Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   ro Pronume posesive 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [şaizeci şi şapte]

Pronume posesive 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
наочале och---r-i o-------- o-h-l-r-i --------- ochelarii 0
Он је заборавио своје наочале. Şi-a ui-a--oche-a---. Ş--- u---- o--------- Ş--- u-t-t o-h-l-r-i- --------------------- Şi-a uitat ochelarii. 0
Ма где су му наочале? Und- ş--a -u- oc-el----? U--- ş--- p-- o--------- U-d- ş--- p-s o-h-l-r-i- ------------------------ Unde şi-a pus ochelarii? 0
сат c-asul c----- c-a-u- ------ ceasul 0
Његов сат је покварен. C--su--lui ---e--tr-c-t. C----- l-- e--- s------- C-a-u- l-i e-t- s-r-c-t- ------------------------ Ceasul lui este stricat. 0
Сат виси на зиду. C--s-- -t-rn--pe-pere--. C----- a----- p- p------ C-a-u- a-â-n- p- p-r-t-. ------------------------ Ceasul atârnă pe perete. 0
пасош p---p--t-l p--------- p-ş-p-r-u- ---------- paşaportul 0
Он је изгубио свој пасош. Ş--a--i-rdut -aşap-rt-l. Ş--- p------ p---------- Ş--- p-e-d-t p-ş-p-r-u-. ------------------------ Şi-a pierdut paşaportul. 0
Где је онда његов пасош? Un-e ş--- p-s-p-şa--r-ul? U--- ş--- p-- p---------- U-d- ş--- p-s p-ş-p-r-u-? ------------------------- Unde şi-a pus paşaportul? 0
они – њихов / њихова / њихово ei---al --r e- – a- l-- e- – a- l-r ----------- ei – al lor 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. Co-iii nu î---po--gă---p-rin-i-. C----- n- î-- p-- g--- p-------- C-p-i- n- î-i p-t g-s- p-r-n-i-. -------------------------------- Copiii nu îşi pot găsi părinţii. 0
Али ето долазе њихови родитељи! Da---a--,-v---păr--ţi--l-r! D-- i---- v-- p------- l--- D-r i-t-, v-n p-r-n-i- l-r- --------------------------- Dar iată, vin părinţii lor! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше dumn------t-ă - a- du---av-a-tră d------------ – a- d------------ d-m-e-v-a-t-ă – a- d-m-e-v-a-t-ă -------------------------------- dumneavoastră – al dumneavoastră 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Cum-----s--ex-u--ia--um---voa--ră -o--ule -ü---r? C-- a f--- e------- d------------ d------ M------ C-m a f-s- e-c-r-i- d-m-e-v-a-t-ă d-m-u-e M-l-e-? ------------------------------------------------- Cum a fost excursia dumneavoastră domnule Müller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? Un---es-e soţ-a--um------s-ră-d-----e--ül-er? U--- e--- s---- d------------ d------ M------ U-d- e-t- s-ţ-a d-m-e-v-a-t-ă d-m-u-e M-l-e-? --------------------------------------------- Unde este soţia dumneavoastră domnule Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше d--n--v-a-t---–-a d-mn-a-o-s-ră d------------ – a d------------ d-m-e-v-a-t-ă – a d-m-e-v-a-t-ă ------------------------------- dumneavoastră – a dumneavoastră 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? C-- a--ost ex-ur-i------e------r- --a--ă ---mid-? C-- a f--- e------- d------------ d----- S------- C-m a f-s- e-c-r-i- d-m-e-v-a-t-ă d-a-n- S-h-i-t- ------------------------------------------------- Cum a fost excursia dumneavoastră doamnă Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? U-d--e--e so-u- dumneavoas-r--do-------h-i-t? U--- e--- s---- d------------ d----- S------- U-d- e-t- s-ţ-l d-m-e-v-a-t-ă d-a-n- S-h-i-t- --------------------------------------------- Unde este soţul dumneavoastră doamnă Schmidt? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!