Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   be Прыналежныя займеннікі 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [шэсцьдзесят сем]

67 [shests’dzesyat sem]

Прыналежныя займеннікі 2

[Prynalezhnyya zaymennіkі 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
наочале а--л--ы а------ а-у-я-ы ------- акуляры 0
ak-lya-y a------- a-u-y-r- -------- akulyary
Он је заборавио своје наочале. Ён------ сва- ак----ы. Ё- з---- с--- а------- Ё- з-б-ў с-а- а-у-я-ы- ---------------------- Ён забыў свае акуляры. 0
E----b-u-sva- a--ly---. E- z---- s--- a-------- E- z-b-u s-a- a-u-y-r-. ----------------------- En zabyu svae akulyary.
Ма где су му наочале? Д---- яг-----л-ры? Д-- ж я-- а------- Д-е ж я-о а-у-я-ы- ------------------ Дзе ж яго акуляры? 0
Dze z- y----a--l-ary? D-- z- y--- a-------- D-e z- y-g- a-u-y-r-? --------------------- Dze zh yago akulyary?
сат г-дз--н-к г-------- г-д-і-н-к --------- гадзіннік 0
ga--іn--k g-------- g-d-і-n-k --------- gadzіnnіk
Његов сат је покварен. Яг--г--з--------ам----. Я-- г-------- з-------- Я-о г-д-і-н-к з-а-а-с-. ----------------------- Яго гадзіннік зламаўся. 0
Ya-----d---nі- ---ma-sy-. Y--- g-------- z--------- Y-g- g-d-і-n-k z-a-a-s-a- ------------------------- Yago gadzіnnіk zlamausya.
Сат виси на зиду. Гадз--нік-----ц- -а--цян-. Г-------- в----- н- с----- Г-д-і-н-к в-с-ц- н- с-я-е- -------------------------- Гадзіннік вісіць на сцяне. 0
G-dz-n--k----і-s---- -----n-. G-------- v------ n- s------- G-d-і-n-k v-s-t-’ n- s-s-a-e- ----------------------------- Gadzіnnіk vіsіts’ na stsyane.
пасош па-парт п------ п-ш-а-т ------- пашпарт 0
pash---t p------- p-s-p-r- -------- pashpart
Он је изгубио свој пасош. Ё--зг---ў-св-й-па-п-рт. Ё- з----- с--- п------- Ё- з-у-і- с-о- п-ш-а-т- ----------------------- Ён згубіў свой пашпарт. 0
En---ubі--s--- p-shpa--. E- z----- s--- p-------- E- z-u-і- s-o- p-s-p-r-. ------------------------ En zgubіu svoy pashpart.
Где је онда његов пасош? Дз--- --- --ш-ар-? Д-- ж я-- п------- Д-е ж я-о п-ш-а-т- ------------------ Дзе ж яго пашпарт? 0
D-e-zh----- -a-h-a-t? D-- z- y--- p-------- D-e z- y-g- p-s-p-r-? --------------------- Dze zh yago pashpart?
они – њихов / њихова / њихово ян- ---х я-- – і- я-ы – і- -------- яны – іх 0
ya-y –-іkh y--- – і-- y-n- – і-h ---------- yany – іkh
Деца не могу наћи њихове родитеље. Д-еці не -ог-----н--сці с---х-----ко-. Д---- н- м----- з------ с---- б------- Д-е-і н- м-г-ц- з-а-с-і с-а-х б-ц-к-ў- -------------------------------------- Дзеці не могуць знайсці сваіх бацькоў. 0
Dz-ts-----mo---s’--n-yst-і sv-іk- ba------. D----- n- m------ z------- s----- b-------- D-e-s- n- m-g-t-’ z-a-s-s- s-a-k- b-t-’-o-. ------------------------------------------- Dzetsі ne moguts’ znaystsі svaіkh bats’kou.
Али ето долазе њихови родитељи! Ал- -о-- ід------ ---ькі! А-- в--- і---- і- б------ А-е в-с- і-у-ь і- б-ц-к-! ------------------------- Але вось ідуць іх бацькі! 0
A-e -o---і--t---іk- -ats’-і! A-- v--- і----- і-- b------- A-e v-s- і-u-s- і-h b-t-’-і- ---------------------------- Ale vos’ іduts’ іkh bats’kі!
Ви – Ваш / Ваша / Ваше В- – Ваш В- – В-- В- – В-ш -------- Вы – Ваш 0
V--– -a-h V- – V--- V- – V-s- --------- Vy – Vash
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Я- пр-йш-а Ва-а -ае----- ---д-- М-лер? Я- п------ В--- п------- с----- М----- Я- п-а-ш-а В-ш- п-е-д-а- с-а-а- М-л-р- -------------------------------------- Як прайшла Ваша паездка, спадар Мюлер? 0
Ya--p-ays--a-Vas-a p-e-d--,------r-Myu-e-? Y-- p------- V---- p------- s----- M------ Y-k p-a-s-l- V-s-a p-e-d-a- s-a-a- M-u-e-? ------------------------------------------ Yak prayshla Vasha paezdka, spadar Myuler?
Где је Ваша жена, господине Милер? Д-е-Ваша--о-ка, -п---р-М----? Д-- В--- ж----- с----- М----- Д-е В-ш- ж-н-а- с-а-а- М-л-р- ----------------------------- Дзе Ваша жонка, спадар Мюлер? 0
D-e--a----z--nk-- --a--r ---ler? D-- V---- z------ s----- M------ D-e V-s-a z-o-k-, s-a-a- M-u-e-? -------------------------------- Dze Vasha zhonka, spadar Myuler?
Ви – Ваш / Ваша / Ваше В----Ваш В- – В-- В- – В-ш -------- Вы – Ваш 0
V--– -ash V- – V--- V- – V-s- --------- Vy – Vash
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Як пр-йшла-В----п------, спада-ын--Шмі-? Я- п------ В--- п------- с-------- Ш---- Я- п-а-ш-а В-ш- п-е-д-а- с-а-а-ы-я Ш-і-? ---------------------------------------- Як прайшла Ваша паездка, спадарыня Шміт? 0
Y----r--s----V-sha----zd-a---padar--y---hm-t? Y-- p------- V---- p------- s--------- S----- Y-k p-a-s-l- V-s-a p-e-d-a- s-a-a-y-y- S-m-t- --------------------------------------------- Yak prayshla Vasha paezdka, spadarynya Shmіt?
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Дз- Ваш муж--с-а-ар--- Шм--? Д-- В-- м--- с-------- Ш---- Д-е В-ш м-ж- с-а-а-ы-я Ш-і-? ---------------------------- Дзе Ваш муж, спадарыня Шміт? 0
Dz--V--------- ---d-r-nya -h--t? D-- V--- m---- s--------- S----- D-e V-s- m-z-, s-a-a-y-y- S-m-t- -------------------------------- Dze Vash muzh, spadarynya Shmіt?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!