Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   kk Possessive pronouns 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [алпыс жеті]

67 [alpıs jeti]

Possessive pronouns 2

[Täweldik esimdigi 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
наочале К-з---ір-к К--------- К-з-л-і-і- ---------- Көзілдірік 0
K---l---ik K--------- K-z-l-i-i- ---------- Közildirik
Он је заборавио своје наочале. Ол -зі--ң----іл---ігі--ұ----п ке-ті. О- ө----- к----------- ұ----- к----- О- ө-і-і- к-з-л-і-і-і- ұ-ы-ы- к-т-і- ------------------------------------ Ол өзінің көзілдірігін ұмытып кетті. 0
Ol--ziniñ --zi-d---gi- --ıt--------. O- ö----- k----------- u----- k----- O- ö-i-i- k-z-l-i-i-i- u-ı-ı- k-t-i- ------------------------------------ Ol öziniñ közildirigin umıtıp ketti.
Ма где су му наочале? Оны--------ір--- -а-д--ек-н? О--- к---------- қ---- е---- О-ы- к-з-л-і-і-і қ-й-а е-е-? ---------------------------- Оның көзілдірігі қайда екен? 0
On-ñ--özildi-igi--ay-- e-e-? O--- k---------- q---- e---- O-ı- k-z-l-i-i-i q-y-a e-e-? ---------------------------- Onıñ közildirigi qayda eken?
сат с--ат с---- с-ғ-т ----- сағат 0
s-ğ-t s---- s-ğ-t ----- sağat
Његов сат је покварен. Он-ң -ағ--- ---ылы- қал-ы. О--- с----- б------ қ----- О-ы- с-ғ-т- б-з-л-п қ-л-ы- -------------------------- Оның сағаты бұзылып қалды. 0
On-ñ sa--t- buz-l-p -al-ı. O--- s----- b------ q----- O-ı- s-ğ-t- b-z-l-p q-l-ı- -------------------------- Onıñ sağatı buzılıp qaldı.
Сат виси на зиду. Са-ат---бы----а -лініп ---. С---- қ-------- і----- т--- С-ғ-т қ-б-р-а-а і-і-і- т-р- --------------------------- Сағат қабырғада ілініп тұр. 0
S--a---ab--ğada ilinip-tur. S---- q-------- i----- t--- S-ğ-t q-b-r-a-a i-i-i- t-r- --------------------------- Sağat qabırğada ilinip tur.
пасош төл-ұ-ат т------- т-л-ұ-а- -------- төлқұжат 0
töl----t t------- t-l-u-a- -------- tölqujat
Он је изгубио свој пасош. Ол-т----жатын-жоға---п -лды. О- т--------- ж------- а---- О- т-л-ұ-а-ы- ж-ғ-л-ы- а-д-. ---------------------------- Ол төлқұжатын жоғалтып алды. 0
Ol -ö-q-j--ın---ğa-tı- ald-. O- t--------- j------- a---- O- t-l-u-a-ı- j-ğ-l-ı- a-d-. ---------------------------- Ol tölqujatın joğaltıp aldı.
Где је онда његов пасош? О-ың -----жат--қ--да -к-н? О--- т-------- қ---- е---- О-ы- т-л-ұ-а-ы қ-й-а е-е-? -------------------------- Оның төлқұжаты қайда екен? 0
O-ıñ -ö--u------a--a ek--? O--- t-------- q---- e---- O-ı- t-l-u-a-ı q-y-a e-e-? -------------------------- Onıñ tölqujatı qayda eken?
они – њихов / њихова / њихово о-а- --өз--р--ің о--- – ө-------- о-а- – ө-д-р-н-ң ---------------- олар – өздерінің 0
ol---–-ö---r--iñ o--- – ö-------- o-a- – ö-d-r-n-ñ ---------------- olar – özderiniñ
Деца не могу наћи њихове родитеље. Бал------з-----ің---а--н--ын --б- -л--- -ү-. Б------ ө-------- а--------- т--- а---- ж--- Б-л-л-р ө-д-р-н-ң а-а-а-а-ы- т-б- а-м-й ж-р- -------------------------------------------- Балалар өздерінің ата-анасын таба алмай жүр. 0
Balalar-özd-r---- ata--na--n tab- alma----r. B------ ö-------- a--------- t--- a---- j--- B-l-l-r ö-d-r-n-ñ a-a-a-a-ı- t-b- a-m-y j-r- -------------------------------------------- Balalar özderiniñ ata-anasın taba almay jür.
Али ето долазе њихови родитељи! А------с-------е-е-жа----ғ--! А-------- ә-- к--- ж---- ғ--- А-а-а-а-ы ә-е к-л- ж-т-р ғ-й- ----------------------------- Ата-анасы әне келе жатыр ғой! 0
A-a-an-s--än----l----t------! A-------- ä-- k--- j---- ğ--- A-a-a-a-ı ä-e k-l- j-t-r ğ-y- ----------------------------- Ata-anası äne kele jatır ğoy!
Ви – Ваш / Ваша / Ваше С-з-–--ізд-ң С-- – С----- С-з – С-з-і- ------------ Сіз – Сіздің 0
Siz---Siz--ñ S-- – S----- S-z – S-z-i- ------------ Siz – Sizdiñ
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Мюл--р-мырз-- с----ң--а-ары----қ-л---б-лд-? М----- м----- с----- с-------- қ---- б----- М-л-е- м-р-а- с-з-і- с-п-р-ң-з қ-л-й б-л-ы- ------------------------------------------- Мюллер мырза, сіздің сапарыңыз қалай болды? 0
M---ler-m--za, sizdi- s--a---ı- qal-- b--d-? M------ m----- s----- s-------- q---- b----- M-u-l-r m-r-a- s-z-i- s-p-r-ñ-z q-l-y b-l-ı- -------------------------------------------- Myuller mırza, sizdiñ saparıñız qalay boldı?
Где је Ваша жена, господине Милер? М-л--р ----а--с--д-ң -й-л-ңіз -а--а? М----- м----- с----- ә------- қ----- М-л-е- м-р-а- с-з-і- ә-е-і-і- қ-й-а- ------------------------------------ Мюллер мырза, сіздің әйеліңіз қайда? 0
M------ m-rza--sizdi--äy-l---z qay--? M------ m----- s----- ä------- q----- M-u-l-r m-r-a- s-z-i- ä-e-i-i- q-y-a- ------------------------------------- Myuller mırza, sizdiñ äyeliñiz qayda?
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Сі- – С-здің С-- – С----- С-з – С-з-і- ------------ Сіз – Сіздің 0
Siz---S--d-ñ S-- – S----- S-z – S-z-i- ------------ Siz – Sizdiñ
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Ш--д- хан-м, с--ді---а-а-ыңы--қал-- ---ды? Ш---- х----- с----- с-------- қ---- б----- Ш-и-т х-н-м- с-з-і- с-п-р-ң-з қ-л-й б-л-ы- ------------------------------------------ Шмидт ханым, сіздің сапарыңыз қалай болды? 0
Şmïdt-x-n--,-sizd-ñ-----rıñ-z-qa-ay b--d-? Ş---- x----- s----- s-------- q---- b----- Ş-ï-t x-n-m- s-z-i- s-p-r-ñ-z q-l-y b-l-ı- ------------------------------------------ Şmïdt xanım, sizdiñ saparıñız qalay boldı?
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Ш---- х--ы---сі-д---к--е--ң-з -а-да? Ш---- х----- с----- к-------- қ----- Ш-и-т х-н-м- с-з-і- к-й-у-ң-з қ-й-а- ------------------------------------ Шмидт ханым, сіздің күйеуіңіз қайда? 0
Şm--t -an-m,-s-z--ñ küyewi-iz--a--a? Ş---- x----- s----- k-------- q----- Ş-ï-t x-n-m- s-z-i- k-y-w-ñ-z q-y-a- ------------------------------------ Şmïdt xanım, sizdiñ küyewiñiz qayda?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!