-α-α-ή-ι- τ-υ-
------------------------
Έχασε το διαβατήριό του. 0 Éc---e--- di-b----i-----.Échase to diabatḗrió tou.É-h-s- t- d-a-a-ḗ-i- t-u--------------------------Échase to diabatḗrió tou.
Τ----ιδ-- --ν-μπο-ού- να----υν ---ς-γο-είς-τ--ς.
Τα παιδιά δεν μπορούν να βρουν τους γονείς τους.
Τ- π-ι-ι- δ-ν μ-ο-ο-ν ν- β-ο-ν τ-υ- γ-ν-ί- τ-υ-.
------------------------------------------------
Τα παιδιά δεν μπορούν να βρουν τους γονείς τους. 0 T- --idi- -en---oro-n -----o-----us g---ís-to-s.Ta paidiá den mporoún na broun tous goneís tous.T- p-i-i- d-n m-o-o-n n- b-o-n t-u- g-n-í- t-u-.------------------------------------------------Ta paidiá den mporoún na broun tous goneís tous.
Човек је једино живо биће које поседује моћ говора.
Овим се разликује од животиња и биљака.
Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима.
Ипак, у питању није језик компликованих слогова.
Али зашто човек може говорити?
Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике.
На ове карактеристике наилазимо само код човека.
Али не разуме се само по себи да их је он развио. .
У еволуцији се ништа не догађа без разлога.
У једном тренутку човек је почео да говори.
У ком тренутку тачно се не зна.
Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора.
Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација.
Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића.
Познато је да један одређени ген условљава говор.
Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором.
Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи.
Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша.
Код човека и шимпанзе је врло сличан.
Изузетак су две мале разлике.
Ове разлике најбоље се примећују у мозгу.
Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције.
Зато човек може говорити, а мајмун не.
Али, тиме загонетка људског говора још није решена.
Јер генетска мутација није довољна да се говори.
Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима.
Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили.
Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!