Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   sq Pёremrat pronor 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [gjashtёdhjetёeshtatё]

Pёremrat pronor 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски албански Игра Више
наочале syz-t s---- s-z-t ----- syzet 0
Он је заборавио своје наочале. Ka -ar-ua-----et-e -i-. K- h------ s---- e t--- K- h-r-u-r s-z-t e t-j- ----------------------- Ka harruar syzet e tij. 0
Ма где су му наочале? K- - ---a- s--et e-----? K- i k- a- s---- e t-- ? K- i k- a- s-z-t e t-j ? ------------------------ Ku i ka ai syzet e tij ? 0
сат ora o-- o-a --- ora 0
Његов сат је покварен. Or--e --j -sh-ё - p--s---. O-- e t-- ё---- e p------- O-a e t-j ё-h-ё e p-i-h-r- -------------------------- Ora e tij ёshtё e prishur. 0
Сат виси на зиду. O-a -sh-ё -- mur. O-- ё---- n- m--- O-a ё-h-ё n- m-r- ----------------- Ora ёshtё nё mur. 0
пасош pasha-o--a p--------- p-s-a-o-t- ---------- pashaporta 0
Он је изгубио свој пасош. A----k- -umbur-pas-a-o-t---e-tij. A- e k- h----- p---------- e t--- A- e k- h-m-u- p-s-a-o-t-n e t-j- --------------------------------- Ai e ka humbur pashaportёn e tij. 0
Где је онда његов пасош? K--e -a---shap-rt-n ai? K- e k- p---------- a-- K- e k- p-s-a-o-t-n a-? ----------------------- Ku e ka pashaportёn ai? 0
они – њихов / њихова / њихово at-- ato-- - --e ty-e a--- a-- – i / e t--- a-a- a-o – i / e t-r- --------------------- ata, ato – i / e tyre 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. F-m-----nuk-po i-gj--n- p-indё-it-- t---. F------ n-- p- i g----- p-------- e t---- F-m-j-t n-k p- i g-e-n- p-i-d-r-t e t-r-. ----------------------------------------- Fёmijёt nuk po i gjejnё prindёrit e tyre. 0
Али ето долазе њихови родитељи! J---u ----i-nё ----dё-it-e -y-e! J- k- p- v---- p-------- e t---- J- k- p- v-j-ё p-i-d-r-t e t-r-! -------------------------------- Ja ku po vijnё prindёrit e tyre! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше J- ---uaj J- – J--- J- – J-a- --------- Ju – Juaj 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? S- -s-----dhё--m- ju--- zo-- M----? S- i---- u------- j---- z--- M----- S- i-h-e u-h-t-m- j-a-, z-t- M-l-r- ----------------------------------- Si ishte udhёtimi juaj, zoti Myler? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? K---sh-ё-gr---- ju-----o-i-M-le-? K- ё---- g----- j---- z--- M----- K- ё-h-ё g-u-j- j-a-, z-t- M-l-r- --------------------------------- Ku ёshtё gruaja juaj, zoti Myler? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Ju --J-aj J- – J--- J- – J-a- --------- Ju – Juaj 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? S- i---e-u-----mi-j-aj- zo-ja-Shm-d? S- i---- u------- j---- z---- S----- S- i-h-e u-h-t-m- j-a-, z-n-a S-m-d- ------------------------------------ Si ishte udhёtimi juaj, zonja Shmid? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Si-ёsht------i-j-----z---a-Sh---? S- ё---- b---- j---- z---- S----- S- ё-h-ё b-r-i j-a-, z-n-a S-m-d- --------------------------------- Si ёshtё burri juaj, zonja Shmid? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!