Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   el Κτητικές αντωνυμίες 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [εξήντα επτά]

67 [exḗnta eptá]

Κτητικές αντωνυμίες 2

[Ktētikés antōnymíes 2]

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   

српски грчки Игра Више
наочале τα γ----ά τα γυαλιά 0
ta g----áta gyaliá
Он је заборавио своје наочале. Ξέ---- τ- γ----- τ--. Ξέχασε τα γυαλιά του. 0
Xé----- t- g----- t--.Xéchase ta gyaliá tou.
Ма где су му наочале? Μα π-- έ--- τ- γ----- τ--; Μα πού έχει τα γυαλιά του; 0
Ma p-- é---- t- g----- t--?Ma poú échei ta gyaliá tou?
   
сат το ρ---ι το ρολόι 0
to r---ito rolói
Његов сат је покварен. Το ρ---- τ-- χ-----. Το ρολόι του χάλασε. 0
To r---- t-- c------.To rolói tou chálase.
Сат виси на зиду. Το ρ---- κ------- σ--- τ----. Το ρολόι κρέμεται στον τοίχο. 0
To r---- k------- s--- t-----.To rolói krémetai ston toícho.
   
пасош το δ--------ο το διαβατήριο 0
to d--------oto diabatḗrio
Он је изгубио свој пасош. Έχ--- τ- δ--------- τ--. Έχασε το διαβατήριό του. 0
Éc---- t- d--------- t--.Échase to diabatḗrió tou.
Где је онда његов пасош? Μα π-- έ--- τ- δ--------- τ--; Μα πού έχει το διαβατήριό του; 0
Ma p-- é---- t- d--------- t--?Ma poú échei to diabatḗrió tou?
   
они – њихов / њихова / њихово αυ-- – δ--- τ--ς αυτά – δικά τους 0
au-- – d--- t--sautá – diká tous
Деца не могу наћи њихове родитеље. Τα π----- δ-- μ------ ν- β---- τ--- γ----- τ---. Τα παιδιά δεν μπορούν να βρουν τους γονείς τους. 0
Ta p----- d-- m------ n- b---- t--- g----- t---.Ta paidiá den mporoún na broun tous goneís tous.
Али ето долазе њихови родитељи! Αλ-- ν-- έ------- ο- γ----- τ---! Αλλά να, έρχονται οι γονείς τους! 0
Al-- n-- é-------- o- g----- t---!Allá na, érchontai oi goneís tous!
   
Ви – Ваш / Ваша / Ваше εσ--- – δ--- σ-ς εσείς – δικό σας 0
es--- – d--- s-seseís – dikó sas
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Πώ- ή--- τ- τ----- σ--- κ---- M-----; Πώς ήταν το ταξίδι σας, κύριε Müller; 0
Pṓ- ḗ--- t- t----- s--- k---- M-----?Pṓs ḗtan to taxídi sas, kýrie Müller?
Где је Ваша жена, господине Милер? Πο- ε---- η γ------ σ--- κ---- M-----; Πού είναι η γυναίκα σας, κύριε Müller; 0
Po- e---- ē g------ s--- k---- M-----?Poú eínai ē gynaíka sas, kýrie Müller?
   
Ви – Ваш / Ваша / Ваше εσ--- – δ--- σ-ς εσείς – δικό σας 0
es--- – d--- s-seseís – dikó sas
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Πώ- ή--- τ- τ----- σ--- κ---- S------; Πώς ήταν το ταξίδι σας, κυρία Schmidt; 0
Pṓ- ḗ--- t- t----- s--- k---- S------?Pṓs ḗtan to taxídi sas, kyría Schmidt?
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Πο- ε---- ο ά----- σ--- κ---- S------; Πού είναι ο άντρας σας, κυρία Schmidt; 0
Po- e---- o á----- s--- k---- S------?Poú eínai o ántras sas, kyría Schmidt?
   

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!